petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:19

Džinovska kornjača možda krije tajnu leka za rak

Velika galapagos kornjača, poslednja od svoje vrste, sa svojim DNK doprinosi nauci više nego što smo mogli i pretpostaviti
sreda, 04.09.2019. u 21:09
(Фото Пиксабеј)

Genetska analiza DNK Usamljenog Džordža, galapagos kornjače koja je doživela najstariju dob, zajedno sa drugim analizama gena iste vrste (koja može živeti oko 100 godina) pokazuje da imaju veliki broj genetskih varijabli i varijanti koje su u vezi sa „popravkom” DNK, imunološkim reagovanjem, supresijom raka i ostalim karakteristikama koje drugi kičmenjaci nemaju.

Kako piše „Sajens dejli”, a prenosi „Sputnjik”– ostaci džinovskih kornjača i dalje naučnicima otkrivaju tajne te vrste i odgovor na pitanje – zašto su mogli da žive tako dugo. U istraživanju učestvuju Univerzitet Jejl, Univerzitet Ovijedo iza Španije, Galapagos Konzervans i Galapagos nacionalni park.

Rezultati analize objavljeni su u naučnom magazinu „Nejčer ekolodži & evolušen”.

„Usamljeni Džordž nas iz smrti uči o životu”, kaže Adalgisa „Žizela” Kacone, istraživač sa Jejla i jedan od autora istraživanja.

Upravo je ona 2010. godine počela da sekvencira njegov gen, poslednje jedinke vrste formalnog naziva chelonoidis abingdonii, kako bi istražila evoluciju kornjača na Galapagosu. Karlos Lopez-Otin, iz Ovijeda u Španiji, analizirao je podatke kako bi video koje i kakve genetske varijable omogućavaju takvu dugovečnost.

„Do sada smo locirali devet oznaka starenja, a nakon istraživanja više od 500 uzoraka gena prema toj klasifikaciji, našli smo vrlo interesantne varijante koje potencijalno utiču na šest od devet tih karakteristika kod golemih kornjača, što otvara nova vrata u istraživanju starenja i kod ljudi”, kaže Lopez-Otin.

Kako „Sputnjik” prenosi, džinovske kornjače i ljudi dele više od 90 odsto DNK, a profesor Beheregaray, jedan od koautora istraživanja, kaže da upravo razlike čine poređenje interesantnim.

„Neki od tih gena nisu duplirani kod ljudi, ali jesu kod kornjača, a neki imaju čak tri kopije nekog gena”, kaže Beheregaray i dodaje da „znamo da dupliranje gena utiče na funkciju tih gena”.

Nadaju se da će moći da ih repliciraju u laboratoriji, prenosi hrvatski „Ekspres“.

„Možda je upravo u tim genima caka i tajna u njihovim dugotrajnim i vrlo zdravim životima“, kaže Beheregaray.

Džinovske kornjače mogu oboleti od raka, ali, zajedno sa još nekim reptilima, veoma retko oboljevaju od karcinoma bilo koje vrste.

„Rak je u vezi sa tokom deoba ćelija. Kada se ćelija deli, DNK eventualno napravi grešku, a velike kornjače su na neki način ’naučile‘ kako to da se spreči, ili maksimalno umanji”, kaže on.

„I sada imamo listu potencijalnih gena koje moramo dalje proučavati i dovesti u vezu sa ljudima”, objašnjava Beheregaray.

Međutim, iako je istraživanje definitivno važno za čoveka, pomoći će i zaštiti džinovskih kornjača.

Šest vrsta kritično je ugroženo, tri je ugroženo, tri ranjivo, a jedna, možda čak i dve vrste – su izumrle. Tako je i veliki Usamljeni Džordž bio poslednji primerak svoje vrste.


Komentari0
4b020
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja