petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:48
POGLEDI

Zlatno doba dijaloga

​Mora da je Borislav Pekić kao paradigmatičan individualac bio svestan kako se reč „dijalog” pretvara u mantru lišenu stvarnog sadržaja
Autor: Muharem Bazduljponedeljak, 02.09.2019. u 18:00

Postoji u knjigama i filmovima često onaj topos kad čovek u dilemi, ne znajući šta da radi, nasumice otvori neku knjigu, pokaže prstom na pasus, pa u tome pokušava da iščita poruku i savet. To je zgodno sujeverje koje je u našem vremenu ipak više literarno, nego što deluje stvarno. Postoji, međutim, i varijacija na temu. Skineš s police, recimo, knjigu koju dugo nisi čitao, ko zna iz kojeg razloga baš tu, pa listaš i čituckaš bez stvarnog fokusiranja, dok ti se neki odlomak ne učini bizarno aktuelnim.

Tako i ja neki dan ugledam na polici jarkocrveni hrbat „Izabranih eseja” Borislava Pekića („Solaris”, Novi Sad, 2007), krenem da listam knjigu, pa mi se pogled „zakači” na sledeći fragment: „Nekad smo pozivali na igru, danas zovemo na dijalog. Živimo u zlatnom dobu dijaloga. Sinovi se suprotstavljaju Očevima. Očevi jedni drugima. Zaraćeni izmenjuju bombe, ali i reči. Lekari diskutuju sa ludacima, Ludaci sami sa sobom. Dželati se ispovedaju žrtvama, Žrtve svojim Dželatima. Živi se prepiru sa Mrtvima. Vlade i njihovi narodi nalaze se u stanju permanentnog dijaloga. Dijalog se vodi između marksista i katolika, misionara i ljudoždera, sudija i krivaca, učitelja i učenika, umetnika i kritičara, proizvođača i potrošača. Između polova, naroda, rasa, vera, doktrina i ideja, takođe. U toku su privredni, naučni, vojni, ekumenski, raketni dijalozi. Dvostrani, trostrani, višestrani, čak i jednostrani. Na vrhu kao i na dnu. Oko četvrtastih stolova, oko okruglih stolova, i bez stolova. Množe se diplomatski pregovori, načelni dogovori, javni izgovori, tajni ugovori, aktuelni razgovori i ulični nagovori. Krilatica veka je: Hleba, igara i dijaloga! a njegovo osnovno načelo: Neka svet propadne, samo da se razgovori nastave!”

U knjizi nema bibliografskih referenci i u prvi mah mi nije bilo jasno iz kojeg je vremena tekst. Pomislio sam da je možda reč o kraju osamdesetih ili možda već i samom početku devedesetih, vremenu kad se i sam Pekić već dobrano politički angažovao. Čitalac već primećuje da pasus zvuči neobično aktuelno. Računao sam, to je vreme kraja jednopartijskog sistema, vreme kad se formiraju političke stranke, vreme kad se kroz dijalog pokušava uspostaviti novi politički poredak; mora da je Pekić kao paradigmatičan individualac bio svestan kako se reč „dijalog” pretvara u mantru lišenu stvarnog sadržaja.

Ispostavilo se, međutim, da je tekst napisan pre više od pola veka, a da je prvi put objavljen još u januaru 1969. godine. Očito da „kult dijaloga” kome svedočimo poslednjih meseci ima dugu tradiciju. Kad kažem „kult dijaloga” u kontekstu trenutne domaće politike, mislim, naravno, na celu sagu oko razgovora vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka. I jedna i druga strana u tom dijalogu, kao i posrednici kojima ne treba apriorno osporavati dobronamernost, u celi projekat kao da su ušli larpurlartistički, zbog dijaloga samog, eto, samo da se razgovara.

U tom kontekstu, recentno pismo Sergeja Trifunovića, predsednika Pokreta slobodnih građana, Dejvidu Mekalisteru, predsedniku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, predstavlja hvale vredan amandman praznjikavim pozivima na dijalog dijaloga radi: „Smatram da bi organizacija dijaloga pod patronatom Evropske unije bila značaj korak u prevazilaženju trenutne krize, a kao u slučaju Severne Makedonije institucije EU moraju biti spremne da rade sa strankama da osiguraju punu implementaciju svih dogovora koji bi bili postignuti. Takođe želimo da podignemo pažnju o potrebi za izveštajem koji bi javno i direktno ukazao na probleme u sistematskim problemima u vladavini prava.”

Dijalog bez cilja je savršena razbibriga za kafanu i nešto potpuno božanstveno u nepolitičkom kontekstu. Iz političke perspektive, međutim, dijalog mora da vodi nečemu i moraju postojati mehanizmi da se ono što je dijalogom ostvareno implementira. To je još jedan od razloga zbog kojih je Trifunovićeva inicijativa pohvalna. Razložno je i njegovo pominjanje „makedonskog presedana”.

Ipak, „kult dijaloga” nije ograničen samo na beogradske međustranačke odnose. I na relaciji Beograd–Priština već godinama slušamo pohvale dijalogu radi dijaloga. A u tom konkretnom slučaju, ni pokroviteljstvo Evropske unije ne nudi garanciju implementacije, pošto je Zajednica srpskih opština već godinama, evo, tek mrtvo slovo na papiru.

U svakom slučaju, nema zime za dijalog. Za sve ostalo, zima ide.

Pisac i novinar

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari13
a439e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stojan
a sta predlaže Muharem za BiH ? kako tamo rešiti situaciju i popraviti standard građana'
milic
Evo jednog dijaloga izmedju jednog advokata,70-togodisnjaka i mene klinca od 22 god.Dokacili se politike i nikako da se slozimo.Ja se pozvao na novine,TV,politicare...I on kaze:"Ne slazemo se nigde,pa cu ti dati jedan ocinski savet.Ako sinko ,u zivotu,verujes politicarima,novinarima,trgovcima i nama advokatima,obesi se odmah da se ne mucis i patis kroz zivot".Taj dijalog mi je donosio kroz zivot odredjena otkrovenja.Danas se cesto setim tog coveka,valjda zato sto sam omatorio.Uuuuh.!?
Саша Микић
Има дијалога и ''дијалога''. У првом то су разговори две стране у којем свака износи своје ставове и аргументе уважавајући другу страну са њеним ставовима и аргументима. На крају таквог дијалога увек се рађа нешто нов и вредно. Други је разговор две стране у којем се свака страна држи својих ставова сматрајући их једино исправним и истинитим. Такав ''дијалог'' нема никаквих резултата и може да траје у бескрај, а ови ''дијалози'' позиције и опозиције ми на то личе.
Miloš
E takvi drugi "dijalozi" su nažalost danas prisutni po celom svetu, a ne samo po Srbiji. Nikada više nije bilo sastanaka, diskusija, panela, razgovora u četiri oka itd. No dobro, svrha dijaloga je inače da svako kaže šta mu je na duši, pa kako Bog zapoveda.
Preporučujem 4
Дејан Којић
Хтео бих да прокоментаришем склоност наших опозиционих политичара (90их и сада) да одлазе на Запад и траже посредовање у "дијалогу" између власти и опозиције. Такви чинови су ми гнусни. Шта имају странци са нашим унутрашњим питањима, нарочито западњаци, који нам раде о глави већ деценијама. Испада да смо неспособни да сами решимо своје проблеме. Такође, позивање странаца да буду модератори у унутрашњим размирицама је на неки начин одрицање од независности.
Nebojša Joveljić
Zašto bi se dijalog na koji poziva Sergej Trifunović vodio pod patronatom Evropske unije? Zar se ne bi najbolja rješenja za opoziciju, uz puno bržu realizaciju, mogla postići ako bi se pregovori vodili direktno pod patronatom Nato pakta, koji ionako finansira dobar dio opozicije. Za razliku od Bazdulja ja ne mislim da ima išta pohvalno u “makedonskom presedanu”. Navijanjem za takav presedan i “prelaznu vladu” siguran sam da će opozicija izgubiti i ono malo simpatija koje trenutno uživa u Srbiji.
Nikola Nesic
Pa niko iz opozicije nije vodio nikakve razgovore niti imao dijaloge sa NATO. Slobodan Milošević je uveo NATO i omogućio im prisusvo u Srbiji, i to trajno. Drugi su išli na referendume, mi smo im ponudili zemlju kao pokaznu vežbu. Hrvatska je pokazala efikasnost NATO savetnika, Bosna kako se trampi bombardovanje za državu, a u Srbiji bombe za poklonjenu državu. Sergej Trifunović i ostali su mala deca za ozbiljne državne ponude koje su date i daju se NATO.
Preporučujem 10

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja