petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:48

Pirove pobede u ekonomskom ratu SAD i Kine

Bacanje peska u točkove kineske privrede putem tarifa i proterivanje „Huaveja” iz SAD sigurno će spotaći ekonomski uspon Kine. Pa ipak, tarife koje SAD uvode prema Kini i prema drugima više su znak slabosti nego snage SAD
Autor: Mitar Mihaljicaponedeljak, 09.09.2019. u 18:00
(Фото Пиксабеј)

Negativna dinamika u odnosima SAD i Kine se nastavlja, počev od trgovinskog i tehnološkog, do valutnog rata. Pošlo se od tarifa na uvoz nekih roba iz Kine u visini od 25 odsto u aprilu 2018. na iznos od 50 milijardi dolara, da bi se u 2019. stiglo do tarifa od 25 i 30 odsto na ceo godišnji uvoz u visini od 500 milijardi dolara. Kina je pokušala, koliko je mogla, da iziđe u susret ultimatumu SAD. Međutim, to nije bilo dovoljno.

Razlozi se svode na to da su u Kini carine veće nego u SAD, da se vrši pritisak na kompanije iz SAD u Kini oko transfera njihovih tehnologija, te na kompanije sa zajedničkim ulaganjima, da Kina preko svojih kompanija („Huavej” i druge) vrši špijunažu u SAD, da na razne načine pomaže svoja preduzeća, da agresivno ostvaruje svoju strategiju „Mejd in Čajna 2025”, da bez naknade prisvaja intelektualnu svojinu. I na kraju – da je počela da manipuliše svojom valutom kada je 5. avgusta 2019. oborila vrednost juana u odnosu na dolar iznad uobičajenih oscilacija. Neki razlozi su ili prenaglašeni ili ne stoje. Na primer, prema institutu iz Bazela (BIS), realan efektivni kurs juana sada je za 13,4 odsto viši od petnaestogodišnjeg proseka, a kurs dolara u istom periodu viši je samo za 10 odsto.

Problemi u odnosima SAD i Kine počeli su kada je Kina počela da ulazi u ekskluzivnu zonu osvajanja novih tehnologija, u kojoj dominiraju SAD (robotika, veštačka inteligencija, čipovi, softver, električna vozila, biotehnologija, avijacija, internet usluge…). Uspon Kine je rezultat njenog znanja i naprezanja. Međutim, činjenica je da su i SAD doprinele tom usponu, počev od 1972. One su otvorile svoje tržište za Kinu, gde su štampanjem dolara i uvozom jeftinih roba držale pod kontrolom sindikate, te rast cena i nadnica, ali i da bi u Kini imale izdašnog kupca njihovog javnog duga. Dalji uspon Kine, kako se interpretira u SAD, bio bi ozbiljna pretnja za SAD u tehnološkom, ekonomskom i bezbednosnom pogledu.

„Tajming” zaprečavanja daljeg razvoja Kine od strane SAD ima dva aspekta. Najpre, D. Tramp neće uspeti, kako je planirao radi rejtinga, da do izbora 2020. završi svoj obračun sa Kinom i da je natera da uvaži prigovore SAD, te da promeni svoje ponašanje. Drugo, postoji velika tehnološka, trgovinska i finansijska povezanost kompanija i ekonomija SAD i Kine. Polovina uzajamnog uvoza obe zemlje odnosi se na ključne inpute neophodne za proizvodnju u SAD i Kini. Kina drži 1,1 bil. dolara javnog duga SAD. Razbijanje te povezanosti smanjiće BDP obe zemlje. To će još više prinuditi Kinu da ubrza tehnološku nezavisnost od SAD. Treće, Privredna komora SAD, značajni instituti i mladi ne podržavaju Trampovu politiku. Takođe, razvijene zapadne zemlje sve su manje spremne da slede američku politiku konfrontacija. Neke od tih zemalja već uvode paralelne 5-G mreže. Stanje globalne ekonomije je na nizbrdici, ne samo zbog pada globalne produktivnosti, pada globalne trgovine i stranih investicija, već i zbog Trampove politike i velikih neizvesnosti u vezi sa tim, što će se odraziti na ekonomiju i na glasače u SAD.

S druge strane, što se tiče „tajminga”, možda je ovo poslednja prilika da se SAD suprotstave Kini. SAD imaju snažnu ekonomiju i relativno visoku stopu rasta BDP. Imaju moćne FED, jaku rezervnu valutu koju mogu štampati po potrebi bez velikih rizika. Imaju duboko i razuđeno finansijsko tržište (u kojem se mogu ublažavati razni udari) i relativno visoku kamatnu stopu koju mogu po potrebi dalje snižavati. To omogućuje SAD da vode dugu i iscrpljujuću bitku sa Kinom. U sukobu sa Kinom Tramp ima snažnu podršku i republikanaca i demokrata. Nije beznačajno ni to što Kina više zavisi od SAD nego obrnuto. Treba istaći da se Kina, kao srednjerazvijena zemlja, nalazi u kritičnoj fazi prelaza na putu u visokorazvijenu zemlju. Mnoge zemlje nisu uspele da pređu tu granicu. Reč je o drugačijem modelu i strukturi rasta. Kina je, u celini uzev, na početku prelaza sa klasične industrijske strukture na sektor sofisticiranih usluga. U višoj fazi razvoja sve je veće težište na potrošnji, na otvorenom i konkurentnom robnom, kreditnom i finansijskom tržištu, na većoj efikasnosti u korišćenju svih inputa i povećanju produktivnosti, na sve većem osloncu na vlastito znanje, a ne na uvoz stranih tehnologija. Bacanje peska u točkove kineske privrede putem tarifa i proterivanje „Huaveja” iz SAD sigurno će spotaći ekonomski uspon Kine. Pa ipak, tarife koje SAD uvode prema Kini i prema drugima više su znak slabosti nego snage SAD.

Kako će se ovaj epski okršaj između postojeće i dolazeće sile rešiti, to niko ne zna. To ni sam Tramp ne može da nasluti, jer on – kako kaže – za svaki potez i iskaz ima dva suprotna mišljenja. Na pitanje reportera o opravdanosti uvođenja tarifa Kini, Tramp je 20. avgusta 2019. odgovorio: „Da li je to dobro na kratak ili na dugi rok – to je irelevantno. Mi moramo rešiti problem sa Kinom”. Izgleda da je R. Šiler (Nobel za ekonomiju 2013) bio u pravu kada je početkom 2018. rekao: „Tarife su prvi pucanj u ratu”.

Doktor ekonomskih nauka

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari5
305ee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dobitnik tranzicije
Nekada je postojao Rim, danas ga vise nema. Postojala je posle njega i Vizantija pa je danas nema, kao sto nema ni brojnih drugih imperija u istoriji covecanstva. Takva je sudbina i Amerike koja je vrlo kratko ovladala svetom. Kina je buduci lider covecanstva a Amerikanci to mogu jedino da sprece nekakvim ogranicenim nuklearnim ratom koji bi ostavio katastrofalne posledice po kinesku privredu. Bojim se da to nije nemoguci scenario u glavama pojedinih vladara iz senke.
Miki
prijatno iznenađenje u Politici - autor koji zaista vlada temom o kojoj piše. svaka čast.
Zoran
"Успон Кине је резултат њеног знања и напрезања. Међутим, чињеница је да су и САД допринеле том успону, почев од 1972. "________U ovom tekstu ima puno tacnih izjava i puno losih zakljucaka. Sto je Amerika ulagala u Kinu i sto ja na kraju izvezla svu prozivodnju u Kinu? Jel sada moze da naredi svojim kompanijama da ne uvozi kinesko? Sto im dozvolila da izvoze kinesko? Presli se? :)
Zoran Markovic
„Тарифе су први пуцањ у рату” Trenutne vlasti takozvanog Kosova su uvele tarife od 100 % na robu iz Srbije, na predlog i uz podrsku SAD. Dalje zakljucite sami.
Dr Slobodan Devic
„Тарифе су први пуцањ у рату”. Pa malo se prevario, iako je Nobelovac. Tarife su prvi pucanj u prazno. Kina nije samo ekonomska i vojna sila; Kina je i najstarija (a time i najiskusnija) ziva civilizacija. "Mali" detalj koji "strucnjaci", vremenski kratkog dometa, ne uzimaju u svoje analize ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja