nedelja, 13.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57
POGLEDI

Gde je nestao duh Vudstoka

Glavno pitanje koje se postavlja u omažu Vudstoku je – da li se takav događaj, u svojoj hipersloženosti odnosa između kulture i politike, može ponoviti
Autor: Nataša Jovanović Ajzenhamernedelja, 08.09.2019. u 18:00

Veliki kulturni jubilej obeležio je ovo leto – pola veka od Vudstoka. Festivali, emisije i novinski tekstovi tokom celog leta, a naročito u avgustu, bili su posvećeni ovom istorijskom fenomenu. I Tarantino nas je, doduše u svom postmodernističkom maniru i kroz prizmu jednog mračnog i tragičnog događaja koji je takođe obeležio tu eru, podsetio na vreme hipi kulture u starom Holivudu. Vudstok je bio jedinstven događaj koji je daleko nadmašio muzički aspekt (mada je on svakako ostao njegov najvažniji deo i legat), iz kojeg su poslate i političke i vrednosne poruke. O specifičnosti događaja ne treba previše trošiti reči, njegovo mesto u istoriji kulture neupitno je višestruko važno. Zanimljivo je, međutim, uočiti koja se pitanja postavljaju 50 godina kasnije. Osim sećanja na izvanredne muzičke performanse Džimija Hendriksa, Dženis Džoplin, Džoa Kokera, mladog Santane i drugih, na subverzivnost antiratnih i poruka o slobodi seksualnosti, pa i upotrebi različitih opijata, glavno pitanje koje se postavlja u omažu Vudstoku je – da li se takav događaj, u svojoj hipersloženosti odnosa između kulture i politike, može ponoviti?

Kao neko ko se u akademskoj karijeri prevashodno bavi teorijskim i religijskim temama, na ovo pitanje pokušaću da odgovorim rasvetljavajući još jedan aspekt, ne samo Vudstoka, već i hipi pokreta u celosti. Reč je o preuzimanju i praktikovanju ideja, verovanja, običaja i mitova iz istočnjačkih kultura i religija koje je trebalo da posluže kao oponent kapitalističkoj potrošačkoj etici i političkom kolonijalnom odnosu Zapada prema Istoku. Različite ideje, poput tolerancije, harmonije sa prirodom i odricanja od materijalnog, hipici su apstrahovali iz istočnjačkih filozofija i tako se, kroz kontrakulturnu matricu, sukobljavali sa konzervativnom Amerikom. Bitlsi su počeli da koriste sitar (indijski muzički instrument), a hinduističko vrhovno biće (Višna) bilo je ilustracija na koricama drugog studijskog albuma Džimija Hendriksa. Formanov film „Kosa” je možda na najbolji način dočarao upravo aspekt o kojem govorim – od muzičkih numera do kostima i teksta, sve je obeleženo Indijom. Hipici su verovali da je pogled upućen ka Dalekom istoku pogled u humaniju i bolju budućnost mira.

Kraj šezdesetih godina prošlog veka možemo označiti kao početnu tačku prodora istočnjačkih ideja u popularnu kulturu Zapada. Naravno da je kulturna razmena postojala i ranije, ali kada govorimo o masovnoj implementaciji simbola Istoka u različite delove zapadne, pre svega američke kulture, hipi pokret jeste nulta tačka. Ako pogledamo situaciju danas, pedeset godina kasnije, i dalje se razne istočnjačke veštine praktikuju na Zapadu. Joga, meditacija, feng šui, alternativna medicina, učenja koja se koriste u svrhu samopomoći ili u okviru terapija koje pozivaju na okrenutost ka unutrašnjem biću, uočavanje vibracija i povezivanje sa prirodom – sve su to sastavni delovi svakodnevice mnogih na Zapadu.

Ali šta se bitno promenilo u odnosu na vreme Vudstoka? Sve pomenute elemente istočnjačkih učenja današnja srednja i viša klasa koriste za postizanje sopstvenog blagostanja i za što veću efikasnost u obavljanju, pre svega poslovnih, ali i svih drugih funkcija. Neću sada ulaziti u ispravnost i autentičnost tumačenja istočnjačkih filozofija (to pitanje je podjednako otvoreno i za hipike i za one koji to praktikuju danas), niti ću analizirati pozitivne i negativne učinke upotrebe dalekoistočnih praksi – i jednih i drugih ima mnogo, ali i to je posebna tema. Ovom prilikom podvući ću jedan drugi aspekt: u vreme hipi pokreta, dominantni vrednosni sistem ovog pokreta bio je kolektivistički i u tom ključu su se čitale i tumačile istočnjačke filozofije, dok je danas na snazi izraziti individualizam, pa se ista ili srodna učenja i prakse koriste da bi se postigla lična dobrobit. Kada su hipici dizali dva prsta u vazduh, to je bila kolektivna poruka mira (što je bilo naročito važno u kontekstu rata u Vijetnamu), a danas se meditira da bismo bili veseli, opušteni i uspešni na poslu (ovo se ne odnosi na sve, ali važi za većinu).

Ako se pitamo zašto se Vudstok danas ne bi mogao ponoviti, možemo se setiti i jedne zanimljive situacije na koncertu svetski poznate i popularne pop pevačice Rijane. Ona je, naime, pre tri godine usred nastupa zastala i zamolila posetioce da prestanu da gledaju u ekrane mobilnih telefona i da uživaju u muzici. Dakle, vrednosni sistemi, način života i kulturne prakse veoma su se izmenili. Naravno da se danas održava mnogo velikih i uspešnih muzičkih festivala i koncerata, da i dalje ima sjajnih umetnika i zainteresovane publike, ali da bi jedan kulturni pokret, i uz njega muzički festival, poslali snažne i dalekosežne društvene i političke poruke potreban je neki drugi duh vremena.

Asistentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari5
ac08c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Dugo sam razmišljao šta da napišem na ovu temu,ali vidim da je g.Dušan to sve već odradio umesto mene.Pa,gotovo sve.Danas je duh Vudstoka bih tu negde.Vrednosni sistemi danas koje su ispoljili onda, danas su itekako prisutni.I sa tim da su nekako mutirali u društveno dominantnu i poželjnu stvar, gde je reći nešto protiv toga, dovoljno da vas proglase fašistom.Jedino što vlada individualizam,nakon kraha dece cveća. Moram i reći da su istočnjaci dosta stekli ratom, tako da su hipici bili u zabludi
Zoran Markovic
Hipi pokret je bio samosvojan, ali ni prvi ni najveci talas implementiranja istocnjackih vrednosti, religija i nacina zivota u kulturu zapada. U vreme Napoleonovih ratova u Egiptu, dolazi do ogromnog interesovanja za kulture Egipta, Persije i Indije. Jos u vreme teozofa, 1880-ih, pod uticajem madam Blavicke i drugih, Amerika je bila puna raznih sekti, crkvi i drustava koja su praktikovala ucenja Indije, Kine, Tibeta. Isto se ponovilo i 1930-ih. Hipi pokret je nama najblizi, ali ne i najvazniji.
Boris
Jer Hendriks i ekipa nisu svirali za pare i zbog toga su nezaboravni. Novac i slava su samo posljedica, danas je obrnuto. Zato nakon par godina svi "hitovi" odlaze u zaborav. Koncerta nije bilo, jer niko nije htio da rizikuje da ne ostvari (enorman) profit. 60ih organizatori su htjeli dobru svirku i to je to.
Душан Поповић
Слободна употреба дрога, алкохола, масовно пропадање читавих генерација од разних облика зависности, тзв сексуална револуција која је у пракси значила потпуно промискуитетно и неодговорно понашање, одсуство стабилног брачног живота као и сваке инхибиције, номадски живот, живот у комунама, одвајање од Бога, приклањање сектама, лажна духовност, зар то треба да славимо? У питању је злодух а не дух, кога се треба клонити и који је део процеса обезбожења човека западне цивилизације.
Tomislav K
Ne može i ne treba. Kontrakultura 60ih je bila katastrofa, kao nuklearna eksplozija, i mi sad davimo u radioaktivnom otpadu te eksplozije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja