petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:21
AKTUELNO: SEZONA ALERGIJA NA AMBROZIJU

Stigla nam pre 66 godina

Prvi put ova alergena biljka je primećena 1953. u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu gde je dospela iz Rumunije brodovima koji su plovili Dunavom, a u Srbiji je na nju danas alergična svaka deseta osoba
Autor: Dr Marko Lj. Nestorovićnedelja, 25.08.2019. u 10:00
(Фото Пиксабеј)

Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia L.) najpoznatija je i najopasnija alergena biljka na svetu. Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10 odsto ljudi, a uzročnik je 50–60 procenata svih polenskih alergija. Kod najosetljivijih osoba samo osam do 20 polenovih zrna u metru kubnom vazduha može da izazove jake reakcije, a samo jedna biljka ambrozije produkuje do 8 milijardi polenovih zrna! Smatra se da na našim prostorima raste oko 10 biljaka po svakom stanovniku.

To je jednogodišnja biljna vrsta, visine od 20 do 200 santimetara. Cveta od početka jula pa sve do kasne jeseni i prvih mrazeva.

Iz Amerike u Evropu

Ambrozija je samonikla biljka stepsko-prerijskih područja Severne Amerike, ali se proširila po celom svetu.

Smatra se da je u Evropu uneta u prvoj polovini 19. veka. Prvi put je registrovana pre 156 godina Nemačkoj 1863. godine, a dve godine kasnije u Francuskoj. U zapadnoj Evropi ni danas nije masovna i nije se odomaćila, već luta u raznim tipovima ekosistema, jer zbog klimatskih prilika, pre svega, povećane vlažnosti, njeni plodovi ne sazrevaju u potpunosti.

U Evropi raste u centralnim, južnim i jugoistočnim delovima na zapuštenim područjima i oko urbanih sredina. Počev od ranih osamdesetih godina, ambrozija se u centralnoj Evropi rapidno širi, naročito u poljoprivrednim regionima. Ovaj fenomen delimično može da se objasni prelaskom sa tradicionalnih ratarskih kultura (kukuruz, pšenica) na nove (suncokret, šećerna repa), jer se seme ambrozije veoma često može pronaći kao kontaminat u semenu suncokreta.

U Srbiji je ambrozija prvi put primećena pre 66 godina, 1953. u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu. Smatra se da je na ove lokalitete dospela iz Rumunije, brodovima koji su saobraćali Dunavom. U Rumuniji, u Karpatskoj kotlini ovu vrstu prvi put zapaža mađarski botaničar Šandor Javorka 1908. u okolini Oršave (rumunski deo Podunavlja). Kasnije su Sremski Karlovci, Petrovaradin i Novi Sad postali žarište njenog širenja u Vojvodini. Interesantno je da se u Banatu ova biljka pojavila relativno kasno, tek oko 1980. Raste pretežno u nizijskim predelima, naročito u Vojvodini, Beogradu i gravitirajućim područjima, šireći se na jug, dolinama reka.

U poslednjih tridesetak godina njeno širenje je veoma uočljivo i u južnim delovima Srbije. Identifikovana je u dolinama Velike i Južne Morave, u Sićevačkoj klisuri, pored Pećke bistrice na Kosovu i Metohiji, a mestimično i u južnom Podrinju, pa preovlađuje mišljenje da će uskoro postati problem cele Srbije.

Poslednja ekspanzija ambrozije, koja se u srednjoj i istočnoj Evropi beleži u protekle dve i po decenije, blisko je povezana sa procesom socio-ekonomske i političke tranzicije. Tokom ovog procesa brojni poljoprivredni kombinati i kooperative socijalističkog tipa su zatvoreni, a ogromni kompleksi zemlje razdeljeni prvim vlasnicima ili njihovim naslednicima koji je nisu obrađivali često i godinama. Na taj način su zapuštene velike površine nekada dobro obrađivanog zemljišta koje je ambrozija lako i brzo kolonizovala. Osim toga, izgradnja novih puteva, auto-puteva, trgovačkih centara, itd., doprinela je formiranju velikih površina degradiranog zemljišta jer, po pravilu, u bivšim socijalističkim državama nisu postojali niti postoje standardi upravljanja eksterijerom (kao što je slučaj sa, recimo, Mađarskom, gde je problem širenja ambrozije mnogo više izražen u poređenju sa susednom Austrijom).

U ekološkom smislu ambrozija je pionirska vrsta, prilagođena osvajanju praznih ekoloških niša i degradiranih zemljišta sa kojih je uklonjena uobičajena vegetacija. Zbog svog frontalnog širenja smatra se izuzetno agresivnom i opasnim korovom. Ova biljka je našla praznu ekološku nišu i gostoljubivo okruženje jer je ne ugrožavaju ni bube, koje je jedu, ni druge biljke. Širenju ambrozije, takođe, izuzetno pogoduje zagađenje vazduha, kao i opšte smanjenje kvaliteta životne sredine. Raste na otvorenim, osunčanim zemljištima, na pesku, smetlištima, a često i na građevinskom otpadu. Ima je i pored puteva, na neodržavanim travnatim površinama. Kao korov javlja se u svim usevima, voćnjacima, vinogradima, povrtnjacima, baštama. U novije vreme nalazi se i na slatinama, što govori da podnosi i zaslanjena zemljišta. Kada za nju nastupi nepovoljni period preživljava u obliku semena, klijavost semena traje i do 40 godina.

U borbu sa rukavicama

Kad je u pitanju suzbijanje ambrozije čarobnog štapića nema. Najbolje bi bilo kada bismo mogli da počupamo sve biljke sa korenom, ali to je praktično nemoguće zato što se ambrozija širi na velikom području. Biljku ne smemo da čupamo golim rukama već isključivo rukavicama jer se smatra da deluje i kontaktno.

Drugi način suzbijanja je košenje, ali ovde je ozbiljan problem što se nakon dve nedelje posle košenja biljke regenerišu. Ovog leta je već kasno za pravilo da bi prvo košenje trebalo izvesti do 20. juna, drugo do 20. jula, treće do 20. avgusta, a četvrto do 20. septembra. Na poljoprivrednim površinama ambrozija se suzbija kombinacijom agrotehničkih mera i herbicida. Što se tiče hemijskog suzbijanja danas na tržištu postoje i jeftini i skupi herbicidi kojima se može uspešno uništavati. Hemijsko suzbijanje treba sprovesti pod kontrolom diplomiranih inženjera poljoprivrede za zaštitu bilja.


Simptomi alergije

– kijanje (više od 10 puta)

– svrab u nosu i grlu

– vodeni iscedak iz nosa

– začepljen nos

– osećaj peckanja i suzenje očiju

– konjuktivitis

– otok očnih kapaka

– otežano disanje i upala disajnih puteva.


Podaci o koncentracijama

Detaljni podaci o koncentraciji alergenog polena u vazduhu mogu se dobiti na veb sajtu Republičke agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu (www.sepa.gov.rs) i Laboratorije za palinologiju Departmana za biologiju i ekologiju u Novom Sadu (www.nspolen.com).


Lekovita svojstva

U tradicionalnoj medicini starosedelaca Severne Amerike ambrozija se koristila za lečenje dizenterije i visokog krvnog pritiska. Preparati ambrozije su se koristili i za snižavanje visoke temperature i sepse, ali i kao antitumorski agensi.

Biohemijski sastav ambrozije je složen i još uvek nedovoljno istražen. Rezultati do sada sprovedenih istraživanja pokazuju da ambrozija sadrži etarsko ulje, terpenoide i polifenolna jedinjenja (flavonoide, fenolkarbonske kiseline i tanine). Postoje pokušaji da se biljka farmakološki iskoristi za lečenje srčanih oboljenja, protiv povišenog holesterola i lipida u krvi i za zaštitu jetre. U ovim pokušajima prednjače ruski naučnici. Međutim, tehnološka procedura je složena, skupa i još uvek nepodesna za širu primenu.


Komentari15
e7dba
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dr24
Ambrozja je veoma nezgodna ali tu su i druge biljke koje su takođe alergeni, leska, topola, lipa čak i trava. Ne možemo spaliti i uništiti sve biljke da bi smo izašli na kraj sa alergijama. Treba jačati imuni sistem 2-3 meseca pre pojave alergena i u tome mnogo mogu da pomognu Omega 3 nezašićene masne kiseline, kurkuma, Kordiceps pa čak i kopriva. Rešenje uvek postoji i ne treba ići linijom manjeg otpora.
Jovana
Odakle bi drugde nego iz Amerike, šteta što joj se teško odupreti i ko bi rekao da može izazvati toliko alergije, kod čoveka. Mada mi je jedan komentar privukao pažnju, pominje se gljiva acricus ako se ne varam
sanja
Sve vise ljudi pati od alergije, a vecina od ambrozije. I moja sestra je bila alergicna na ambroziju, prijatelji su joj preporucili gljivu Agarius, stanje joj se poboljsalo. Naučne studije su dokazale da Agaricus blazei Murii može ublažiti alergijske i upalne procese u organizmu.
Jovan Petrovic
Divan clanak jos divniji komentari Eto ima ljudi koji ipak dosta znaju i o alergenima i slicnim stvarima Bravo Ja na svu srecu nisam alergican na ambroziju ali jednom kad sam ispirao grlo propolisom sav sam se naduo (alergija)
Cccccccc
Da neko pocne da otkupljuje ovu biljku sa korenom,recimo drzava I od nje pravi pelet.ako ne znate kako pitajte kineze.narod bi od nje a I drzava imala koristi ovako ne.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja