nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20

Rolerima do scene

Nikada ne bih mogao da budem lekar koji je preko veze završio fakultet i da nekome otvaram stomak. Isto tako, ne bih mogao da izađem na scenu, makar nosio i tacnu, a da znam da me je tu neko doveo. Uvek će biti onih koji imaju vezu, ali ako ste dobri i kvalitetni, naći ćete svoj put, kaže glumac Dušan Kaličanin kojeg ćemo od 2. septembra gledati u ulozi voditelja novog kviza „Štoperica” na TV O2
Autor: Isidora Masnikovićčetvrtak, 29.08.2019. u 22:25
Душан Каличанин (Фото Немања Мишчевић)

Tridesetčetvorogodišnji glumac Dušan Kaličanin, koji je simpatije publike stekao zahvaljujući ulozi Joce u seriji „Istine i laži”, sasvim je drugačiji iza kamera. Skroman, obrazovan, posvećen svojoj profesiji, iskren, predusretljiv, solidaran, lepo vaspitan...

Razgovor započinjemo srdačno, kao stari znanci. Kaže nam odmah na početku, da se u glumi u potpunosti pronašao. Svoj prvi profesionalni ugovor je potpisao sa 15 godina i od tada nije prekinuo tu nit. Smatra da je kontinuitet jako važan.

Diplomirao je glumu na prištinskoj akademiji. Iako je ušao u najuži krug na FDU u Beogradu, nije želeo da čeka i gubi vreme. Kaže da je oduvek smatrao da akademija nije cilj već sredstvo da bi se dobilo neophodno znanje i glumački zanat, a zatim se ide dalje, u potragu za ulogama. Angažmani ne zavise od toga koju si akademiju završio, ističe, već od onoga šta pokažete na audicijama.

– Postati glumac – to je lična borba i traženja. To nije jednosmerna ulica. Bio sam svestan svega toga i nisam se mnogo opterećivao. Samo sam želeo da studiram glumu. Posle fakulteta i mastera, završio sam još jedan master iz oblasti komunikologije i upisao doktorske studije ali nikada nisam želeo da menjam svoje osnovno zanimanje. Čak i kada sam paralelno bio baletski igrač, uvek sam se osećao kao glumac – sa puno strasti priča.

Ne postoje granice 

Osnovnu školu je završio u Čokotu, a odrastao u Novom Selu, na periferiji Niša. Budući da to nije okruženje u kojem ima pozorišta, bilo je logično da se preseli u neku drugu sredinu. Ali on to nije uradio. Idući ka školi, priseća se, često je preskakako guske, i to mu je bio najlepši momenat u toku dana i neizostavni ritual. Ali u školu je odlazio i na rolerima, što je izgledalo paradoksalno za sredinu u kojoj je odrastao.

To je samo dokaz, priča nam, da manja sredina ne mora da vas ograničava.

– Apelujem na sve mlade ljude da nikada ne odustaju, da ne postoje granice. Ne treba imati strahove. Ja sam verovao. Bio sam spreman da pokušam, ali i da ne uspem. Imao sam alternativu. Hteo sam da studiram i višu pedagošku i postanem učitelj. Znao sam da borba tek počinje – mudro zbori.

Priznaje da su njegovi roditelji bili uplašeni zbog izbora, ali im je zahvalan što su ga naučili da sluša i prati svoj osećaj. Danas je srećan što je potekao iz takve sredine, i što mu je porodica bila čvrst oslonac, kao i što je u životu sve postigao zahvaljujući velikom radu na sebi. Patrijarhalno je vaspitan, ušuškavan u toplini porodičnog okruženja.

– Shvatio sam još kao dete da mi gluma daje najveću slobodu. Druga interesovanja su dolazila i odlazila, a za glumu sam znao da mi nikada neće dosaditi. I da može da me najbolje otvori kao osobu. Trebalo je dokazati, i drugima, i sebi, da je to ono što želim u životu. Trudio sam se da u tome budem istrajan, uporan, otmen, uspravan ... Da ne skrenem sa puta, i da ostvarim snove. Svoju profesiju morate da nosite pošteno – kaže poveravajući nam da nije uvek bilo lako...

– Imam osećaj da sam na rolerima stigao do scene. Srećan sam što je tako – podvlači.

Potvrđuje nam da postoje rezervacije u svakom poslu, pa tako i ovom glumačkom, da uvek postoje ljudi sa vezama. Promenile su se okolnosti, ističe. Nekada smo se takvih veza stideli i prikrivali ih, a danas se time ponosimo.

– To je sada deo našeg društva, više ne osećam gorčinu, našao sam mehanizam da to prevaziđem. Nikada, na primer, ne bih mogao da budem lekar koji je preko veze završio fakultet i da nekome otvaram stomak. Isto tako, ne bih mogao da izađem na scenu, makar nosio i tacnu, a da znam da me je tu neko doveo. Uvek će biti onih koji imaju vezu, ali ako ste dobri i kvalitetni, naći ćete svoj put – duboko veruje u svoje stavove.

(Foto TV Prva/Aleksandar Krstović)

Ponosan je na to što je ostao svoj, i što je svaku ulogu dobio sopstvenom zaslugom. Naravno, kaže, uvek može bolje. Zadovoljan je što nije uljuljkan i smatra da je tek na početku.

– Stalno se preispitujem i možda sam zato pomalo i naporan svojim saradnicima. To je neka vrsta odgovornosti. Ne volim da to ode u nesigurnost ili u patologiju da tražim od drugih potvrdu da sam dobar. Analitičan sam i samokritičan. Možda to ima veze i sa horoskopom pošto sam dupla devica – u šali dodaje.

Ima odgovornost i prema poverenoj ulozi, ali i prema publici. Odgovornost je velika, da se ne izneveri ukazano poverenje. Najveća mu je želja da bude iskren, da uloge radi svakim atomom svoga tela.

Naravno, postoje stvari iz prošlosti na koje nije najponosniji, kao što je učešće u rijaliti programima, ali, kaže, da mu se to nije desilo, ne bi izgradio bolju verziju sebe, onakav kakav je sad.

– Ako nešto pogrešite i to uvidite, i opet ponovite, onda je to greška. Ali ako iz određenih iskustava izađete sa zaključcima, onda ste na dobrom putu. Ne znam da li bih bio tako isključiv prema rijalitijima da ih nisam iskusio. Pomislio sam da bi to mogla da bude prečica do uspeha, a onda sam shvatio da me je to samo vratilo na početak. Danas nikada ne bih prihvatio da učestvujem u rijalitiju. Ta potpuna vidljivost u ovim formatima, ubila je svaku moju želju da budem deo njih. Mladi ljudi su zbunjeni kada im pokažete rijaliti zvezdu koja se vozi u najboljim kolima i ima najluksuzniju garderobu. Jer zašto da se neko muči, radi na sebi kada jednostavno može da uđe u rijaliti, postane poznat preko noći i ima novac. Suštinski, ova vrsta programa ne donosi blagostanje, već samo nemir. Konstantno ste uznemireni jer niste prepoznati po nečemu što suštinski radite. Ne perem se od toga da sam bio učesnik, već samo imam potrebu da kažem da učesnici nemaju kriterijume i da bi učinili sve za šaku popularnosti koja brzo odleti – Kaličanin otvoreno govori i o ovoj temi.

Teror lepote

Vraćamo se na ulogu Joce koja mu je donela prepoznatljivost. Poverava nam da je oduvek bežao od komedije koju je smatrao najzahtevnijim žanrom. Smatra da ga je serija „Istine i laži” profilisala. Prema njegovom mišljenju, danas vlada trend minimalizma u glumi. Ali, on voli da se, kako kaže, u potpunosti predaje i nije mu važno kako će izgledati ispred kamera.

– Znam privatno ko sam i važno mi je da to znaju i meni bliske osobe. Nemam strah da me publika vidi kao nekog ko je smešan, ko ne izgleda savršeno. Mislim da je nametnut taj teror lepote. Sa ovom serijom dobio sam pravac kojeg možda treba da se držim, da ljudi dobro prihvataju moju komičnu stranu, da me vole i da osećaju moju istinitost. Ovu ulogu doživljavam kao pravi blagoslov jer mi je pružila veliko iskustvo, naučila me je da dobro radim, pružila mi je test kako publika reaguje na mene i kako se ja sa tim nosim. Posle ovoga sam spreman da radim sve – podvlači.

Priznaje nam i da ima tremu pred novim zadatkom –  kvizom „Štoperica”.

– Ljudi lepo reaguju na ekipu i žele da se druže. Mnogi me prepoznaju, ponekad koristim njihovu simpatiju. Trudim se da nađem balans između onoga šta je gluma i onoga šta sam ja privatno, kao i da održim ovaj televizijski format koji treba da je i zabavan ali i edukativan. Nije sve što je edukativno i dosadno. Kviz promoviše i Srbiju, bićemo u svim mestima, slobodno nam priđite – apeluje Kaličanin na gledaoce i dodaje:

– Imam malo i straha da li će me ljudi prihvatiti ovakvog, pomalo raščupanog i spontanijeg...

Trenutno je veoma srećan, ispunjen, uživa u ljubavi na koju je dugo čekao da mu se desi. Otkriva da mu je devojka balerina i raduje se svakom trenutku provedenom sa njom.

Pozorište je glumački ventil

Dušan Kaličanin pored snimanja serija ne zapostavlja teatar, kao ni redovni repertoar Pozorišta na Terazijama. Trenutno priprema predstavu „Strah od leptira”, po motiva romana „Poljubac žene pauka”, u režiji Isidore Goncić. Partner mu je Zoran Pajić sa kojim je više puta sarađivao, još od serije „Jesen stiže dunjo moja”. Oseća veliku odgovornost jer je uloga drugačija od svega što je do sada radio, ali i što su ovu predstavu pre 20 godina igrali legendarni Dragan Nikolić i Bogdan Diklić.

– Voleo bih da to bude priča koja će uzbuditi publiku i naterati ih da promisli na više nivoa – šta je naša hrabrost, ljubav i prolaznost... Mislim da je pozorište jedan glumački ventil, kapsula, mašina, poput auto-servisa kroz koji uvek prođete da biste iskontrolisali kako automobil funkcioniše. Ova predstava mi je dobrodošla između snimanja da se malo izbalansiram i vidim da li nešto popušta – kaže Dušan Kaličanin.


Komentari0
14626
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja