nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:05
KADA JE DRŽAVA TREĆI RODITELj

Više od 7.000 dece pod starateljstvom države

Sva­ke go­di­ne oko 20 ma­li­ša­na iz Sr­bi­je do­bi­je ino­stra­ne pa­so­še
Autor: Katarina Đorđevićnedelja, 01.09.2019. u 22:00
Цен­тар за одој­чад, де­цу и омла­ди­ну без ро­ди­тељ­ског ста­ра­ња у Зве­чан­ској ули­ци (Фото Н. Марјановић)

Tek rođeni dečak koji je početkom nedelje ostavljen u plastičnoj kesi u kontejneru u beogradskom naselju Žarkovo nalazi se u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici i njegovo stanje je stabilno. Novorođenom dečaku, koga je samo sticajem srećnih okolnosti pronašao penzioner koji je šetao psa u blizini žarkovačkog groblja, centar za socijalni rad odredio je privremenog staratelja. On će uskoro biti upisan u matičnu knjigu rođenih i odrediće mu se lično ime.

Ovo je peta beba koja je od početka godine napuštena od roditelja i kojoj je država postala „treći” roditelj, a kada napusti bolničku postelju, dečak će biti prebačen u hraniteljsku porodicu ili u Centar za odojčad, decu i omladinu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj ulici.

Pre dve nedelje tridesetšestogodišnja majka iz Trgovišta ostavila je svoju novorođenu devojčicu u bolnici u Vranju, s obrazloženjem da nije u stanju da vodi računa o sedmom detetu koje je donela na svet. Sudbinu ove devojčice takođe će odlučiti centar za socijalni rad.

Dvogodišnji dečak koga je majka početkom jula ostavila na ulici u beogradskom naselju Višnjica zbrinut je u okviru sistema socijalne zaštite. Beba koju je mama u martu ove godine „zaboravila” u taksiju u Vrnjačkoj Banji vraćena je u biološku porodicu, u kojoj danas odrasta sa sedmoro braće i sestara, a dečak koji je krajem januara samo dva sata nakon porođaja ostavljen u pletenoj korpi u snegu pored Malog Crnića, i kome su socijalni radnici od milošte dali ime Srećko, nalazi se u hraniteljskoj porodici. On je dobio novo ime, novi dom i šansu za novi i bolji život od onog na koji je osuđen po rođenju.

Javnost je prošlog oktobra veoma potresla priča o dečaku koji je pronađen u porti Crkve Svetog arhangela Gavrila u Čajetini, koji je od milošte prozvan Gavrilo. Uprkos velikom „interesovanju” javnosti za usvajanje ovog dečaka, on se mesecima nalazio na neonatalnom odeljenju dečje bolnice u Užicu i gotovo godinu dana čekao na usvojitelje.

Podaci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja govore da se država u ovom trenutku stara o 6.363 dece i mladih koji se nalaze na hraniteljstvu, o 600 mališana u ustanovama socijalne zaštite, a istovremeno traži usvojitelje za 295 mališana kojima je utvrđena opšta podobnost za usvojenje. U Srbiji postoje četiri centra za porodični smeštaj dece – u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Ćupriji, a podaci govore da najveći broj hraniteljskih porodica živi u Miloševcu, Jadranskoj Leštici, Čortanovcima, Inđiji, Staroj Pazovi i Subotici, odnosno u Surčinu, Boljevcu i Obrenovcu – kada su u pitanju beogradske opštine.

Dragan Vulević, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ne može da sakrije tugu kada kaže da sve priče o humanosti i spremnosti za usvajanje beba padaju u vodu pred statistikom koja svedoči da će od 295 dece koja u ovom trenutku čekaju na usvojitelje, više od četvrtine njih biti usvojeno u inostranstvu, jer za njih stručnjaci nisu mogli da nađu „roditelje” u našoj zemlji. U poslednjih 14 godina čak 207 mališana dobilo je američke, švedske, kanadske, španske i pasoše brojnih evropskih zemalja, jer njihovim novim roditeljima nije bila važna činjenica da su ova deca rođena s hendikepom ili genima koji usporavaju fizički ili psihički razvoj.

„Gotovo svi potencijalni usvojitelji u našoj zemlji žele zdravu decu, a veliki broj mališana koji se nalazi u bazi podataka Ministarstva rad ima poremećaje u razvoju. Uz to, više od 95 odsto usvojitelja žele decu srpskog porekla, a veliki broj dece koja čekaju na usvojenje romske je nacionalnosti. Osim toga, gotovo svi usvojitelji traže bebe koje imaju svega nekoliko meseci, a ako se ima na umu podatak da je svega trećina dece koja čekaju na usvojenje mlađa od dve godine, jasno je koliki je raskorak između želja i mogućnosti”, objašnjava naš sagovornik.

S obzirom na to da Konvencija o pravima deteta ističe, da dete ima pravo da bude zbrinuto u zemlji porekla i da treba da se odgaja u duhu svoje vere i nacije, postoji „pozitivna diskriminacija” naših državljana u odnosu na usvojitelje iz inostranstva. Po našem zakonu, strani državljani mogu da usvoje dete iz Srbije samo ako za to dete ne mogu da se pronađu usvojitelji u našoj zemlji u tzv. razumnom roku. Ako se usvojitelji u zemlji ne nađu u roku od godinu dana, onda centar za socijalni rad utvrđuje podobnost deteta za inostrano usvojenje. Vulević se priseća se da je nakon stravičnog zemljotresa na Haitiju resorno ministarstvo bilo „zatrpano” zahtevima naših sugrađana da usvoje siročiće prirodne katastrofe. Kada je tim ljudima velikog srca rečeno da na usvojenje čekaju i romska deca iz Srbije, niko nije izrazio interesovanje za proširenje porodice. Uz to, niko od njih nije usvojio nijedno siroče s Haitija.

Šta se dešava u situaciji kada roditelji ostave dete?

„Napuštena beba se najpre zdravstveno zbrinjava, a brigu o njenoj sudbini i dalje postupke preduzima nadležni centar za socijalni rad, koji određuje lično ime deteta, postavlja staratelja i vodi računa o detetovoj bezbednosti i zdravlju. Centar, na osnovu raspoloživih podataka, utvrđuje kompetentnost roditelja, kao i potencijale i mogućnost da se dete zbrine u okviru srodničkog okruženja. Stručni saradnici centra su ti koji vrše procenu cele situacije, počev od okolnosti koje su dovele do ostavljanja bebe, preko procene da li porodica može ponovo da preuzme brigu o ostavljenom detetu, pa sve do utvrđivanja zakonske odgovornosti roditelja. Ukoliko procene da je porodica u stanju da vodi računa o detetu, s njim se radi porodična terapija, a ako procena pokaže njihovu nekompetenost, utvrdiće se da je dete trajno lišeno roditeljskog i porodičnog staranja. U tom slučaju, dete se smešta u hraniteljsku ili usvojiteljsku porodicu”, objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da odgovornost za ostavljanje deteta može biti i krivičnopravna i građanskopravna – majka koja je ostavila tek rođenu bebu u plastičnoj kesi u kontejneru svakako će biti krivično gonjena. Zakon, takođe, predviđa da neko može biti lišen roditeljskog prava u odnosu na svu decu, ali i u odnosu na samo jedno dete. Iako bebe ostavljene na ulici izazivaju veliku pažnju javnosti, ovakvi slučajevi, na sreću, nisu toliko česti. Daleko se češće dešava da se dete zbog zdravstvenih problema ostavi u porodilištu jer su roditelji prestrašeni teškim dijagnozama i ozbiljnim lekarskim prognozama. Međutim, dešava se i da majke koje su ostavile bebe u porodilištu posle nekoliko meseci shvate da je veza između roditelja i deteta ipak neraskidiva i vrate dete u svoj zagrljaj.


Komentari1
e6559
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja