petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:21
AKTUELNO: LEKTIRA ZA LETO

Trileri za predah

Najpopularnija je i dalje ruska književnost, ali sve je više objavljenih knjiga azijskih, skandinavskih i latinoameričkih autora
Autor: Dragoljub Stevanovićnedelja, 08.09.2019. u 18:05
(Фото А. Васиљевић)

Leto, godišnji odmori, plaže, i tu negde, ispod suncobrana, pored torbe i ponešto za čitanje. „Ljubić”, časopis, triler, klasičan roman.

Šta se i koliko čita u letnjim mesecima?

Odgovor možda malo iznenađujući. Na osnovu podataka iz biblioteka nema razlike između jula i avgusta i bilo kog drugog meseca u godini.

– Jedina je razlika što u toku letnjih meseci opada pozajmljivanje stručne literature jer i studenti i zaposleni koji je najčešće traže su na godišnjem odmoru ili na raspustu. Čitaoci se vraćaju i klasičnim delima. Knjige se ne menjaju, ali se sa protokom vremena menjaju naš pogled i doživljaj tih dela. „Čarobni breg” se ne čita na isti način u dvadesetim ili u četrdesetim, tako da je zanimljivo pratiti te promene kod sebe – kaže Bojan Kundačina, načelnik pozajmnog odeljenja Biblioteke grada Beograda koja ima 150.000 članova.

Andrić i Markes se drže

Uprkos sve većoj ponudi „lake” literature i dalje su Andrić i Markes čitaniji pisci. Ljude koji sa bave knjigama, međutim, zabrinjava sve više naslova iz nenaučne, neargumentovane literature i to iz svih naučnih oblasti, a možda ponajviše iz oblasti istorije. Popularne su i sve knjige koje se bave različitim teorijama zavere.

– Kod nas je ubedljivo najpopularnija ruska književnost, dok književnost drugih naroda ne poznajemo i ne priznajemo dovoljno. S druge strane, sve više se objavljuju knjige azijskih autora, a latinoamerički pisci su već duže vreme prisutni – ističe naš sagovornik.

Za čitanost jednog dela ponekad je zaslužan i samo marketing, nekada nagrada ili aktuelnost teme. Po rečima Sare Ivković Marković, šefa Odeljenja marketinga ove biblioteke, nagrada je – bilo da je „Nobelova”, „Ninova” ili neka treća – važan razlog zašto je neki pisac postao čitan.

Kod nas je najpoznatija „Ninova” nagrada i njeni dobitnici uvek mogu računati na velike tiraže. Kao ilustraciju navedimo primer Dragana Velikića koji je na listama čitanosti bio u vrhu po dve godine sa oba romana – „Ruski konzul” i „Islednik” za koje je dobio „Ninovu” nagradu. I smrt pisca može biti razlog za naglo interesovanje čitalaca, što se dogodilo sa delima Svetlane Velmar Janković. Na čitanost danas utiču i televizijske serije ako su inspirisane romanima, bilo da su to Ćosićevi „Koreni”, „Ranjeni orao” i druge ekranizacije Mir-Jam, „Igra prestola”, „Hari Poter”.

Ono što naši sagovornici ističu kao kuriozitet je da je među srpskom publikom sve omiljeniji žanr triler. Jedan od najčitanijih trenutno je Ju Nesbe, norveški pisac i muzičar, autor uglavnom krimi-trilera koji su prevedeni na više od 40 jezika i prodati u više od 23 miliona primeraka. Ne treba zaboraviti ni „staru gardu” – Agatu Kristi, La Karea, pa i Stivena Kinga...

Psiholog među koricama

Leto se smatra idealnim dobom za „duhovnu” obnovu i samopomoć kroz naslove popularne psihologija, jer mnogi misle da će baš uz pomoć ovakve literature vratiti samopouzdanje nakon traumatične poslovne godine. Znalci ističu da je ova vrsta štiva uvek aktuelna jer nudi laka i brza rešenja, a zanimljivo je da se u ovoj oblasti manje pažnje posvećuje autorima, a više tematici. Danas je popularan Irvin Jalom i njegova dela „Ležanje na kauču” i „Kad je Niče plakao”, pa Robin Šarma „Budni u pet i vaš je čitav svet”, ranije je bio mnogo čitan hit ovog autora „Kaluđer koji je prodao svoj ferari”.

Psiholozi ističu da ovoj literaturi treba prići opušteno i bez velikih očekivanja, ali ona može da utiče i pozitivno na čitaoce ako im približi svet duševnog i psihičkog.

Svojevremeno je Zavod za izdavanje udžbenika pokrenuo biblioteku pod nazivom „Psihologija za radoznale” kako bi se pomoglo čitaocima da se odmaknu od popularne psihologije ili da bar nauče koja je knjiga iz te oblasti vredna, a koja samo šarlatanstvo. U ovoj ediciji su objavljivana i ozbiljna dela koja su tako napisana da ih mogu razumeti i laici: „Ubijanje duše” Bruna Betelhajma i Viktora Frankla, „Jezik saosećanja” Maršala Rozenberga, „Budućnost jedne iluzije” Sigmunda Frojda, „Zaboravljeni jezik” Eriha Froma.

Najčitanije knjige

1. Moja baka Vam se izvinjava – Bakman Frederik
2. Sapijens – Harari Juval Noa
3. Zabluda Svetog Sebastijana – Vladimir Tabašević
4. Homo deus – Harari Juval Noa
5. Priča o onima koji dolaze i onima koji ostaju – Elena Ferante
6. Solunska 28 – Dr Nele Karajlić
7. Deca Volge – Janina Guzelj
8. Beogradski trio – Goran Marković
9. Aleksandar od Jugoslavije – Vuk Drašković
10. Neispričane priče – Ranko Grlić

Podaci : Biblioteka grada Beograda

Malo srednjoškolaca

Svuda u svetu, pa i kod nas, trend je da srednjoškolci sve manje čitaju. Na šest studenata dolazi jedan srednjoškolac. U najčešćem broju slučajeva čitaju lektiru, sve manje u toku raspusta, već isključivo u toku školske godine. Pored lektire zastupljena je epska fantastika.

Za najstarije čitaoce, preko 65 godina, članarine su besplatne. Stariji čitaoci najviše čitaju romane i tu su podjednako zastupljeni svi žanrovi. Od stručne literature najviše se čitaju knjige iz istorije.

Preporuka bibliotekara

Šta biste vi lično preporučili čitaocima, pitali smo Bojana Kundačinu, a on nam je poslao sledeći spisak:
– Ajzakson – Leonardo da Vinči
– Ljosa – Raj na drugom ćošku
– Tajson, Straus, Got – Dobrodošli u svemir
– Harari – Sapijens
– Vasko Popa – Pesme

Literatura za nju i njega

Rezultati jednog istraživanja pokazali su da se literarni ukusi muškaraca i žena veoma razlikuju.

Žene ranije sazrevaju i još kao mlade čitaju klasične knjige, a u poznijim godinama prelaze na lakše teme. Dok se zaljubljuju čitaju Dostojevskog, u srednjim godinama plaču uz Hoseinija i Murakamija, a u zlatnim godinama gutaju „ljubiće”.

Muškarci imaju obrnut čitalački ritam: kao mladi čitaju „treš” romane poput jeftine fantastike, krimića, u zrelim godinama popularnu psihologiju, a kad posede ne ispuštaju iz ruku istorijske romane, nacionalne i druge klasike. Pa tako i ovog leta...


Komentari0
b5a5b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja