utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:36

Kroatizmi u srpskom jeziku

sreda, 28.08.2019. u 10:51
(Новица Коцић)

Poslednjih desetak godina elektronski i štampani mediji preplavljeni su kroatizmima. U ovim medijima, kao i u govoru javnih ličnosti, bez izuzetka se koristi reč pomak. Jedan od sinonima u srpskom jeziku, koji je reč pomak potpuno istisnula iz upotrebe, je imenica napredak. Pomak ima ozbiljnu konkurenciju u, takođe, kroatizmima odabir i izvedba, koje je, pre svega, gurao i uspeo da lansira u javni govor deo srpske narodnjačke estrade. Na trgovinskim radnjama u Srbiji, nigde nisam video tablu sa nazivom „Odabir”, a sa nazivom „Izbor” i te kako jesam. O odabiru najlepše devojke da i ne govorimo.

U užem izboru svakako je i kroatizam pošast, koja je stigla i do Petlovca, a da u Petlovcu niko, a i širom Srbije malo ko zna šta ta reč znači. U Srbiji niko više nikome ništa ne prigovara ili pripisuje, ali se spočitava na svakom koraku. I zbog toga se niko ne oseća neprijatno ili nezgodno, svima je neugodno.

I ako više niko ni o čemu ne razmišlja, stiče se utisak da nam stižu bolja vremena, jer svi mudro promišljaju. Lično mislim da se u konkurenciji mogu naći i reči upitan – neupitan i utemeljen i neutemeljen.

Moguće je da reči utemeljen i neutemeljen nisu kroatizmi, ali ako zaključak izvodimo iz nedavno objavljenog teksta „Kralj čekićem utemeljio najdugovečniju centralu”, ili iz nesporne činjenice da u Srbiji niko neće reći temeljem nego na osnovu, teško da bi se to moglo reći. Međutim, da nije bombondžijske radnje u Ulici Gavrila Principa u Beogradu, osnovane 1936. godine, u Srbiji ništa ne bi bilo osnovano, sve bi bilo utemeljeno ili neutemeljeno.

U krug favorita svakako spadaju i kroatizmi – jezičke besmislice, odnosno poštapalice, svako malo, svašta nešto, šta god, kako god... Sve češće su u upotrebi i reči: potcrtati, glede, stanovito, odgoditi, pozornost, nedvojben, ponukati, blagdani, iznimno, nepočinstvo, učinkovit, zapreka, značajka, tajnovito, ugođaj, sudionici, dužnosnici....

Miloš Bojanović,
advokat, Beograd


Komentari65
41f1e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mihailo Mikic
Hrvatski jezik ne postoji. Jezik sa kojim Hrvati danas govore je iskvareni SRBski jezik. Zoto se ne moze govoriti o krovatizmu u SRBskom jeziku nego o nepoznavanju SRBske gramatike!
Бранислав Г. Ромчевић
Још један "антитисућник"; а нема појма о лепом и разноликом српском језику!
Mekintoš
@Kosta: Osnovno značenje "nacije" u engl. je narod/narodi a ne država; "država" je samo izvedenica, preneseni smisao. NAROD je stariji od NACIJE. Nisi nikad pročitao ili čuo besmislicu u stilu: "Slavenske nacije su na Balkan stigle u..." itd., nego Slavenski NARODI (ili plemena)... Kod nas se ova dva termina prepliću što je jasno vidljivo kod tebe i zato definicija koju si dao za "narod" suštinski odgovara "naciji". Genetska slika ili "formula" jednog Srbina je je sličnija Hrvatu nego recimo Romu koji je prihvatio Srpstvo u celosti i prema tvojoj definuciji naroda: za mene on je i dalje romske narodnosti a srpske nacionalnosti. Nije to tako zato što ja to tako hoću nego što tako jeste.
Nenad V.
Ни текст, нити иједан од коментара не помињу најбитнију ствар око "хрватског" језика и "кроатизама" што је просто невероватно. Готово ни један од у тексту поменутих "кроатизама" није настао у организованом пројекту диференцијације "хрватског" језика започетом 1940 у НДХ, а који траје до данас. Речи које се овде помињу су сасвим употребљиве и код Срба. Од нових, измишљених речи, неке се примају (мобител и најматорији хрват користи), неке не - глазбу користе неки, глазбеника мање, глазбало нико.
Miloš
Ja koliko znam, niko ne koristi glazbu niti mobitel. A za sportafon mi kažemo interfon. Jel vidite razliku?
Preporučujem 2
Konstantin Kalenos
Šteta da se tako dijeli JEDAN jezik. Bogatstvo jezika je da se jedna stvar može reći na više načina a da svi mogu razumjeti, i otok i ostrvo i apoteku i ljekarnu i mleko i mlijeko i sat i časovnik. Sve bi to trebalo da bude NAŠE. Hrvatski izgovor je znatno bliži slavenskom izvoru a srpski je pak znatno otvoreniji za uvoz riječi, odnosno "tudjice". U suštini ili u biti - bi bilo lijepo kada bismo uvijek i rado razmjenjivali i rabili zajedničke riječi i izraze. Jezik je identitet i tu smo bliski!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja