utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50
KO ČUVA PREDSEDNIKE

Tihe senke šefa države

Aleksandar Vučić i Boris Tadić veruju „kobrama”, Tomislav Nikolić se uzdao u MUP, a Slobodan Milošević u generala Sentu
Autor: Biljana Bakovićnedelja, 25.08.2019. u 23:23
„Кобре” обезбеђују радно место председника Србије (Фото Медија центар Одбрана/Јово Мамула)

Posle burne subote 10. avgusta, kada je ispred Predsedništva Srbije došlo do fizičkog kontakta između pojedinih učesnika protesta „1 od 5 miliona” i pripadnika Vojske koji obezbeđuju predsedničko zdanje, stanje je redovno na Andrićevom vencu. Čak i prisustvo uniformisanih devojaka iz „kobri”, elitne jedinice Vojne policije, bila je, kako se čini, atrakcija za jedan dan – subotu. Jer radnim danima nisu viđene ispred Predsedništva.

A u to da pripadnice „kobri” ne dežuraju stalno ispred Predsedništva uverili su se i reporteri „Politike” koji su nekoliko dana odlazili na Andrićev venac u želji da ih fotografišu.

Prema nezvaničnim informacijama, unutar zgrade su i dalje, kao i obično, samo muški pripadnici „kobri”. Njihove koleginice su, prema istim saznanjima, ipak i dalje na zadatku obezbeđenja ovog objekta, u skladu s planom koji je poznat malom broju ljudi. Iz razloga bezbednosti, naime, plan angažovanja „kobri” je strogo poverljiv.

Šta je bila poenta odluke predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pripadnice ove jedinice štite njegovo radno mesto različito je u javnosti protumačeno. Ali time verovatno nije želeo, kako ga sumnjiče u nekim krugovima, da omalovaži pripadnice ove elitne vojne jedinice, poručujući protestantima da i fizički slabiji pol može da im se suprotstavi. Jer su pripadnice „kobri” prošle istu obuku i jednako su osposobljene kao muškarci iz te jedinice.

„Kobre” obezbeđuju predsednika Srbije Aleksandra Vučića (Foto Ministarstvo odbrane)

Naime, u neposrednom obezbeđenju predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice pripadnici „kobri” su još od 2012, kada je bio ministar odbrane. Ostali su uz njega i kada je napustio tu dužnost i bio prvi potpredsednik Vlade Srbije, potom premijer, pa od 2017. šef države.

U isto vreme, Tomislava Nikolića, dok je bio na predsedničkoj funkciji od 2012. do 2017. godine, obezbeđivali su, po njegovoj želji, pripadnici MUP-a. Njegovog prethodnika Borisa Tadića, opet po njegovoj želji, obezbeđivale su „kobre”. Te predsedničke želje, međutim, kako su godinama ukazivali razni stručnjaci za bezbednost, nisu baš olakšavale posao nadležnima za njihovu zaštitu, makar samo zbog promena procedura i potrebe za koordinisanjem aktivnosti između više službi.

Predsednik Vučić je, posle pomenutog incidenta 10. avgusta, doveo svoje zaštitare u dodatnu nepriliku. Na konferenciji za novinare rekao je da će tražiti od obezbeđenja da uklone zaštitnu ogradu oko zgrade (koja je i postavljena nekoliko meseci ranije upravo zbog nekih agresivnijih demonstranata), a onda i da u nekim budućim situacijama „ne poštuju striktno zakon” i dopuste demonstrantima da mu priđu. Samo da nemaju vatreno oružje, a „nož može”, kako je rekao na pitanje novinara.

U Uredbi o određivanju poslova bezbednosne zaštite određenih lica i objekata, u članu 17, inače, navodi se da su štićena lica i rukovodioci štićenih objekata „dužni da omoguće primenu mera bezbednosne zaštite, koje se preduzimaju u cilju njihove bezbednosti”. Te mere i način njihove primene, kaže se u sledećem članu, predstavljaju tajni podatak. Uredbu je donela Vlada Srbije 2010, uz manju dopunu iz 2013. godine, a njome se bliže određuju poslovi „bezbednosne zaštite određenih lica i objekata u zemlji i inostranstvu, koje neposredno vrše ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA), Vojna policija i jedinice Vojske Srbije”.

Kada je reč konkretno o predsedniku republike, kako se navodi u članu 13 Uredbe, kontraobaveštajnu zaštitu obavljaju VBA i BIA, dok su MUP i Vojna policija u saradnji sa specijalizovanim ustanovama zaduženi za mere fizičke zaštite, preventivno-tehničke, preventivno-medicinske i zdravstvene zaštite.

Pripadnici policijske jedinice za obezbeđenje  (Foto Mup)

O zaštiti i telohraniteljima dosadašnjih predsednika Srbije i SRJ mediji su se posebno interesovali posle nekih incidentnih situacija. Ali verovatno najpoznatiji bezbednjak nije postao „slavan” zahvaljujući tome. Tihi Senta Milenković postao je tema medijskih priloga zbog svoje dugogodišnje službe kod Slobodana Miloševića, na kojoj god funkciji da je ovaj bio, i teško da se može pronaći neka Miloševićeva fotografija a da na njoj nije bila i njegova verna „senka”. Miloševića je štitila policija, s nekadašnjeg saveznog i republičkog nivoa, ali je Senta Milenković, koji je napredovanjem stigao do čina general-majora policije, uvek bio pored njega. Ne i 2001. godine, u vreme kada je Milošević uhapšen u svojoj rezidenciji u Užičkoj 11, jer Milenković u to vreme više nije radio u upravi koja obezbeđuje ličnosti.

Sledećeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Vojislava Koštunicu obezbeđivali su pripadnici Vojske i savezne policije. Da tu nešto nije išlo glatko svedoči vest iz jula 2002. godine, kada je Koštunica (tadašnji lider DSS-a) u pismu pokretu „Otpor” naveo da je, pored republičkog i saveznog MUP-a, za razne vidove obezbeđenja predsednika SRJ zadužena i Vojska Jugoslavije. Sutradan je Savezni MUP, koji je „držala” Demokratska stranka, saopštio da je u njegovoj potpunoj nadležnosti obezbeđenje, kontraobaveštajna i kontradiverziona zaštita predsednika SRJ, a da je VJ angažovana samo u izuzetnim slučajevima – neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili kada se predsednik nalazi u vozilu ili objektu Vojske.

Kada su se nekoliko godina kasnije uloge izmenile (kao i forma države, koja je postala Državna zajednica SCG), situacija se ponovila. Novi predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić, koji je prethodno bio ministar odbrane, odlučio je da pored njega budu „kobre”, u koje je imao bezrezervno poverenje, a za širi krug obezbeđenja bio je zadužen MUP Srbije. Kada se krajem 2004. godine dogodio incident u kome je crni „audi” kod Topčiderske zvezde pokušao da preseče kolonu i udari u Tadićevo vozilo (tumačenja su išla od ocene da je reč o saobraćajnoj nezgodi do pokušaja atentata), tadašnji ministar policije Dragan Jočić iz Demokratske stranke Srbije izjavio je da predsednik Srbije nema adekvatno obezbeđenje: „Moram da kažem da je obezbeđenje malo dvojno: obezbeđuje Vojska, a sve drugo je u nadležnosti policije. Znači i maršruta, i obezbeđenje kuda ide predsednik, i vozila. Druga stvar, oni nisu povezani i umreženi u sistem radio mreže što je u ovom slučaju bio sigurno problem.”

Zakon o predsedniku republike, donet 2007, predvideo je „mešovito obezbeđenje”. U članu 8 navodi se da „predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada”. Tadićevo obezbeđenje došlo je u žižu javnosti i u maju 2009. kada je čovek s dve „kašikare” ušao u Predsedništvo Srbije. Jedna mu je odmah oduzeta, iz druge je izvadio osigurač, a drama je trajala oko šest sati, dok ga Specijalna antiteroristička jedinica MUP-a nije uhapsila. A sličan incident onom s predsedničkom kolonom na Topčiderskoj zvezdi 2004. dogodio se u septembru 2017, kada je kolonu vozila u kojoj je bio Vučić, praktično na istom mestu, presekao crni „bentli” i udario u automobil u kojem se nalazio predsednik. U oba slučaja vodila se polemika u javnosti da li su predsednici adekvatno obezbeđeni.

Vučića je lično obezbeđenje izvuklo iz veće nevolje dve godine ranije, kada je napadnut prilikom komemoracije u Srebrenici. „Samo zahvaljujući prisebnosti premijerovog obezbeđenja sprečeno je ubistvo”, rekao je tada ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Poslovi Vojne policije

U Zakonu o Vojsci Srbije, u članu 53, popisano je koje poslove obavlja Vojna policija. U ovom članu se navodi i da Vojna policija „može primeniti službena ovlašćenja i prema civilima”, između ostalog, „kada obavlja poslove obezbeđenja vojnih objekata, određenih ličnosti, naoružanja i regulisanja i kontrole vojnog putnog saobraćaja”, „kada pruža pomoć policiji na javnim mestima”.


Komentari5
a05b7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зорица Аврамовић
@Nemanja! Има једна дивна, прастара крилатица, а може се назвати и наравоученијем: "Ако пожелиш зло туђем телету, Свевишњи ће га учинити твоме детету". Тако су, наиме, наши стари нас учили да будемо човечни, незлобиви... А Ти се запитај како Твоја жеља лако може Теби да се врати. Као бумеранг. На изборе, "елито", а не у бапске клетве. Срамота је, мизерно...
Саша Микић
@Nemanja Видим да у Либији, после Гадафија, сви ''цветају'' од среће. Далеко било такве среће!
Ma da
Novi Gadafi
Slavko Mirkovic
E, da je barem Gadafi. Poredeci sa trenutnim stanjem, u njegovo doba je u Libiji bio pravi raj. Daleko je on od Gadafija.
Preporučujem 14
Nemanja
Nadamo se istom, za nas srecnom, kraju
Preporučujem 17

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja