sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15
STO TRIDESET PET GODINA OD PRVOG VOZA IZ SAVSKOG AMFITEATRA

Od svečarskih topova do „A sad, adio”

Tog 4. septembra 1884. sa Glavne iz Beograda preko Moravske doline ka Nišu se zaputilo dvadesetak vagona sa oko 200 putnika u 8.30 časova. – Pripreme za obnovu fasade stare stanične zgrade počele su ograđivanjem prostora oko ovog zdanja i dolaskom prvih mašina
Autor: Dejan Aleksićčetvrtak, 05.09.2019. u 21:20
(Фото Д. Алексић)

Da ubrzano širenje „Beograda na vodi” prošlog leta nije zatvorilo godinama znanu Glavnu železničku stanicu Beograd, na njoj bi juče verovatno bila obeležena značajna godišnjica – 135 godina od polaska prvog putničkog voza, prvom srpskom prugom iz Savskog amfiteatra. A danas su oko nje skele i majstori.

Tog 4. septembra 1884. sa Glavne iz Beograda preko Moravske doline ka Nišu se zaputilo dvadesetak vagona sa oko 200 putnika u 8.30 časova. Prvi putnici su, kako je zabeleženo u hronikama, ispraćeni svečarskim pucanjem topova i intoniranjem kraljeve himne.

„Neka ih blagoslov prati svuda.” Tim rečima arhiepiskop beogradski i mitropolit srpski Teodosije osveštao je prve dve lokomotive koje su krenule sa nove železničke stanice glavnog grada mlade Kraljevine Srbije.

„I mlado i staro, i bogato i siromašno, i lepo i ružno sve se to sleglo u bari ’Veneciji’ da vidi polazak prve srpske železnice”, jedan je od zabeleženih komentara sa dana otvaranja.

Današnja stanična zgrada još nije bila završena kada je iz stanice krenuo prvi voz. Oko nje su bile tarabe, ali to nije smetalo da svečano bude obeležen početak putničkog železničkog saobraćaja na teritoriji Srbije. Redovan saobraćaj na prugama srpske kraljevine uspostavljen je desetak dana posle svečanosti.

Osim prema Nišu, 1884. uspostavljen je i saobraćaj prema Subotici i Budimpešti. Vozovi su se tada kretali 40-50 kilometara na čas. Samo nekoliko godina posle uspostavljanja prvih linija stanica postaje jedno od glavnih saobraćajnih čvorišta u ovom delu Evrope. U nju 1888. ulazi „Orijent ekspres” jer je već tada železnica preko Niša bila povezana sa Skopljem i Sofijom. Sama stanična zgrada na koju pogled puca iz nekadašnje Spomeničke, a danas Nemanjine ulice, završena je u međuvremenu – 1885. odnosno oko dve i po godine od početka radova na njoj.

Da će stanica na koju se, između ostalih, svojevremeno iskrcao i Nikola Tesla, biti zakatančena za železnički saobraćaj spekulisalo se decenijama. Naročito u drugoj polovini 20. veka kada je rešeno da se centralna železnička stanica preseli u Prokop. Gradnja nove stanice na toj lokaciji započeta je polovinom sedamdesetih minulog stoleća, ali do danas nije završena. To ipak nije bila prepreka za nadležne da domaći i veći deo međunarodnog putničkog saobraćaja u prethodne dve godine postepeno presele na „Beograd centar” koji nema ni privremenu staničnu zgradu, a kamoli stalnu. Tačka na preseljenje vozova u Prokop stavljena je 1. jula 2018. Veče pre toga, sa Glavne železničke je otišao poslednji voz broj 340. Svečarski ispraćena kompozicija otišla je za Budimpeštu, baš ka zemlji (Mađarska je tada bila deo Austrougarske) koja je 1878. ispostavila zahtev teritorijalno proširenoj Srbiji da što pre izgradi svoj prvi gvozdeni put. Poslednji voz sa Glavne na krcatim peronima ispratili su brojni građani koji su ovu stanicu godinama doživljavali kao simbol grada, a ne samo kao železničko čvorište. Kompozicija ka Budimpešti otišla je uz zvuke balada, među kojima i „A sad, adio”.

Nisu vredeli višegodišnji apeli putnika ni stručnjaka da se ne zatvara ovo važno čvorište. Nadležni su smatrali da cela stanica, izuzev stanične zgrade i još nekoliko starih objekata, treba da ode u istoriju. I za samo nešto više od godinu dana otišla je. Šine su uklonjene, a porušena je većina perona i pomoćnih objekata.

Izabran izvođač, počele pripreme za obnovu zgrade

Pripreme za obnovu fasade stanične zgrade na Savskom trgu počele su ograđivanjem prostora oko ovog zdanja i dolaskom prvih mašina. Posao preuređenja fasade stanične zgrade, vredan oko 240.000.000 dinara bez PDV-a, dobila je grupa ponuđača „Koto” i „Alp inženjering” (jedini konkurent bila im je beogradska firma „Jadran”). Izabranog izvođača angažovala je Republička direkcija za imovinu u okviru direktnog pregovaračkog postupka, bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Razlog za ovakav način angažovanja, kako se navodi u Odluci o dodeli ugovora, jeste hitnost. Nije ipak jasno zašto je za rekonstrukciju, koja je mesecima najavljivana, izvođač morao da bude izabran po hitnom postupku i zašto nije raspisan tender budući da vrednost posla prelazi pet miliona dinara.

Nadležnima u Direkciji juče smo uputili pitanja: zašto je Direkcija bez objavljivanja poziva za podnošenje prijava za ovaj posao izabrala izvođača radova pregovaračkim postupkom, ali i ko finansira te radove. Zanimalo nas je i, ako je novac za revitalizaciju fasade obezbeđen iz budžetskih rezervi, zašto je odlučeno da se troše sredstva iz rezerve.

Odgovori nisu stigli.

Kada je reč o samom poslu kojim će se izabrani izvođač baviti, to neće biti klasična rekonstrukcija i revitalizacija ovog kulturnog dobra od velikog značaja. U toku sređivanja, po svemu sudeći, neće mu biti vraćen izvorni izgled, pre svega nekadašnje kule iz pravca Karađorđeve, ali ni neki drugi detalji koji su ovu zgradu prvobitno krasili. Još nije poznato kada će zdanje na Savskom trgu biti pretvoreno u muzej i čemu će on biti posvećen. To svakako neće biti Železnički, iako su tako nešto železničari više puta predlagali.

D. M. – D. A.

I pre 1884. Srbija je imala pruge

I pre izgradnje pruge od Beograda ka Nišu, na teritoriji današnje Srbije postojale su pruge, ali tim teritorijama u 19. veku vladale su druge države. Polovinom 19. veka u saobraćaj je puštena pruga na teritoriji današnje Vojvodine. Isto tako, 1874. godine puštena je u saobraćaj i pruga od Skoplja do Kosovske Mitrovice.

Kraljevska čekaonica

Kada je stanica završena, u njenom glavnom krilu nalazile su se kancelarije za stanično osoblje, telefonska centrala, telegraf, blagajna, garderoba, kancelarija za policiju… U levom krilu bila je smeštena kraljevska čekaonica, a u desnom bila je čekaonica za putnike sa restoranskim salama. Na spratu su bili stanovi za osoblje stanice.


Komentari2
c737f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

BB
A svi građani su je toliko voleli da je bila leglo đubreta i smrada, nezavisno od politike i vlasti. Sada je svi vole, kad je prekasno. Ali tako je uvek u ovoj zemlji.
јован
Овој власти сам све опростио али Главну железничку станицу им нећу никада заборавити.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja