petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:50
BEOGRADSKE PRIČE

Srpska heroina Milunka Savić

Najpoznatija i najhrabrija srpska ratnica bila je Milunka Savić koja se kao dobrovoljac borila u ratovima od 1912. do 1918. godine, bila je primer smelosti i junaštva
petak, 06.09.2019. u 09:41

Trebalo je da se srpski i francuski predsednici Aleksandar Vučić i Emanuel Makron poklone senima srpske heroine iz Prvog svetskog rata Milunke Savić pa da shvatimo koliko je ona i danas poštovana u svetu. Nažalost, srpska Jovanka Orleanka, Milunka Savić, hrabra ratnica iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, dobila je od naše države priznanje tek 40 godina posle smrti, 2013. godine, kada su njeni ostaci spušteni u Aleju velikana uz najviše državne i vojne počasti.

Najpoznatija i najhrabrija srpska ratnica bila je Milunka Savić koja se kao dobrovoljac borila u ratovima od 1912. do 1918. godine. Bila je primer smelosti i junaštva, ranjavana uvek se vraćala u borbu, a o njenoj hrabrosti govorili su s poštovanjem srpski i francuski generali i saveznička štampa. Dok je teško ranjena Milunka, u proleće 1916. godine, ležala u francuskoj vojnoj bolnici u Bizerti, u njenu sobu je došao francuski admiral Geprat kako bi video tu hrabru srpsku devojku. Seo je na krevet, na pola da je ne povredi. Pomilovao ju je po glavi velikim šakama, onako očinski, i rekao: „Sine, ozdravi što pre, Francuska te moli!”

Milunka je dobila čin narednika u srpskoj vojsci, jednoj od prvih armija na svetu koja je ženama davala podoficirske i oficirske činove. Ali Srbiji heroji trebaju samo u ratu. Nekako, nezavisno od društvenog uređenja i oblika države u kojoj živimo, kod nas se junaci u miru zaborave.

Nova Kraljevina nastala 1918. godine, koju su činili pobednici i poraženi, kao da nije želela da ističe srpske heroje da se poraženi u Velikom ratu ne bi uvredili. Tako je Milunka 1920. godine demobilisana i ostala je bez primanja, na ulici. Ratni heroj, nosilac srpske Karađorđeve zvezde i francuske Legije časti i hrabra ratnica obilazila je kuće državnih činovnika i molila da je prime da čisti kako bi prehranila kćerku Milenu i svoje usvojene devojčice.

Tek kada je beogradska štampa počela o tome da piše, ponuđeno joj je da bude pomoćna radnica za održavanje čistoće u Državnoj hipotekarnoj banci u Beogradu koja se nalazila u zgradi današnjeg Narodnog muzeja. Skromna Milunka je prihvatila taj loše plaćen posao iako joj je Francuska ponudila visoku penziju i komfornu kuću kao zaslužnom ratniku savezničke vojske. Milunka je odlučila da ostane u svojoj zemlji i da hrani porodicu. Naša država bi je se setila samo na proslavama na kojima su ministri i generali pričali o njenom junaštvu posle kojih je odlazila u svoju skromnu i trošnu kućicu u kojoj je podizala decu. Brinula je o svom daljem rođaku Obradu Radičeviću koji je ostao siroče, kćerki Mileni i tri usvojene devojčice.

Nemački nacisti i kvislinške vlasti želele su da iskoriste njenu popularnost, ali je ona to odbila. Živela je časno i skromno deleći sudbinu građana okupiranog Beograda. I neprijatelji su je poštovali pa je niko nije dirao i pored toga što je odbila poziv šefa kvislinškog režima generala Milana Nedića da se stavi na raspolaganje njegovoj vladi. U toku rata krila je u svojoj kući komuniste Boru Tomića i Bebela Minkova.

Socijalističkoj Jugoslaviji i novoj ideologiji nisu bili potrebni heroji kao Milunka, već oni iz Drugog svetskog rata koji se upravo završio. Tako je Milunka Savić bila potpuno zaboravljena od zvaničnih vlasti i više nije pozivana na proslave na kojima su se slavile neke druge bitke i pobede. Ipak, nova vlast nije mogla da ne pokaže poštovanje prema onome što je učinila kako u toku Prvog svetskog rata i u toku okupacije, pa joj je 1945. godine dodeljena penzija. Komunistima je bilo važno da pokažu da poštuju stare heroje i tako dobiju podršku Beograda koji je mahom bio građanski, a Josip Broz je tim činom demonstrirao da više brine o srpskim ratnicima od srpskih generala i političara iz Kraljevine.

Milunka je živela skromno, ali ponosno. Družila se sa malobrojnim ratnim drugovima, a posećivali su je istoričari, novinari i analitičari da zapišu njena sećanja na ratne dane. Sve dok legendarni beogradski gradonačelnik Branko Pešić nije 1970. godine doneo odluku da Milunki dodeli mali stan u novoizgrađenom naselju Braće Jerković. Lukavi Pešić je znao da ne može da joj na drugi način oda priznanje pa je to učinio kroz odluku Skupštine grada u kojoj je Milunka nazvana zaslužnim građaninom Beograda iz Prvog svetskog rata. Pešić se pobrinuo da preduzeća opreme Milunkin stan nameštajem, belom tehnikom, slikama i knjigama, a predaji ključeva prisustvovali su predstavnici Skupštine grada. Tako je Beograd zahvaljujući dovitljivosti i smelosti gradonačelnika odao priznanje srpskoj heroini i na „mala vrata” proglasio je zaslužnom. Tri godine kasnije, u tom stanu, Milunka je umrla radeći, onako kako je živela. Zatekli su je u stolici sa ručnim radom u rukama. Sahranjena je bez ikakvih počasti u porodičnoj grobnici.

Odnos društva prema ovoj heroini govori mnogo o našem mentalitetu, našoj nezahvalnosti prema ratnim herojima i zaboravu kome smo skloni. Mi smo narod koji ne zna tačan broj žrtava u Prvom svetskom ratu, nemamo spisak mučenika koji su na najmonstruoznije načine ubijeni u Jasenovcu, ne znamo imena žrtava ubijenih u NATO agresiji tokom 1999. godine. Zašto onda čudi odnos društva prema Milunki Savić?

Milunka od 2013. godine počiva u Aleji velikana i nepravda prema njoj je posthumno ispravljena. Ali ako hoćemo da saznamo da li je se stvarno sećamo i da li je poštujemo, zapitajmo se koliko dece u školama danas zna za Milunkino herojstvo. Bojim se da bi odgovor bio poražavajući.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari19
abeb4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevo
General Budisavljevic je feld-marsal Borojevic von Bojna, castan covek. Milunka Savic treba da dobije svoje mesto i postovanje kroz temeljne procese vaspitanja nacije, a ne kad se je ko seti. Nego, gospodin autor, pokusajte da resite problem copora divljih taksista koji brukaju Beograd i naciju na aerodromu Nikola Tesla, vukuci za rukav nove face i nudeci taksi usluge po duplim i troduplim cenama. To je ogledalo i zemlje u koju se ulazi, a takva zemlja ne postuje nista, a ne heroinu Milunku!!!
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Ми, господине Весићу, знамо ко је била Милунка Савић, за разлику од оних, који су из интереса улазили у СКЈ, а сада из хобија прелећу из партије у партију.
Timotije Mijajlovic
Mi rođeni na prostoru Raske znamo i pamtimo!
Raca Milosavljevic
... bilo bi lepo da nam neki istoricar u nekom tekstu na stranicama nase Politike malo osvetli dane Velikog rata sa posebnim osvrtom na sastav vojske monarhije sa druge strane Drine na pocetku napada na kraljevinu Srbiju ... lukavi stratezi austrougarske armade su u prve redove stavili Srbe,pa muslimane,hrvate,slovence a tek na kraju esalona austrijanac ... naravno odmah je najveci broj Srba presao na pravu-svoju stranu .... za ostale znamo koja su zlodela cinili ...
Nepismeni Raca
More rACO imena naroda se pišu velikim slovom. Uči pa ćeš znati.
Preporučujem 0
Raca Milosavljevic
... ne bih da polemisem ali da je 48 posto Srba bilo u redovima Austrougara nemoze da bude tacno ... da je bilo dosta vojnika i velikih oficira u vreme kada je monarhija trebala Srbe kao velike borce u borbi protiv Osmanlijskog carstva to je svakako tacno ... nekako u tim vremenima je i stvorena Krajina sve sa prvi put sajkacom na srpskoj glavi ... i to je bila prva brana mocnog carstva protiv Turaka ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja