ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:05
NE SAMO O POSLU Dr Milan Savić

Kako zajedno idu moždani udar i džez

Ove dve oblasti su glavna preokupacija neurologa i direktora bolnice „Sveti Sava”, čiji je lekarski kabinet jedinstven: tu su police pretrpane ce-deima, gramofoni i – istorije bolesti
Autor: Olivera Popovićnedelja, 01.09.2019. u 10:00
(Фотографије Небојша Марјановић)

Dr Milan Savić (57), direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” definitivno ima jedan od najneobičnijih kabineta. Tu je velika ikona sveca, po kojem je ova zdravstvena ustanova, nedaleko od nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu, dobila ime. Ovde je i veliki sto prepun papira spremnih za potpisivanje, dokumenata, istorije bolesti pacijenata, zatim stručne knjige o moždanim udarima, neurologiji, radiologiji, medicini. Malo ukrasa tipičnih za lekarske sobe, nekoliko slika.

A onda... ogromna polica, od poda do vrha, uredno ispunjena hiljadama kutija sa muzičkim diskovima, pa još jedna sa stotinama gramofonskih ploča, pa onda i – gramofon, zvučnici, najsavremeniji uređaji za slušanje muzike. Tu su i slušalice, one velike, kakve koriste pravi posvećenici slušanju muzike.

Na pitanje kad je odlučio da useli muziku u direktorski kabinet jedne takve zdravstvene ustanove i koliko je dugo na njenom čelu, odgovara sa iskrenim:

– Ne znam, da li smem da kažem?

Objašnjava da je njegov direktorski staž sticajem različitih okolnosti veoma, veoma dug... Datira s kraja 2000. godine, pa je dobro zapamtio da je rešenje o privremenom postavljenju dobio baš na Svetu Petku 27. oktobra.

– Tada sam mislio da je ovo mesto moja samo „privremena stanica”, jer su okolnosti u državi, pa i zdravstvu i tada bile specifične. Kolektiv je bio za promene, ali je želeo da na čelo dođe čovek „iz kuće”. Dvojica starijih kolega nisu bili raspoloženi da se prihvate rukovođenja, pa sam tada pristao, iako me je porodica odgovarala od toga. Mislim da su me postavili, ne računajući da ću imati staž kao drug Tito, ali eto, tako je ispalo – priča naš sagovornik.

Tada dr Saviću sigurno nije bilo mnogo stalo do muzike, a u to vreme u hodnicima ove bolnice, svirala je tiha muzika, kao u liftovima, koja mnogima nije prijala i niko nije žalio kada se uređaj za puštanje te monotone muzike pokvario.

Pre toga imao je 10 godina staža, radio je na svim bolničkim odeljenjima, na trijaži, na intenzivnoj nezi...

Od tog doba, prošli su brojni izbori i reizbori, menjali se ministri zdravlja i upravni odbori, a dr Savić je ostajao na tom mestu. Kako, pitamo ga?

– Mogao bih da budem nekritičan, pa da kažem da smo kao kolektiv dobro radili, atmosfera je bila dobra, kolektiv složan. Međutim, izborili smo se da bolnica „Sveti Sava” ne bude ustanova, u koju dolaze oni koji nemaju nikakve šanse da prežive, kako se govorilo pre skoro dve decenije. To se promenilo – uveren je dr Savić, dodajući da su se menjali pristupi u lečenju moždanih udara, uvodile novine...

 – Pre 12-13 godina upravo je ovde prvi put uvedena tromboliza, metoda koja je napravila preokret u terapiji moždanih udara, istina ne svih oblika – objašnjava naš sagovornik, već onih koji se označavaju kao tromboze infarkta mozga.

– Kad pacijent stigne na vreme, a to je tri, četiri sata od pojave prvih simptoma, može mu se dati tromboliza. On se odmah pregleda, uradi se skener, laboratorijske analize, dok se čekaju rezultati, pacijentu se odmah uključuje trombolitička terapija. Ako poboljšanja nema, pacijent ide u operacionu salu, gde se unutar šest sati uraditi tromboktomija, mehaničko uklanjanje tromba iz krvnih sudova. I tom metodom smo ovladali. Međutim, iako je to svuda u svetu doktrina, ljudi sa šlogom stižu sa zakašnjenjem. To je, dodaje, zato što se zove komšinica koja zna nešto o šlogu, jer se onom kom je pozlilo stavlja nitroglicerin pod jezik, daje šećer i voda!

– To su greške: prvi korak je da se zove Hitna pomoć kada kod svog bližnjeg uočimo promenjen govor, iskrivljenost lica jedne strane i slabost ruke ili noge s jedne strane i nespretnost.

Zato se katastrofalna statistika sporo menja: moždani udar ostaje prvi uzrok smrti kod žena, a drugi kod muškaraca.

Imamo najveći procenat novoobolelih od šloga u Evropi: svake godine u Srbiji ima 25.000 novoobolelih što je za zemlju sa sedam miliona stanovnika veoma mnogo!

Ovde ima 250 postelja, naši kapaciteti su popunjeni 80 odsto. Moždani udar „ne gleda” u kalendar, godišnja doba – kaže direktor ustanove koja ima čak sedam spratova i podrum, ali i ravan krov, za koji kaže da je idealan za heliodrom.

I priznaje, zato se mnogo više bavi organizacijom rada u bolnici, nego naukom.

Kad uopšte onda stižete da se bavite muzikom?

 – Mora čovek da se resetuje, a moj način da to učinim je muzika! Ovde, naravno nije primereno da slušam neki ljuti rokenrol, prvi moj izbor je džez. Mojim saradnicima uglavnom ne smeta, ne koristim uvek slušalice, ali ne puštam nikada preglasno. Ponekad i sastanak održimo uz tihu muziku – objašnjava.

Šta kažu kolege, lekari, koji ne slušaju tu vrstu muzike, nego, na primer, narodnjake i folk pevače?

– Hoćete stvarno da vam kažem? Evo, simpatične anegdote mog kolege, inače, drugara još iz kruševačke gimnazije, koji je smatrao da sam se – pokondirio, da sam ja postao, kao moderan, a oni su ostali seljaci, koji slušaju muziku sa prostora bivše zajedničke države. Podsetio me je na mog pokojnog dedu sa Zlatibora, koji je čuvao ovce, i pitao me da li je deda svirao frulu ili saksofon? Ali, to ne može da bude kriterijum po kojem ćemo danas slušati muziku... Prihvatio sam džez kasnije, jer ta vrsta muzike ima svoju poruku, koja se podjednako primila na svim kontinentima u svim kulturama. Sada moj kolega, pečalbari u Kuvajtu i nisam siguran koliko može da sluša našu muziku – kaže dr Savić.

Naš sagovornik je po specijalnosti neurolog, pripada prvoj generaciji koja je specijalizirala ovu oblast, pošto je ona razdvojena od psihijatrije.

– Nakon što sam završio medicinski fakultet, razmatrao sam razne opcije. Hirurgija nije dolazila u obzir zbog mog vida, a i visok sam… Moja odluka je bila zakucana nakon studentskog ispita iz neurologije.

 Rođeni je Kruševljanin. U tom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Išao je u muzičku školu, završio smer za harmoniku, ali, kaže, kako se ni na jednoj svadbi nije „uhvatio” za harmoniku da svira.

– Medicina je potpuno prevagnula, nisam imao ni nekakav motiv da se profesionalno bavim muziciranjem. Nekad je važilo da, kad si dobar đak, ideš i u muzičku školu. I išao sam i nije mi žao, svirao sam za svoju dušu i kad me natera neko društvo. Moja harmonika odavno skuplja prašinu u nekoj kutiji – dodaje.

Inače, naš sagovornik otkriva i da ne potiče iz doktorske familije, ali i to da nijedan od sinova nije krenuo njegovim stopama kada je reč o poslu ali ne i kad se radi o muzici.

– Jedan sin je završio Filozofski fakultet, klasične jezike, drugi kreće na IT, ali obojica vole muziku. Deca su želela da slušaju Robija Vilijamsa, „Depeš Mod”, „Metaliku”… U jednom trenutku sam im rekao: Hajde da se vratimo na lektiru – morate da slušate stare asove, pa smo išli porodično na Dilanov koncert, pa na Kleptonov, na Santanu – nabraja naš sagovornik.

 Kad stigne, kaže, bavi se sportom, bicikl mu je omiljen. Nikada ne iskoristi ceo dugi, godišnji odmor, uz negodovanje svoje supruge, koja nije lekar – na Poljoprivrednom fakultetu, predaje ratarstvo.

Za legalizaciju kanabisa u medicini

Dr Savić je bio zagovornik i pokretač inicijative za legalizaciju marihuane u Srbiji u medicinske svrhe.

– I dalje sam zagovornik te ideje, ali izašao sam iz radne grupe, jer inicijativa, koju sam ja podneo, bila je usmerena da se legalizuje ulje kanabisa, kao što je urađeno u Evropi i zemljama u okruženju, i to kao simptomatska terapija za pacijente obolele od malignih bolesti i neuroloških bolesti. Ulje je efikasnije i sa manje neželjenih efekata. Ministarstvo je ovu aktivnost prilično pasivizovalo. Radnu grupu su činili pokretači inicijative i pacijenti, ali i ozbiljni ljudi iz struke, onkolozi i neurolozi, koji su se držali zvanične medicine, pokušavajući da nađu kompromis: da se, na primer, uveze sintetski kanabis, što nije moja inicijativa. Digao sam ruke od toga, dok neko ponovo ne kaže hajdemo opet za pregovarački sto. Mogu da radim sto stvari, ali ne mogu da gubim vreme na nešto za šta vidim unapred da je „zategnuto”, i da niko neće da popusti – objašnjava dr Savić.

Zlatno doba „bi-bapa”


– Kada uđete u neke godine i kada ne slušate više muziku da vas „razmrda” nego da vas opusti, džez je došao kao logičan izbor. Slušam džez i bluz. Skoro 80 odsto moje zbirke čini džez muzika iz zlatne ere, „bi-bap”. Tu su: Majls Dejvis, Koltrejn, Čarli Parker. Kao što neko kaže da sluša klasičnu muziku – Mocarta i Hajdna, tako ja slušam klasiku u džezu: Sačma, Elu Ficdžerald...


Nema tajni oko šloga

Opasno je podgrevati priče o fatalnosti moždanog udara, da je on kao sudbina i da se ne može sprečiti. Tri četvrtine naših pacijenata je pre šloga imalo visok krvni pritisak kao faktor rizika. Spuštanjem pritiska samo za nekoliko milimetara živinog stuba, višestruko se smanjuje rizik da se dobije moždani udar, a da ne pričam o dijabetesu, koji se može držati pod kontrolom, a ima ga četvrtina pacijenata u „Svetom Savi”. Suština prevencije moždanog udara je da se pod kontrolom drže one bolesti za koje se zna da do njega dovode. Ako neko ima dijagnostifikovan poremećaj srčanog ritma, takozvanu atrijalnu febrilaciju, koja je neminovan uzrok za moždani udar, mora da se leči. Svaki četvrti naš pacijent to ima. Ljudi ne odlaze na preglede, zanemaruju tegobe, lekove piju neredovno: za visok pritisak samo kad ih boli glava, a moraju do kraja života.

Odlazak lekara

– Dvoje, troje lekara godišnje iz naše bolnice odlazi u inostranstvo ili u privatne bolnice. To su lekari u ranim četrdesetim. Trebalo je da oni, generacijski, „povuku” ovu kuću jednog dana napred… Svakoga sam ispratio, sa žaljenjem. Mislio sam da je to negde i moj problem, jer sam direktor i pitao sam ih direktno za razloge odlaska, ali su govorili da njihov odlazak nema veze ni sa mnom, ni sa kolektivom. Najveći broj je otišao iz finansijskih razloga. Sa medicinskim sestrama je mnogo teže, odlaze u većem broju i njima je staza za odlazak čak utabana. U Nemačkoj postoje već bolnice u kojima se primopredaja smene i dežurstva radi na srpskom!


Komentari3
a1108
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Krusevac
Bravo za Dr Krusevljanina. Takvima se Krusevac ponosi.
Слобо Н
ПС.: Види се да је грамофон врхунски квалитет!! Одвојен мотор, нема "аутоматике", треба устати да се промени ЛП-плоча, а и окрене друга страна ... Онда је и звук суперрр!!
Слобо Н
СВАКА част за музички избор, докторе!!! Да нас је више таквих ... И да истрајете и даље у свом племенитом послу!! Поз Наставник музичког

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja