utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:39
DOSIJE: KLIMATSKE PROMENE – BITKA KOJU ČOVEČANSTVO NE SME DA IZGUBI

Srpski izlaz iz „staklene bašte”

Srbija će uskoro doneti strategiju klimatskih promena s akcionim planom, kao i prvi zakon o borbi protiv klimatskih promena
Autor: Dragan Vukotićponedeljak, 26.08.2019. u 21:00
„Сат за нашу планету” (Фото А. Васиљевић)

Globalna medijska inicijativa Ujedinjenih nacija za ciljeve održivog razvoja (COR), čija je „Politika” jedina članica u ovom delu Evrope, odabrala je „Akciju za klimu” kao cilj na koji se pažnja javnosti skreće ovog meseca. Povoda je pregršt i svaki pojedinac ih lako može videti u svojoj neposrednoj okolini. Srbija je zbog klimatskih promena u proteklih nekoliko decenija na velikom udaru suša, a svi još pamte katastrofalne posledice poplava iz 2014. godine. Na globalnom nivou protekli jul je predstavljao najtopliji mesec u istoriji, a naučnici upozoravaju da nastavak takvog trenda, ako se nešto ne promeni, pre svega u ponašanju čoveka, možemo očekivati i u budućnosti.

Kada se sledećeg meseca, na poziv generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, na Samitu o klimi u Njujorku okupe svetski lideri, od njih će se očekivati da što konkretnije odgovore na pitanje šta njihove zemlje rade na suzbijanju klimatskih promena. Očekuje se da delegaciju Srbije predvodi predsednik Aleksandar Vučić, a konkretne mere i potezi koje Beograd povlači na ovom polju biće predstavljeni kao deo šireg, globalnog mozaika koji čovečanstvo pokušava da sklopi u okviru cilja održivog razvoj (COR) broj 13 – „Akcija za klimu”.

Kako za „Politiku” objašnjava Miroslav Tadić, menadžer portfolija za klimatske promene u timu UN u Srbiji, sam naziv COR 13 izabran je s idejom da se sa političkih smernica, izjava i obećanja pređe na konkretne mere i akcije. „Ovo je naročito važno kada se ima u vidu da je globalni raskorak između onoga što je najavljeno i što je praksi zaista urađeno – ogroman”, ističe Tadić.

On objašnjava da je porast prosečne globalne temperature već prešao jedan stepen Celzijusa i, ako se nastavi ovim tempom, do kraja veka nećemo uspeti da zadržimo taj porast ispod dva stepena, kako je to predviđeno Sporazumom o klimi iz Pariza. U tom slučaju, čovečanstvo će biti izloženo katastrofalnim posledicama klimatskih promena, koje će posebno pogoditi manje razvijene nacije.

Kada je reč o Srbiji i konkretnim merama koje se preduzimaju, naš sagovornik naglašava da će država uskoro doneti strategiju klimatskih promena s akcionim planom, kao i prvi zakon o borbi protiv klimatskih promena, a oba ova dokumenta su u završnoj fazi.

Ipak, utisak je da stanovništvo i dalje nema preterano visoku svest o opasnostima koje prete od klimatskih promena, te da se ovo pitanje doživljava prevashodno kao globalni, a ne i lokalni problem.

Miroslav Tadić, međutim, ukazuje na podatke koji dokazuju upravo suprotno:

„Međunarodni panel za klimatske promene – telo koje okuplja vodeće svetske stručnjake za pitanje klimatskih promena – svrstao je Srbiju u region jugoistočne Evrope, koji je posebno izložen štetnim efektima ovog fenomena. O tome su građani mogli i sami da se uvere, na primer, 2014. godine, u vreme velikih poplava, ili još ranije od 2000, kada su počeli da nastupaju uzastopni periodi velikih suša. Prevedeno na jezik ekonomije, Srbija je, u tom periodu, zbog suše izgubila više od pet milijardi evra, a samo posle velike poplave pre pet godina zabeleženi su gubici i štete u iznosu od 1,5 milijardu evra”, navodi Tadić.

Kako bi se društvo što efikasnije uhvatilo ukoštac s ovim problemom, nije dovoljan samo angažman države nego je neophodno dodatno buđenje svesti o važnosti borbe protiv klimatskih promena – od pojedinaca do privrede i institucija. To sve prvenstveno kroz zamenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije (poput biomase, sunca, vetra, geotermalne energije), kako u proizvodnji električne energije, tako i na nivou domaćinstava.

U poplavama 2014. Srbija je izgubila 1,5 milijardi evra: Obrenovac (Foto EPA/Andrej Čukić)

Eksperti upozoravaju na važnost menjanja navika u proizvodnji i potrošnji kako bi se što više primenjivali principi kružne ekonomije, u kojoj se gotovo celokupan otpad preusmerava u resurse.

U kontekstu borbe protiv klimatskih promena, tim UN u Srbiji pokrenuo je projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, u okviru kog je još 2017. godine, na javni poziv u formi izazova, pristiglo 111 predloga inovativnih ideja za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i za povećanje otpornosti opština i gradova na promene klime.

„Od prispelih prijava odabrane su 34 sa čijim timovima je kasnije formiran takozvani klimatski inkubator inovativnih poslovnih ideja i projekata. Predlagači projekata su bili javna i privatna preduzeća, pojedinci, naučnoistraživačke institucije, nevladine organizacije i lokalne samouprave. Početkom ove godine, u aprilu, od ovih 34, odabrano je pet najboljih projekata koji su dobili finansijsku pomoć za sprovođenje”, kazao je Tadić.

Tako je, na primer, jedna firma iz Rumenke nagrađena za ideju koja podrazumeva poboljšanje sistema odlaganja organskog otpada (prvenstveno otpada od hrane), uključujući i nove metode tretmana organskog otpada, poput otpadnih ulja, zarad pretvaranja u visoko kvalitetni supstrat za bio gorivo. Deo tog organskog otpada koristi se i za proizvodnju biogasa. Kako naglašavaju u timu UN, projekat ima veliki potencijal za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte, koji bi inače nastao od odlaganja takvog organskog otpada na deponije.

Kao primer dobre prakse delovanja na lokalu, zanimljiv je i slučaj jedne niške firme koja je predložila projekat zasnovan na principu takozvane kružne ekonomije, to jest pretvaranju nečega što bi u uobičajenim okolnostima bilo tretirano kao otpad – u sirovinu za novi proizvod. Budući da se projekat fokusira na rashladne uređaje, dvostruko je ekološki koristan: osim smanjenja količine otpada, direktno utiče na smanjenje količine freona, koji je jedan od najvećih izazivača efekta staklene bašte. Pritom se od pur-pene koja preostane nakon izdvajanja freona pravi novi, „zeleni” proizvod za apsorpciju benzina i nafte u slučaju njihovog nekontrolisanog izlivanja u životnu sredinu.

Kako bi „akcija za klimu” na koju poziva COR 13 mogla da ima stvaran uticaj i u praksi, 2010. je formiran takozvani globalni Zeleni klimatski fond težak oko deset milijardi evra. Usvajanjem sporazuma iz Pariza pod okriljem Okvirne konvencije UN o promeni klime, Zeleni klimatski fond postaje ključni finansijski mehanizam za sprovođenje ovog akta, to jest jedan od ključnih mehanizama za ograničenje porasta srednje globalne temperature na ispod dva stepena Celzijusa.

Srbiji je u okviru Zelenog klimatskog fonda za sada opredeljeno 300.000 dolara. Kako objašnjavaju u timu UN, ovo je početni korak kojim se stiču uslovi za pristup dodatnim sredstvima, poput sredstava za izradu nacionalnog plana adaptacije, čiji iznos može biti i do tri miliona dolara.

Sredstva dobijena iz ovog fonda trebalo bi da takođe budu iskorišćena za osnaživanje jedinica lokalne samouprave, ali i za podizanje društveno odgovorne svesti preduzeća o pitanju klimatskih promena, kao i definisanje mera prilagođavanja privrede i društva na izmenjene klimatske uslove. Poseban akcenat, bar kad je reč o lokalu, stavljen je smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i katastrofa, objašnjavaju u timu UN u Srbiji.


Komentari9
1a5d3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Samounistavanje
Za sve smo krivci iskljucivo mi, kako volim da kazem, HUMANOIDI, jer smo, za boljim, laksim i"lepsim" zivotom osvojili toliko tehnologija, da vise nismo u stanju da se odupremo sopstvenim pohlepama, za sto vecim napretkom u nazadovanju zivljenja, da nam vise niko ne moze pomoci, jer smo zagadili celu planetu. Narocito u tome prednjaci Zapad, pa i Istok ne zaostaje, da bi dostigao njihov nivo u "pametnim" tehnologijama, sopstvenog unistenja. Treba izdrzati smanjenje na 500 000 000 populacije.
Dejan
Za 100.000 neka osnuju centralni rasadnik sadnica drveta. Po zemlji da se ponovo aktiviraju gorani i da se krene sadnja drveća. Poljoprivreda je uništena naročito u ruralnim delovima i veliki delovi se na obrađuju decenijama. Da su pre 20-30 godina pošumljeni imali bi duplu korist i drva za seču i smanjen nivo CO2. Pored goran da se da mogućnost privatnim vlasnicima da mogu da zamene status zemljišta i da iz rasadnika dobiju sadnice i pošume.
SLavko
Uticaj čoveka na klimu nije moguć, kao što se to predstavlja zadnjih decenija. Na klimu deluju mnogo jače sile, što je naš naučnik, Milutin Milanković, objasnio u svom delu "Kanon osunčanja Zemlje". U pitanju je ujdurma svetskih razmera. Korporacije će da zarade veliki novac, političari dobijaju izgovor za svoje neuspehe, a običan narod neće imati nikakve ili male koristi. Na kraju krajeva, Grenland nije dobio takvo ime jer je bio prekriven ledom u trenutku otkrića. Bilo je toplije u IX veku.
зики зиле
ајде која бре стратегија, у београду граде зграду на зграду, не може да се прође између зграда и кола, све паркове избетомираше. шуме секу где стигну, природу уништавају на све начине, бацају отрове по њивама и просипају отпад где било... бићемо ускоро најстакленија и најзагађенија башта на свету!
Miodrag Stojkovic
Ово о климатским променама је надувана ствар. Како у јужној земљиној полулопти где је сада зимски период, толики пожари? Можда су остали без пара па од беса подмећу пожаре? Ти пожари заиста дижу температуру танке атмосфере и тада се заиста топе полови тј. ледници. Пожара је много на свим странама. тако се мења клима.
Саша Микић
Јужна полулопта је широк појам, јер обухвата и тропски и суптропски појас, а ја колико видим кенгури се ваљају по снегу. Пожари настају и ударом грома и то је природна појава, а у новија времена се такви пожари гасе. Ко је гасио велике пожаре када није било толико људи? Тада је свака живуљка настојала да се спасе из пожара, а шуме и биљни покривач је нестајао да би настао нови. У природи је све у циклусима, које је Милутин Миланковић лепо објаснио.
Preporučujem 1
Aleksandra
Jer su im zime suve, nema kisa i zato izbije pozar. Jos na to seljaci, pale stara polja da mogu da sade na prolece, ali vatra se prosiri...
Preporučujem 0

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja