četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Veće plate u javnom sektoru do kraja godine

Medicinskim sestrama sleduje povišica od 15 odsto, naučnim radnicima 10 odsto, a za ostale se ne zna
Autor: Marijana Avakumovićpetak, 30.08.2019. u 22:30
(Фото Д. Јевремовић)

Sasvim je izvesno da će 465.000 zaposlenih u javnom sektoru dobiti povećanje plata do kraja godine, ali da li će uvećanu zaradu primiti ove ili tek od naredne godine, kao i koliko će to povećanje iznositi – nije još poznato. Istina, Fiskalnom strategijom za naredne tri godine predviđeno je da zarade porastu po šest odsto godišnje, od 2020.

Mada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić već najavio da medicinske sestre mogu da se nadaju povišici od 15 odsto, a naučni radnici i zaposleni u kulturi najmanje 10 odsto.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, proteklog meseca je, iznoseći mišljenje ovog stručnog nezavisnog tela na vladinu „Fiskalnu strategiju 2020–2022. godine”, rekao da ove godine u budžetu nema prostora za povećanje plata u javnom sektoru. On ne isključuje mogućnost da se zarade u javnom sektoru povećaju u novembru, tako da to povećanje bude samo za decembar u ovoj godini, što ne bi previše opteretilo budžet. Predsednik Fiskalnog saveta je podsetio da se nikad nije dogodilo da se plate povećaju i pred kraj godine i u januaru naredne.

Ekonomista Jurij Bajec smatra da nije pitanje da li ima novca u budžetu ili da li određene kategorije zaposlenih u javnom sektoru zaslužuju povećanje zarada, naravno da zaslužuju, već da li je to sistemsko rešenje.

– Ovde je reč o političkom potezu da se ljudi sa deficitarnim zanimanjima zadrže u zemlji i to se rešava ad hok merama. Izostaje sistemsko uređenje plata i uvođenje platnih razreda, što je dogovoreno sa MMF-om. Od toga ove godine nema ništa, a pitanje je i da li će iduće godine biti završeno. Nerešavanje sistemski važnih pitanja otvara mogućnost da vlada pod pritiskom donosi ishitrena rešenja. To kasnije koči ceo sistem i budžet počinje da škripi, jer su izdvajanja za plate i penzije najveća stavka u budžetu – kaže Bajec.

Fiskalni savet je u mišljenju na „Fiskalnu strategiju 2020–2022” ocenio da rashodi za zaposlene prate rast privredne aktivnosti, što je odgovarajuće i ispravno opredeljenje.

Pre otpočinjanja fiskalne konsolidacije, državni rashodi za zaposlene bili su neodrživo visoki. Na kraju 2008, oni su sa doprinosima na teret poslodavca iznosili čak 11,8 odsto BDP-a. Merama fiskalne konsolidacije ovi rashodi svedeni su na prihvatljivih 9,4 odsto BDP-a (projekcija za 2019), čime je ostvaren jedan od najvažnijih srednjoročnih ciljeva fiskalne politike, navodi Fiskalni savet.

Uporedne analize pokazuju da se radi o iznosu koji se može smatrati primerenim za Srbiju, budući da zemlje centralne i istočne Evrope na zaposlene u javnom sektoru troše čak i nešto više (više od 10 odsto svog BDP-a u proseku).

– Postojeći nivo mase zarada u državnom sektoru Srbije trebalo bi održati i u narednim godinama na postignutom nivou – ocenjeno je u Fiskalnom savetu. Ovakav pristup budžetski je održiv i ne bi predstavljao pretnju za javne finansije, a zaposlenima u državnom sektoru pruža predvidljivost i povećanje životnog standarda u skladu s privrednim mogućnostima.

– Vlada je to planirala i u „Fiskalnoj strategiji” se obavezala da se u naredne tri godine (2020–2022) udeo zarada u BDP-u održi upravo na nivou iz 2019. godine. Što se tiče dinamike rasta zarada, to znači da se obavezuje da nominalni rast mase plata u proseku neće biti veći od 7,5 odsto na godišnjem nivou, jer toliko iznosi procena nominalnog rasta BDP-a u „Fiskalnoj strategiji”. Pošto su zarade, uz penzije, najvažnije fiskalno sidro, ključno za stabilnost u budućem periodu biće da se vlada pridržava planirane i opisane dinamike, tj. rasta ukupnih zarada u skladu s mogućnostima privrede – navodi Fiskalni savet.

Plate u javnom sektoru prošle godine povećane su u rasponu od sedam do 12 odsto. 


Komentari8
99c82
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

pfc
Sasvim je izvesno i da će zaposleno roblje u privatnom sektoru i dalje dirinčiti za minimalac!
boban simonovic
Ja mislim da treba med. sestrama izjednaciti plate sa doktorima.... i onako one vode glavnu rec po bolnicama...
evroskeptik
U EU su plate za zaposlne u javnom sektoru i više od 10%, plus sto je zdravstvo većinski van javnog sektora, a kod nas manje od 10%, i ako zdravstvo u javnom sektoru . Pustite zdravstvo na tržište koje ce samo formirati platne razrede u zdravstvu.
Mona
Ovim povecanjem pravi se jos veci jaz izmedju privrede i vanprivrede. Medicinske sestre treba da dobiju povecanje, ali samo one koje rade na intezivnoj nezi i sa nepokretnim bolesnicima.
Rade
Zašto linearno povećanje plata? Zašto kožni lekar i neurohirug imaju istu platu? Zašto onaj koji ima 100 i onaj koji ima jednu operaciju imaju istu platu? Radio nerado svira ti radio. Ćao Srbijo...
Lola
Zasto ja koja sam zdrava i nikad nisam bila kod lekara, moram da placam zdravstveno osiguranje pa i plate lekara? Sto ne placaju samo oni koji se lece?
Preporučujem 15

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja