utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:12
PORODIČNI LEKAR

Mišić nazvan po krojaču

Spaja karlicu i koleno, najduži je u našem telu, a ime duguje zanatlijama koji su ga najviše koristili – i to je samo jedna od manje poznatih činjenica iz popularne medicine
Autor: Aleksandra Mijalkovićnedelja, 08.09.2019. u 12:50
(Фото Пикселс)

LEVORUKOST

Verovali ili ne, i životinje mogu biti „levoruke”, recimo šimpanze i polarni medvedi – ali dok je kod njih podjednaka verovatnoća da će dominantna strana biti leva ili desna, kod ljudi je ovaj odnos znatno drugačiji. Desnorukih je 90 odsto, u odnosu na 10 odsto levorukih. Zašto – naučnici još ne znaju.

NAJDUŽI MIŠIĆ U TELU

Mišić koji spaja karlicu i koleno, a naziva se sartorius, na latinskom to znači – krojač, najduži je mišić u našem telu. Ime je dobio po tome što su ga najviše koristili krojači, koji su sedeli prekrštenih nogu na podu dok su sekli i šili.

TREPTANjE

U proseku svako od nas trepne 15 do 20 puta u jednom minutu. Za vreme svakog treptaja, kapci luče smešu ulja i sekreta kojim oblažu i vlaže očnu jabučicu. Treptanje takođe štiti oko od nepovoljnih spoljašnjih uticaja, kao što su prejaka svetlost i prašina.SLEPO CREVO

„Crvuljak” čija upala može da dovede i do smrti za mnoge lekare je samo potencijalna opasnost po pacijenta. Čuveni prirodnjak Čarls Darvin bio je uveren da je slepo crevo evolucioni ostatak organa čija je funkcija bila da održava korisne bakterije koje su našim dalekim precima biljojedima pomagala u varenju određenih biljnih vlakana. Savremeni naučnici nisu u to uvereni, mada ima nekih koji smatraju da slepo crevo zaista podstiče rast „dobrih” bakterija korisnih za varenje.

OTISCI PRSTIJU

Otisci svake osobe na svetu su jedinstveni, i na tome su beskrajno zahvalni svi oni stručnjaci kojima je to pomoglo da otkriju nečiji identitet. Ipak, iako uvek drugačije, šare na vrhovima prstiju sastoje se iz nekoliko istih obrazaca, a to su petlje, lukovi i krugovi. Ali, zašto uopšte postoje te šare, nije objašnjeno. U početku se mislilo da je to radi boljeg prianjanja kad uzimamo u ruke neki predmet, što se pokazalo kao netačno, a nova teorija smatra da se tako prsti štite i pojačava njihov senzibilitet.PLjUVAČKA

Osim što pomaže u razlaganju hrane, pljuvačka čuva usnu duplju od infekcija, a takođe nam pomaže da osetimo različite ukuse. Molekuli hrane tek kad su rastvoreni u pljuvački oslobađaju aromu koja nam pomaže da razaznamo o kakvoj je namirnici reč.

MIŠIĆI

Oko 86 odsto ljudi ima mišić palmaris longus koji se proteže od lakta do šake, dok ih preostalih 14 odsto nema, a evo kako da utvrdite u koju grupu spadate. Spojite mali prst i palac, pritisnite što jače, i ako vam na unutrašnjoj strani ručnog zgloba, ispod dlana, iskoči tetiva – znači ponosni ste posednik ovog mišića. Čemu on danas služi nije baš jasno, ali je pretpostavka da je našim dalekim precima pomagao da se ljuljaju i skaču s grane na granu.

KRV

Ljudsko srce ispumpa milion barela krvi u toku života. U međuvremenu, bubrezi isfiltriraju celokupnu zalihu krvi više od 30 puta svakoga dana. Odrasla osoba u proseku ima oko 5,5 litara krvi, a bubrezi pročiste oko pola šolje svakog minuta.

VODA

Telo čoveka sastoji se od 55 (kod žena) do 60 odsto vode (kod muškaraca, ali se tečnost ne nalazi samo u koži, mišićima i raznim organima, već i u kostima! U stvari, čak trećinu naše skeletne mase čini – voda.ŽELUDAC

Savremeni čovek je u stanju da živi bez dela ili čak celog želuca, kao što je slučaj sa nekim pacijentima operisanim od raka ili onima koji su radi smanjenja telesne težine pribegli hirurškom zahvatu na organu za varenje. Lekari u tim slučajevima spoje jednjak sa tankim crevom pa se hrana tamo vari.

DEBELO I TANKO CREVO

Opstanak čoveka je moguć i bez debelog creva, pokazalo se u slučajevima uklanjanja ovog organa zbog kolorektalnog raka, Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa. Hirurg će onda ili spojiti lažni želudac, napravljen od tankog creva, direktno sa anusom, ili će tanko crevo povezati sa kesom izvan tela.

ENZIMI

Svaka ćelija u telu svakodnevno se suočava sa desetinama hiljada „napada” na DNK, a ti udari mogu da „reprogramiraju” naše gene

i okrenu ih protiv sopstvenog tkiva i krenu u njeno uništavanje. Ta bolest je rak. Prva linija odbrane su enzimi, koji stalno proveravaju da nije došlo do promena i uklanjaju oštećene delove ćelija.


Komentari0
ba8d1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja