četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

​Suverenitet oboleo od boginja

Autor: Vladimir Vukasovićnedelja, 01.09.2019. u 22:00

Po klasnom poreklu britanski premijer je blizak Betmenu, čija je jedina supermoć, po čuvenoj dosetki, to što je bogat. Ali, Borisu Džonsonu bi kostim čoveka-šišmiša pristajao koliko i Del Boju Troteru kad ga je ovaj jednom navukao u „Mućkama”. Maskaradom mnogi Britanci nazivaju i gambit kojim je uoči bregzita premijer suspendovao parlament da bi, navodno, mogao da se bori protiv kriminala i uredi zdravstveni sistem. Nedostajalo mu je upravo tih nekoliko nedelja da se, valjda, stušti na ulice i zaređa po bolnicama kako bi, nalik superheroju, lično prebio lopove i ubice te svojeručno operisao bolesne i ranjene.

Uzurpacija zadataka suverenih vlasti jeste u duhu superheroja, ali je to jedino što Džonson s njima deli. Teško da je iko poverovao premijeru kako mu cilj nije bio sprečavanje poslanika, uključiv i one iz njegove stranke, da blokiraju izlazak Britanije iz EU bez sporazuma za ublažavanje haosa kakav u protivnom preti čitavoj naciji sem poslovno-političkoj kliki koja bi od toga profitirala.

Betmenova maska na odeljenju za infekcije Divljanje kriminala i spasavanje „obolele” nacije česti su izgovori autokrata kad za sebe grabe tuđa ovlašćenja i poništavaju moć ustanova kojima ustav poverava da ih drži pod kontrolom. Džonson, prvi čovek izvršne vlasti, uskratio je parlamentu, sedištu zakonodavaca i izvorištu suvereniteta nacije jer ona je samo za to telo direktno glasala, šansu da se izjasni o tome kako Britanija treba da funkcioniše nakon događaja prelomnog za njenu budućnost. Da bi to opravdao, pozvao se na volju naroda izraženu na referendumu o EU premda na njemu nije bilo postavljeno pitanje kako Ostrvo da uredi svoje odnose s Kontinentom nakon bregzita. Pitali su građane da li da se EU napusti, ne i da li sve mostove prema njoj treba spaliti, što tada nijedna strana, pa ni Džonson, osim šačice radikala, nije zagovarala. Nisu im na odobrenje podneli, ka čemu stvari sad idu, okretanje Britanije ka tome da sa SAD sklopi sporazum o slobodnoj trgovini koji bi podrazumevao niže standarde za zdravstvenu ispravnost hrane i drugih proizvoda, na radost korporacija, uz nos suverenitetu koji znači to da građani odlučuju kako da se obezbede naspram svih entiteta, i međunarodnih, poput EU, i subdržavnih, kakve su kompanije.

Vakcinacija deteta u Nemačkoj
(Foto: EPA-EFE/Sascha Steinbach)

Kad smo kod zdravlja, Džonson bi se, ako mu se hita da u red dovede medicinski sistem, mogao pozabaviti time što je i Britanija na spisku evropskih zemalja u kojima su se opet pojavile male boginje. Od njih ne štiti ni Betmenova maska, naročito ako je nosi Džonson, koji je rasturanjem laži o EU doprineo stvaranju atmosfere u kojoj bujaju teorije zavera, pa i antivakcinaši ugrožavaju britansku i drugu decu.

Ekološki intervencionizam Na odbranu suvereniteta se pozvao i brazilski predsednik Žair Bolsonaro kad su ga, pre svih šef Jelisejske palate Emanuel Makron, prozvali zato što pasivno gleda kako gori Amazonija. Francuska bukvica o tome da je ta oblast ključna za spasavanje sveta od globalnog zagrevanja i zagađenja, uz Bolsonarovu reakciju, podsetila je na priču koju su Rusi proturali o Medlin Olbrajt. Navodno je ona u nekoj deklaraciji koju niko nije video, pa su na kraju ruski parapsiholozi tvrdili da su je pročitali direktno iz njenih misli, iznela da je rudno bogatstvo Sibira preveliko da bi ga pritežavala samo jedna država te bi svoj suverenitet nad tim regionom Kremlj morao podeliti s ostatkom sveta.

Tekst ovih dana objavljen u američkom časopisu „Atlantik” kao da vuče ka takvoj ideji glede Amazonije. Komentar američkog profesora prava Lorensa Daglasa napisan za „Gardijan” još je otvoreniji. Izgleda da nije nemoguće da se opstanak čovečanstva, zavisan od zelenih oaza poput Amazonije, potegne kao argument za ograničenje suvereniteta, ekološko, odnosno, što bi rekao Džonson, u ime zdravlja.

Makron nije otišao toliko daleko i na rečima je potvrdio svoje poštovanje brazilskog suvereniteta. Francuski predsednik, međutim, nije idealna osoba da se bori protiv Bolsonarove želje da za račun svojih finansijera iz agrikulturnih korporacija iskrči što veće prostranstvo Amazonije, u čemu pomažu požari. Ni Makron nije otporan na diskutabilne prohteve poslovnih ljudi, zbog čega je doživeo proteste kod kuće.

Bolsonaro je ipak još gori primer za očuvanje nacionalnog suvereniteta. Ne samo da suverenitet podređuje krupnom biznisu, u takvoj meri da za njegov račun satire deo državne teritorije, nego i iz nacije koju se zakleo da će štititi Bolsonaro isključuje čitav jedan njen deo, onaj starosedelački, sabijen u Amazoniji pošto im je ostatak zemlje još u vreme kolonizacije uzet.

Marš na istoriju O volji naroda, to jest izvornom suverenitetu, govori i Mateo Salvini zato što je, posle njegovog pokušaja da obori vladu, bivši mu koalicioni partner sklopio savez s dojučerašnjim zakletim neprijateljem. U pravu je Salvini da pristalice te dve političke snage teško da su želele da one naprave vladu. Ali, moguće je da im se još manje sviđa da vlast nad Italijom sam preuzme Salvini.

Taktičke koalicije nisu protivne zakonu, nisu ni pogrešne ako se njima sprečava veće zlo, ali su ona vrsta trgovine koja je ljudima ogadila i skupštinu i demokratiju. Zato će mnogi preći i preko Džonsonovog prinudnog zatvaranja parlamenta. Koliko su britanski poslanici posvađani, verovatno ih je mogao pustiti da raspravljaju i svejedno ga ne bi zaustavili u njegovim naumima.

Parlamentarna demokratija je opet postala sinonim za brbljaonicu efikasnu samo u promociji stranačkih interesa, onako kako su je predstavljali Lenjin ili, sudeći po tome što ga povremeno citira, Salviniju mnogo draži Musolini. U njegovom duhu je najavio i marš na Rim, zasad se još kloneći koketiranja s paravojskama i vojnim diktaturama, ka čemu Bolsonaro jedva da krije svoju sklonost.

Kalkulacije tehnokrata vlasti od kojih je korist malo ko drugi imao stvorile su zarazu težu od boginja: mase su ponovo odbacile parlament i poistovetile demokratiju s vladavinom jednog čoveka čvrste ruke u čijim se udarcima sabira narodna volja koju isključivo on ume da prepozna. Istoriju su mase zaboravile, ali biće čudo ako budućnost propusti da ih podseti na opasnost od toga.


Komentari3
6c860
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Branislav
Ne znam sta je rekla Olbrajtova ali znam da je vrlo slicne reci izgovorila Kondoliza Rajs. Nekako mi iz ovog teksta provejava svojevrsna antipatija autora prema britanskom premijeru samo zbog toga sto izvrsava prebliscitnu volju svog naroda.
EvGenije
Klasična zamena teza. Narod u Britaniji je rekao da hoće van EU i nije dao pravo političarima, u parlamentu ili van njega, da taj izlazak razvlače k'o tanka crevca sve u nadi da će narod zaboraviti svoju odluku (političari vole EU, toliko dodatnih mesta za uhlebljenje bez odgovornosti). No, Britanci nisu Srbi, pamte malo duže od tri dana. Ako političke elite žele da znaju kakve veze Britanci žele sa EU, neka raspišu izbore i neka narodu predlože svoje viđenje tih veza. Narod će odlučiti. Opet.
Џејми Шеј
Koji lek autor nudi za Brexit ili neki od problema koje je pomenuo? Tacno je da je Boris deo bankarsko-kartelskog lobija ali nije tacno da skupstina vodi izlazu iz EU nego vlada. Raspravljaju 3 godine a ne bi im bilo dovoljno ni 33. Sada ima vise poklonika Brexita nego 2016. O Makronu ili onoj brazilskoj palikuci ne vredi. Gangsteri ne menjaju cud nikako a prodali su svoje zemlje na dobos kao i neki nam bliski. Pogledajte koliko se mladih iseljava godisnje sa Balkana pa ce sve biti jasno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja