nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13
RAZGOVOR NEDELjE: MLADEN ŠARČEVIĆ, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Tražiću ukidanje zabrane zapošljavanja nastavnika

Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićnedelja, 01.09.2019. u 23:17
(Фото А. Васиљевић)

Pet puta više digitalnih učionica, prijemni ispit za novi gimnazijski smer đaka nadarenih za istoriju, geografiju i društvene nauke, kao i masovno licenciranje direktora škola, novine su koje će dočekati učenike i nastavnike u novoj školskoj godini, koja počinje sutra. Poslednje dane đačkog raspusta Mladen Šarčević, ministar prosvete, kako otkriva u intervjuu za „Politiku”, iskoristio je da poseti Estoniju i „zaviri” u školski plan i program zemlje čiji su učenici najuspešniji na međunarodnom PISA testiranju. Intenzivnije prekvalifikacije odraslih i saradnja s Privrednom komorom Srbije u formiranju novih dualnih profila, prvenstveno u tehničko-tehnološkim školama, samo su neke od novina koje prvi put najavljuje u našem listu. Pored sijaset već započetih reformi, prvi put će u novoj akademskoj godini uvesti i međunarodno vrednovanje rada srpskih istraživača, ali i objaviti poziv za mlade naučnike koji će raditi na istraživanjima iz oblasti veštačke inteligencije.

Kako komentarišete najave jednog sindikata obrazovanja da će deo prosvetnih radnika da stupi u štrajk s prvim školskim zvonom?

Prosvetni radnici su imali dva meseca odmora, i za to vreme niko nije kontaktirao sa mnom, a sada najavljuju štrajk, tri dana pred početak školske godine. Ja sam njih češće zvao nego što su oni zakazivali sastanke sa mnom. U svakom slučaju, bio sam na putu, videćemo se od nedelje.

Da li od 1. septembra spremate još neku reformu?

Pre desetak dana napravio sam timove za uvođenje informatike od prvog do četvrtog razreda, kao obaveznog predmeta. Sadašnji program „Od igračke do računara” je prevaziđen. Obogatićemo nastavu robotima i dronovima kako bi đaci počeli da programiraju u najmlađem uzrastu.

Daćete prvacima dronove?

Ne baš dronove, oni su za neki kasniji razred, ali će dobiti „lego” robote. Vrlo brzo, moguće je naredne školske godine. Već imamo i 25 odsto osnovnih škola koje koriste robote u petom razredu. Prosveta značajno probija bilanse u budžetu zbog digitalizacije, ove godine čak za dve milijarde dinara. A od naredne ćemo imati još jednu stavku od blizu devetsto miliona dinara za obnavljanje svih kabineta za informatiku u osnovnim i srednjim školama i modernizaciju računara. U novu godinu ulazimo s digitalizacijom koja će obuhvatiti sve prvake i đake drugog, petog i šestog razreda u 500 velikih škola. Od 15. septembra ćemo, umesto prošlogodišnjih 2.000 digitalnih učionica, imati 10.000. Za dve godine sve škole biće digitalizovane, s oko 30.000 učionica, a novi Centar za obrazovne tehnologije pratiće detaljno uspešnost nastavnika i đaka.

Kada ćete rezultatima negirati one koji kažu da korenitim izmenama kvarite obrazovanje?

Nisu u pravu. Postoji mišljenje Evropske komisije za obrazovanje i komesara u Briselu, koji mere rad svih zemalja u Evropi, a po kojem smo već u januaru ostvarili 95 odsto ciljeva iz Strategije obrazovanja do 2020. godine. Za to smo od njih dobili najveće ocene. Sada radimo novu strategiju obrazovanja do 2030. godine, a najvažnije je da promenimo model nastave i učenja. Nastava se svodila na učenje napamet i prenošenje sadržaja, pa je škola đacima bila dosadna. Posledica su bili niski rezultati na međunarodnim proverama znanja, kao što je PISA testiranje. To je nacionalni problem koji reformom pokušavam da rešim. Pre dve i po godine smo napravili nove planove i programe rada i primenjujemo ih brzim tempom. Kada završimo, mogli bismo da budemo u samom vrhu obrazovanja na Starom kontinentu.

Estonija to radi od 1997, a Srbija od 2017. Estonija je na PISA testiranju prva u Evropi, među prvih četiri-pet zemalja u svetu. Sredinom avgusta bio sam kod njih i video da su potpuno digitalizovani. Obrazovanje im je nacionalna dika i pobedu na PISA testu doživljavaju kao osvajanje olimpijskog zlata. Oni imaju 73 odsto učenika u gimnazijama, pa 70 odsto stanovnika ima fakultetsku diplomu, a mi smo sad došli do 27,8 odsto gimnazijalaca. Cilj nam je, kao njima, da se što više ljudi obrazuje na univerzitetu i da postanemo zemlja zasnovana na znanju.

A šta nije valjalo i još ne valja?

Ceo sistem je popuštao, potrebno je da podmažemo 1.000 šrafova. Kada je poslednji put rađena selekcija kadrova u prosveti? Nikada. I niko ne zna da li je izabran najbolji s konkursa da predaje u školi. Direktor ima ekskluzivno pravo da prima koga hoće i nikom ne odgovara što je odabrao 15, a ne prvog s liste. Biće selekcije jer radimo jedinstveni informacioni sistem u prosveti koji će dati uvid i u zapošljavanje nastavnika i pratiti da li su najbolji izabrani. Zato je digitalizacija bitna. Sada smo, zahvaljujući elektronskom upisu u prvi razred, otkrili da su neke škole pokušale da prijave veći broj đaka nego što imaju, povlačili su ih s baza muzičkih škola. Opomenuli smo te direktore da ako budu pravili tako fatalne greške, izgubiće licencu. Moraju svi rukovodioci škola da ih steknu i baš u septembru počinju obuke za licenciranje direktora.

Šta znače direktorske licence?

Privilegiju da u dva mandata čuva to radno mesto, a ne u jednom, kao dosad. U platnim razredima ulaze u kategoriju rukovođenja i dobijaju visoku platu. Primamljivo, ali moraće da rade. I nastavnicima će plata zavisiti od uspešnosti direktora. Ako direktor unapredi rad školske ustanove, svi u njoj će imati mnogo veće plate nego kolege iz neke druge škole. Primanja će biti podeljena na četiri kategorije, a najuspešniji nastavnici imaće platu kao vanredni profesori univerziteta.

Kolike će onda biti plate direktora škole?

Znaćemo od 1. januara, kada zakon o platama stupi na snagu. Ministri Branko Ružić i Siniša Mali trebalo bi da odgovore da li je predviđeno generalno povećanje za sve od deset odsto u proseku. A ako jeste, to bi onda moralo da znači uvećanje zarada u prosveti za bar 12-13 odsto, jer mi kasnimo u platama za ostalima. Ja ću tu biti bolji sindikalac od svih sindikata zajedno.

Zašto se zarade vaspitača u predškolskim ustanovama ne izjednače s nastavničkim?

Insistiram na tome, ali, po sadašnjem zakonu, plaćaju ih lokalne samouprave. Posebnom uredbom pokušaćemo da to ispravimo. Potrebna je dobra volja da se promene propisi i da imamo budžet i za njih. To može da se uradi za nepunu godinu. Oni će dogodine dobiti važno mesto u Ministarstvu prosvete, pravim poseban sektor za predškolsko.

Kako država namerava da niveliše pad za više od sto mesta na Šangajskoj listi Univerziteta u Beogradu (UB)?

Mnogo je razloga za ovakav plasman. Vukli smo dobro mesto zbog citiranih matematičara, koji su sada završili karijere. Ima i toga da nam mladi naučnici odlaze u inostranstvo. U okviru UB je 11 nezavisnih instituta koji i te kako treba da daju doprinos za Šangajsku listu. Mi ćemo imati sastanke s Konferencijom univerziteta Srbije, a s Ivankom Popović, rektorkom UB, redovno i odlično sarađujemo. Veoma poštujem autonomiju univerziteta i čekam da oni kažu gde su greške. Već znamo razloge. Šangajska lista forsira bogate univerzitete koji zavrbuju dobitnike Nobelove nagrade, arče njihov rad godinama. To rade u Americi, a azijski univerziteti preskaču mesta neverovatnom brzinom jer ulažu neviđene sume novca.

Prorektor Petar Bulat kaže da je potrebno samo malo više novca i zapošljavanje stručnjaka...

Oni koji imaju dovoljno studenata dobiju i dovoljno novca da zaposle ljude na univerzitetu. Druga stvar je što se u akademskim ustanovama vodi politika da istraživači, koji nisu zaposleni na univerzitetu, rade posao asistenta. Nema ni prave zabrane zapošljavanja jer kad ode profesor u penziju, na to mesto dolazi drugi, ali nevolja je status koji dobija – na određeno. Kad je država bila u finansijskom kolapsu, MMF je uveo zabranu zapošljavanja, a problem je što ona nije selektivno urađena. Trebalo je da se odnosi na činovnike, gde se manipulisalo, u prosveti je ta mera pogrešna. Imamo mnogo nastavnica koje zbog toga čuvaju mesto, umesto da odu na porodiljsko bolovanje. To je nevolja za njih, ali i za državu. Radi se o najmanje 20.000 žena koje bi trebalo da zaposlimo. Zalažem se da se ta zabrana baš u prosveti prvo ukine, što bi bila jaka pronatalitetna mera. Zakazao sam sastanak s ministarkom Slavicom Đukić Dejanović da zajedno ponovo potegnemo to pitanje.

Osećate li odgovornost za pad UB, ako se zna da se mesto određuje na osnovu rada nekoliko godina unazad, koliko ste vi na čelu prosvete?

Osećam koliko i svi građani Srbije. Ne možemo to videti kao minus ni vlasti, ni ljudi s univerziteta. To je jednostavno stanje u kome država nema para da se takmiči s onima koji imaju. Naš UB se i dalje kotira veoma visoko, među dva odsto akademskih ustanova u svetu. Ovo je isto kao kada se naš narod razočara jer Đoković padne na treće i četvrto mesto. Zamislite, jedan političar je čak rekao da je pad posledica spornih diploma Nebojše Stefanovića i Siniše Malog. Nisam čuo veću glupost u životu. To nije kriterijum, već nauka na univerzitetu.

Da li su sve škole ispoštovale rok i pre početka školske godine prešle na elektronski dnevnik?

Mali broj njih nije, zbog slabog interneta. Roditelji i nastavnici su zadovoljni, možda je e-dnevnik za decu tužibaba, ali imaju 48 sati da poprave ocenu, pre nego što je mame i tate vide.

Zašto koordinatorima tog dnevnika nije dodatno plaćen posao, kao u Sloveniji i Hrvatskoj, na primer?

To im je obećao kolega koji je radio na projektu, a nije zaposlen u ministarstvu. Ja sam informaciju o dodatnom plaćanju odmah demantovao. Svaki nastavnik treba da radi na tome jer sada s udžbenicima dobijaju i gotovu pripremu za čas, što im ostavlja vreme za dnevnik.

Da li je tačna vest da Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja ima kapacitete da štampa testove za malu maturu, ali da im treba novca?

Nema šanse. Imaju malu štampariju. Da sada počnu da štampaju testove, ne bi završili do narednog septembra. Izvesna je digitalna matura 2021, a za 2020. nemamo računare, biće samo pilot-projekat. Insistiraćemo da država na vreme za štampanje rezerviše kovnicu novca u Topčideru.

Kritikovali su vas što i poslednje testove za malu maturu niste štampali u topčiderskom Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca. Kako sad odjednom može i tamo?

Ja sam išao da ih molim da se jave na javni poziv. Nisu mogli. Valjda će, posle svega što se dogodilo u junu, cela država da izvrši pritisak na njih da ovu jednu godinu prihvate posao. Ako neće, ja ću lično da odem u „Politiku AD”, koja se jedina javlja, i dežuram u toku štampanja testova. Povešću svoje direktore, nastavnike, pozvaću i medije da napravim pravi hepening, pa da vidim ko će da se usudi da ukrade testove.

Kada kažete država, na koga mislite?

Na premijerku Anu Brnabić. Od nje ću da tražim da pritisne kovnicu novca u Topčideru.Antrfile

Ne može direktora Vinče da određuje ko hoće

Kako komentarišete to što je u petak u Institutu za nuklearne nauke „Vinča” prekinuta sednica UO, a deo istraživača je stupio u štrajk?

To je pokušaj banditskog ponašanja dela naučnika, njih 10–15 je pokušalo da reši problem na ulici. Ne može direktor „Vinče” da bude ko hoće, niti oni da određuju ko će to da bude. Ta priča je završena. Oni koji su hteli, u ministarstvu su održali sednicu UO, a bio je prisutan i v. d. direktora.


Komentari20
91e82
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

cigo
E baš može! pa vas izbor ministre to najbolje pokazuje.
cigo
Ko je veći bandit? Istrazivac koji upada na sednicu UO da bi sprecio pravno nasilje i imenovanje Djelicevog državnog sekretara za direktora Instituta ili Ministar šarcevic i njegov državni sekretar koji na ovaj položaj 'guraju' osobu moja je 17 godina potkradala svoju laboratoriju i sebi davala punu platu i direktorski dodatak iako je bila finansirana sa 70 %. na taj način je oštetila laboratoriju za oko 50 000 evra.
Mila
Uvedite licenciranje i evaluaciju direktora instituta. Tu je neakademska cestitist , neznanje, nerad...na delu. Ne bi bilo ovoliko afera po institutima i nezadovoljstva naucnika. Vladaju klanovi. Koji su sada kriterijumi za izbor direktora u instititima i kako ih proveravate ?
naučnik ovdašnji
Predsednik države najavljuje da polovina ministara neće ostati u novoj Vladi. Nadam se da je mislio na vas minister Šarčeviću.
Slavica
По мени сте Ви г. министре један каваљер широке руке.Никако министар који ће учинити све како би се повећао број на шангајској листи,спречио криминал и корупција бахатост и самовоља на факултетима.Ниједан глас против који су изнели многи професори се не узима у обзир те тако очитим јавашлуком наши се многи научници повлаче или одлазе из земље.Све док буде закон владавине вођа, биће још горе.Толико је утемељена бахатост безакоње корупција на многим факултетима али слабост према сопственом интересу увек је мењала људе.Највећи јавашлук је са запосленима у администрацији.Имате ли податак колики одлив сретстава за плате је био пре Правилника о систематизацији радних места који сте донели а колико више средстава сада шаљете за административне раднике.Брзином стеченихе диплома запослених на сопственим факултетима је ваше каваљерство да сада новчите сваки месец те дипломе без обзира што они раде исти посао.У свету се плаћа рад ви дипломе.Школована омладина одлази.Промене су неопходне из корена

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja