petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:50
POGLEDI

Sećanje na Laza M. Kostića

Tokom 34 godine života u izgnanstvu obavio je posao koji kod drugih naroda i kultura rade čitavi instituti. U Grblju, u Krtolama, obišli smo grob u kojem od 2011. godine leže posmrtni ostaci ovog srpskog velikana iz Boke, koji je preminuo pre tačno četiri decenije
Autor: Miša Đurkovićponedeljak, 02.09.2019. u 18:00

Srpski narod je jugoslovensku avanturu okončao obezglavljen, sa ogromnim gubicima najrazličitijeg tipa. Dok su Srbi živeli pod komunističkom jugoslovenskom okupacijom, jedan čovek je u emigraciji detaljno i temeljito beležio sve te gubitke i na vreme ukazivao na sve buduće bitke koje će se kad-tad ponovo otvoriti. Taj čovek je tokom 34 godine života u izgnanstvu obavio posao koji kod drugih naroda i kultura rade čitavi instituti. Njegovo ime je Lazo Markov Kostić.

U ponedeljak, 26. avgusta, upravo na dan kad je pre osamdeset godina pod direktnim engleskim nametanjem potpisan oktroisani sporazum o banovini, Institut za srpsku kulturu iz Nikšića i Institut za evropske studije iz Beograda organizovali su u manastiru Miholjska prevlaka skup o naučnom nasleđu Laza Kostića. Pre toga smo u Grblju, u Krtolama, obišli grob u kojem od 2011. godine leže posmrtni ostaci ovog srpskog velikana iz Boke koji je preminuo pre tačno četiri decenije.

Iako je 2000. godine Vojislav Šešelj priredio, a njegova stranka objavila Kostićeva sabrana dela u deset tomova, i time učinila ovo stvaralaštvo u celini dostupnim u domovini, recepcija njegovog dela i dalje ne postoji. Šešeljeva „Ideologija srpskog nacionalizma” zapravo je na pitak način sažeto i prepričano delo Kostića nastalo u emigraciji, pri čemu sam prikazivač nije previše ulazio u ocene i komentare. Osim toga, međutim, postoji tek povremeno, uzgredno interesovanje. Najcitiraniji njegovi radovi, uz engleski prevod knjige o Holokaustu u NDH, i dalje su udžbenici administrativnog i ustavnog prava objavljeni između dva rata.

No, za nas je od neprocenjive važnosti ogroman opus koji je Kostić stvorio u periodu posle Drugog svetskog rata i koji, međutim, još nije našao svoj put do akademske javnosti, univerziteta i šire publicistike. Reč je o više od dve hiljade publicističkih radova i 78 knjiga različitog formata, uključujući i izdanja u kojima je autor prikupio, preveo i objavio građu, mišljenje stranaca o nekom od naših pitanja i problema. Takva je, na primer, veoma značajna knjiga u kojoj je Kostić prikupio svedočenja hrvatskih saveznika iz Drugog svetskog rata o zločinima koji su počinjeni u NDH.

Čitav poratni opus organizovan je oko suštinskih pitanja opstanka srpskog naroda, u to doba okupiranog i sluđenog komunizmom i jugoslovenstvom. Kostić nastoji da napravi rezime pre svega onih teritorija, prostora i populacije koji se Srbima tokom komunističke Jugoslavije oduzimaju. Srpska Dalmacija, srpski Dubrovnik, srpska Boka i srpsko more, srpska Bosna, srpska Hercegovina, srpska Makedonija, katolički Srbi, čak i srpska Crna Gora, sve to jugoslovenska istoriografija i politika izbacuju iz srpskog sećanja, a što je najgore, taj program se usvaja čak i na beogradskom univerzitetu, gde je dubrovačka književnost izbačena iz istorije srpske književnosti.

Ne samo u posebnoj knjizi koja se zove „Srbi katolici”, već kroz veliki deo tog opisa, Kostić podseća koliko su važan deo istorije našeg naroda bili ljudi koji su još od nemanjićkog doba sebe vezivali za zapadno hrišćanstvo, što im nimalo nije smetalo da budu Srbi, govore i pišu srpskim jezikom i vide sebe kao deo ukupnog srpskog korpusa. Tek posle formiranja Jugoslavije ova kategorija ljudi odumire, a Hrvati počinju da prisvajaju čitavu istoriju Srba katolika i njihovo stvaralaštvo.

Veoma značajan doprinos Kostić je dao u etnografskom istraživanju naroda koji žive kao manjine sa Srbima ili imaju svoje države oko nas. Mi do danas nemamo ozbiljno i kontinuirano bavljenje državama i narodima oko nas. Kostić je, međutim, uradio odlične preglede odnosa Srba i Mađara kroz vekove, a njegova poslednja posthumno objavljena studija je „Srbi i Jevreji”. Takođe se vrlo detaljno bavio pitanjem novih nacija stvorenih na našem etničkom prostoru, i veoma realno je odvajao istorijske činjenice od potrebe da se sa njima grade realni i najbolji mogući odnosi.

Ogroman deo tog opusa Kostić je, razumljivo, posvetio Hrvatima. S jedne strane bilo je iskustvo NDH, a sa druge činjenica da i posle poraza NDH opet u Beogradu stoluje pripadnik hrvatskog naroda radeći na suzbijanju srpskih interesa. Deo tog opusa posvećen je istorijskim odnosima Srba i Hrvata i sporovima oko teritorija, jezika, identiteta. No, veći deo je Kostić posvetio tezi o kolektivnoj krivici za zločine u NDH objavljujući u pet tomova pod ironičnim nazivom „Primeri hiljadugodišnje kulture Hrvata” građu o sličnim poduhvatima tokom prethodnih vekova.

Kostić je bio ubeđeni demokrata, konzervativac i slobodar, koji je insistirao na značaju identitetske politike, a pre svega jezika i ćirilice za opstanak ovog naroda. Njegov emigrantski opus čini nezaobilazan orijentir za pitanja sa kojima se i danas suočavamo.

Naučni savetnik Instituta za evropske studije

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari3
2577e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milomir
Jedina pametna stvar koja se ovde moze procitati je "Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа". A sustinski se slazem, TREBA se secati Kostica, Moljevica i slicnih, da se na vreme prepozna zlo koje po pravilu Srbe najvise pogadja na kraju.
Tasa
Britanija je imala vise kraljeva stranog porekla : Viljema osvajaca normandiskog porekla, Viljem orandzskog holandjanina, Dzordza prvog hanoverskog, nemac, koji nije govorio engleski. Vindzorska dinastija je bila Saks Kobrug nemackog porekla. U Srbiji kvaziistoricarima i potomcima u ratu porazenih smeta sto je “Hrvat stolovao u Beogradu”, glavnom gradu Jugoslavije, poslat od mracnih sila da unisti Srbiju. Izgleda da ovde svako moze da bude istoricar. Teorija zavere odlcno uspeva.
Raca Milosavljevic
... sta reci za ovaj tekst ... hvala autoru do neba sto je kratko i jasno osvetlio jednu licnost,jedno vredno,siroko i veliko zivotno delo i Politici sto je objavila ovu pricu o Lazi M.Kosticu... nadajmo se da cemo smoci snage da se vratimo sebi i nasim pravim vrednostima... da malo poslusamo i naseg Arcibalda Rajsa ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja