četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59
INTERVJU: MIROSLAV RADULjICA, KAPITEN KOŠARKAŠA SRBIJE

Kolima do Šangaja, pa avionom preko Moskve do Beograda

Centar reprezentacije Srbije, koji je od svih igrača podneo najveću žrtvu u kvalifikacijama, govori kako je iz Kine dolazio na utakmice, o ljubavi prema knjigama, želji da se upozna sa kineskom kulturom, biciklu kao prevoznom sredstvu, komunikaciji sa robotima…
Autor: Aleksandar Miletićsubota, 24.08.2019. u 12:00
(Фото Н. Неговановић)

Miroslav Raduljica je od svih naših igrača podneo najveću žrtvu u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kini i bio je jedan od najzaslužnijih što se naš tim plasirao na ovo takmičenje. Propustio je samo dve od 12 utakmica (više mečeva igrao samo Simonović), a ostvario je prosek od 13,3 poena, 4,5 skokova i 2,3 asistencije. Najubedljiviji je bio protiv Gruzije (28 poena) i Nemačke (22) i završio kao ukupno prvi strelac reprezentacije (133 poena) u nikad težim i dužim kvalifikacijama. Više nego dovoljno da posle povrede Miloša Teodosića ponese kapitensku traku, u 31. godini, kao jedan od stubova ove generacije koja je i evropski i svetski i olimpijski vicešampion.

Već dve godine igra u Kini, u Nankingu (8,2 miliona stanovnika), u Đangsu „dragonsima”. Đangsu je treća najmanja od 23 kineske pokrajine, ali je peta po gustini naseljenosti. Ujedno i jedna od ekonomski najjačih pokrajina. Taj deo kineske obale gleda na Južnu Koreju i Japan i naslanja se na Šangaj, drugi najveći grad na svetu, sa više od 25 miliona stanovnika.

Zašto ste se toliko žrtvovali za reprezentaciju u kvalifikacijama?

Na šta bi to ličilo da imam mogućnost da dođem i pomognem reprezentaciji, a pored svih koji ne mogu da dođu ja da kažem – ne mogu… Bilo bi baš bezveze, zato što svi volimo da provodimo vreme u reprezentaciji, zato što imamo neki viši cilj ispred sebe. Te kvalifikacije su bile put kojim smo morali da prođemo da bismo danas bili ovde i da bismo svi zajedno stigli u zemlju u kojoj trenutno živim, što je – složiće te se – privilegija. Mnogo je lepo igrati na Svetskom prvenstvu. Na žalost, kvalifikacije su napravljene tako nakaradno, da si morao to da prođeš i da je neko ko igra tamo negde daleko morao stalno da se vraća, ali šta je tu je. To je pre svega naše zadovoljstvo.

Kako je izgledao jedan od vaših dolazaka na kvalifikacije - kad smo igrali u Beogradu ili na strani - a za godinu i po deset puta ste dolazili i prevalili oko 200.000 km ukupno?

Ja sam 170 km od Šangaja. Moj let je obično bio u jedan i pet posle ponoći. U danima kada sam kretao ka Beogradu igrao sam prvenstvene utakmice, pa da ne bih gubio ceo dan - da ne bih krenuo sutra i stigao prekosutra – ja sam odmah posle utakmice, posle ponoći, hvatao let iz Šangaja do Moskve. Do Šangaja mi treba dva sata autom, zbog gužvi i ograničenja brzina. Čim se istuširam posle meča, obično je to 9 i 45, 9 i 50 uveče, žurim da bih stigao na „ček in” koji je sat vremena za duge letove. Tako da uvek stignem oko pola jedan, gde neće da me puste na „gejt”, onda kažem da nemam prtljag, da putujem samo sa rancem. Onda me puste i letim desetak sati do Moskve, u njoj čekam četiri i po sata i onda još dva i po sata do Beograda i konačno sam tu… I čim se završi meč kvalifikacija, odmah naredno jutro idem u suprotnom smeru, ali je ipak lakše jer čekam samo dva sata u Moskvi. I kad stignem u Šangaj, već sutradan igram utakmicu njihove lige.

Kako vam je u Kini?

Meni je sjajno! Uživam u košarci i radu sa trenerom Memijem Bećirovićem (slovenački stručnjak – prim. aut). Konačno mi je neko dopustio da radim ono što sam želeo čitav život, a to je da igram na nekoj kombinovanoj poziciji, rekao bih „pet na četiri”. Šutiram trojke, zato što stvarno mogu to da radim. Neki me pitaju zašto tako nije bilo ranije! To morate da pitate one koji su bili ranije. Jedini koji mi je dao nešto slično tome je Saša Đorđević u reprezentaciji i u klubu kada smo jedno vreme bili zajedno. Opet, nije primereno da dođem u reprezentaciju, kad ovde ima 12 ili 14 fenomenalnih igrača, da sad tu nešto izmišljam što nisam igrao ovo ili ono... Nema veze što ja to mogu, ali ne bi bilo u redu da sad radim nešto što Bjelica radi trista hiljada puta bolje od mene. Vrlo dobro znam svoju ulogu u reprezentaciji.

Kako provodite slobodno vreme?

Rekao bi čovek da nemamo puno slobodnog vremena, a u stvari imamo, zato što stalno putujemo. Ako shvatiš da je to neko tvoje vreme, možeš da radiš šta hoćeš, samo što je naporno da putuješ. Svejedno, voz, avion, autobus… Svi znaju da volim da čitam. I posle toliko godina, menjanja zemalja, ja i dalje nosim 20 kila knjiga. Samo jednu torbu nekako navučem, imam i „kindl”, elektronsku formu, nekada i slušam knjige, kada sam baš umoran, ali ne mogu da se otmem utisku da je najveće zadovoljstvo da držiš knjigu u ruci i da osetiš miris papira. Muzika, naravno, uvek imam slušalice na ušima. Zato što volim muziku, ali i zbog buke koja je u Kini jako velika.

Da li vozite bicikl u Kini?

Kupio sam dva komada na sklapanje, tako da nekada, ako hoću da idem do centra grada, sednem u metro, ponesem bajs i tamo ga rasklopim. Ili ako hoću do Šangaja, sednem na brzi voz i tamo sam za 25 minuta. Kupim kartu preko interneta. Dođem na železničku stanicu i onda dalje „bajsom”. Obilazim stalno muzeje, najviše u Nankingu gde radimo pripreme… Ja sam iz Nankinga, a živim u Sudžouu, to je sve sliv reke Jangce gde ima oko 70 miliona ljudi zajedno sa Šangajem. Taj deo ima jako veliko kulturno nasleđe, kao što su grobnice dinastije Ming, Memorijalni centar čuvenog Nankinškog masakra koji su Japanci izvršili 1937. Interesantno je da sam pre sedam-osam godina dobio na poklon jednu knjigu o tome ne sluteći da ću jednog dana biti u Nankingu. Ništa nije slučajno! Družim se, upoznajem ljude, strance, Kineze koji nemaju taj stil druženja kao mi, malo su zatvoreni, ali ih malo otvorim mojim pokušajima da govorim kineski.

Šta ljudi iz vašeg okruženja znaju o srpskoj košarci?

Moji saigrači znaju da Srbija ima sjajnu tradiciju u košarci, ali obična kineska publika nije upućena. Neki su zbog mene malo više saznali o tome. Jedan od mojih zadataka tamo jeste da im pokažem šta je Srbija, jer to je obaveza svih nas, bilo da nosimo grb reprezentacije ili kluba. Naša je dužnost da budemo najbolji ambasadori svoje zemlje. Nisam od onih koji razmišljaju – „uzmi lovu i beži”, već želim da ostavim trag, da predstavim u pravom svetlu svoju zemlju i porodicu čije ime nosim na leđima.

Kakvu hranu jedete kad ste u Kini?

Raznu. Probao sam i alge, krokodila, zmije… Ne može da se kaže da je to nešto čudno, staviš na gril, onda u sos i jedeš. Svuda gde sam putovao, volim da probam razna jela, pa ako mi se ne svidi, onda ne jedem. Volim uličnu hranu koja je u Kini prilično bezbedna. Volim da probam uličnu hranu gde god da se nalazim. Preporučio bih „strit fud nudle”, ali one u supi, već pečene, pa sa malo povrća, algi, bambusa i, ako povrh toga ima neke mesence, onda je to izvanredno.

Šta očekujete od organizacije Svetskog šampionata u Kini?

Očekujem robote umesto ljudi! Šalu na stranu, ali volim da ispričam priču o nekim njihovim hotelima u kojima robot zamenjuje „belboja”. Naručiš hranu ili bilo šta drugo, robot to preuzme, sam pozove lift i dođe ispred tvoje sobe, onda te pozove na telefon. Kad preuzmeš isporuku, kažeš mu OK, i on se odjavi. Ali da se vratimo na šampionat… Siguran sam da će organizacija biti izvanredna, jer su oni neverovatno dobro organizovani za zemlju sa toliko mnogo ljudi.


Komentari7
2c9f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

артиљерац
Радуљица није најбољи кошаркаш кога је ова земља изнедрила.Али је јако поштен и добар човек.И зато ми се много допада и свако му добро желим.
Dragan Jovic
Joj care!!!!!!!! Kralju!!!!
Немања
Хиљадили се дабогда такви као Мирослав Радуљица.
Zoki Zorule
Samo napred! Zasluženo svakako..
Jovan
Braduljica svetski mega car!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Košarka

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja