petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:28
INTERVJU: ADRIANA POPOVIĆ, vajarka

Svaka Ljubina izložba znak je da je prisutan

Odrasla sam u porodici u kojoj je klasična umetnost bila visoko cenjena i iz tog idejnog ishodišta sam gradila i svoj put
Autor: Gordana Popovićsreda, 21.08.2019. u 21:00
Адриана Поповић са оцем Љубом Поповићем (Фото David Mohror)

Potpuno sam svesna činjenice da umetnici žive onoliko dugo koliko žive njihova dela, kaže Adriana Popović, očekujući izložbu svog oca Ljube Popovića, koja će biti otvorena u SANU 4. septembra. Vajarka koja živi i radi u Parizu, trenutno letuje s porodicom na Vrniku, u kući koju su njeni roditelji davno kupili, a početkom septembra doći će u Beograd kako bi prisustvovala otvaranju pomenute izložbe.

– Svaka Ljubina izložba za mene je dragoceno podsećanje da je moj otac prisutan, da je sve što je stvorio svojim talentom, idejnošću i tom posebnom pikturalnošću koju je utisnuo na svoja platna, i dalje tu među nama. Posebno je u svemu tome važan rad Moderne galerije u Valjevu, koja neguje Ljubinu zaostavštinu i nastavlja putem koji je on postavio – naglašava.

Da li je neko kontaktirao s vama iz SANU povodom te izložbe, rada na katalogu?

Ne direktno. Mada, moram vam priznati, da duboko emotivno i dalje doživljavam to što sam izgubila oca. Teško je u takvom stanju prelistavati građu o njemu, prikupljati sve potrebne informacije, gledati filmove… Tu vrstu rada je preuzela ovog puta na sebe Slavica Batos, njegova druga supruga.

Ovde se dosta pisalo o lokaciji na kojoj je Ljuba Popović sahranjen, o održavanju tog mesta koje je dve godine bilo zapušteno… Kakav je vaš stav o tome?

Moj otac je uvek ostao vezan za Valjevo. Kako je čitavog života bio istinski individualac, njegovo istureno mesto, „s pogledom” na Valjevo koje je toliko voleo možda je po njegovoj meri. S druge strane, za mene je moj otac prisutan svuda, u sećanjima, mislima, vazduhu koji dišem, u svemu što radim… Ne bih želela nikakvu politizaciju u vezi s njegovim grobnim mestom. Samo želimo, u saradnji s galerijom u Valjevu, da sve to bude pristojno održavano, dostojno umetnika kakav je bio i jeste moj otac. Naravno, i grad Valjevo tome treba da da svoj doprinos.

Doktorirali ste plastičnu umetnost na Sorboni. I sami ste umetnica, vajarka. Kako je boriti se za klasičnu skulpturu u eri performansa?

Odrasla sam u porodici u kojoj je klasična umetnost bila visoko cenjena. Moja majka, arhitekta Nataša Jančić, prva Ljubina supruga, takođe je doprinela mom poznavanju moderne i klasične umetnosti. Rad mog oca je u tom smislu poznat. Iz tog idejnog ishodišta zaista nisam mogla do kraja da razumem šta se to dešavalo u umetnosti devedesetih, čitavu raspravu o modernizmu, postmodernizmu. Od malena sam osećala potrebu da vajam, ali mi nije bilo lako da saopštim da ću studirati umetnost. Ipak, kad sam otišla na Bozar, da se informišem o studijama, sve sa čime sam se tamo tog dana susrela bilo je prilično daleko od onog beogradskog iskustva studiranja mog oca o kome nam je pričao. Očekivala sam da vidim crtanje akta, opipljivije učenje umetnosti… Zato sam odlučila, pošto mi je dobro išlo u školi, da se posvetim nečem egzaktnom. Izučavala sam geofiziku, paralelno sam završila istoriju umetnosti i arheologiju. Tokom tih studija crtež je imao svoje mesto, a i upoznavanje materije i forme. Kada sam završila ta dva fakulteta, osetila sam se dovoljno jako da se vratim umetnosti. Onda sam otišla na Sorbonu na treći fakultet.

Moji roditelji su insistirali da sestra i ja govorimo srpski, pa to prenosim i na svog sina koji razume i prilično govori naš jezik, a uz to uči ćirilično pismo

Kakvo je vaše iskustvo izučavanja umetnosti na Sorboni?

Tražila sam odgovor na pitanje koje me je uslovno sve vreme mučilo. Kako je moguće da sam savremeni umetnik, umetnik koji stvara u svom vremenu, a da po nekim kriterijumima nisam savremena. Sve to učenje me je na kraju dovelo do spoznaje koja je bitna za moj umetnički put. To što je na početku bilo samo osećanje o dopadanju i nedopadanju, sada sam mogla da racionalizujem, objasnim, učinim jasnim sebi, a preko mog rada i drugima. Moje teme su savremene, moj način rada sadrži u sebi čitav pređeni put istorije umetnosti. Postoji knjiga na tu temu koju bih svima preporučila „Paradigma savremene umetnosti” sociologa Natali Ajniš.

Poznata je i vaša borba za rodnu ravnopravnost?

Za mene je umetnik vrhunski, u zavisnosti od kvaliteta njegovog rada, a ne pola. Nažalost, i dalje postoje meni neobjašnjivi tragovi šovinizma, koje susrećemo u pristupu ponekih kustosa koji organizuju izložbe, gde često imena žena umetnika vise na kraju spiskova, a onda u medijima nekim čudom čak i nestanu. Opet, vreme kao vrhunski sudija, nađe svemu pravu meru. Vrhunski umetnik ostaje vrhunski, bez obzira na pol. Objavila sam i dva teksta na temu rodne ravnopravnosti. Smatram da imenica umetnik za sada treba da ostane u muškom rodu jer joj ženski rod, nažalost, i dalje donosi izvestan pejorativni prizvuk.

Kojom dinamikom izlažete u Francuskoj?

Upravo sam ove godine imala veliku retrospektivnu izložbu u Kulturnom centru Kurbevoa. Do sada sam imala šest samostalnih izložbi uglavnom u Francuskoj i jednu u Tel Avivu. U mnogim grupnim izložbama izlagala sam u Francuskoj, Srbiji, Holandiji….

Kad je reč o vašem porodičnom stablu, vi ste prva generacija rođenih u Francuskoj, a vaš sin je već druga generacija. Koliko ste očuvali srpske korene?

Ovih dana letujemo na Vrniku, blizu Korčule. Često sa sinom vozim kajak, koji mi je Ljuba ostavio. Osim kajaka, moj otac nam je ostavio i snažna osećanja prema prostoru s koga potičemo. Moji roditelji su insistirali da sestra i ja govorimo srpski. Vrlo svesno, najbolje što znam, to isto prenosim i na svog sina. On se zove Milan, ima osam godina, razume i prilično govori srpski, uz to uči ćirilično pismo. Mislim da bi Ljuba bio zadovoljan.


Komentari7
cd0e8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gordna Pimic
Bravo !Bravo Adrijana!Tako se u vama nastavio Maestrov duh!Naravno, tesko je i bolno govoriti o ocu koji je nedavno otisao! Nadamo se da cemo vas videti na izlozbi u SANU!Steta sto niste nesto rekli kad cete vi izlaagaati u Beograadu. Mozda da kazete koju rec na otvaranju ili vasa sestra - bilo bi zanimljivo. Kriticari su svoje rekli i sud publike vec odavno dat ,ali bi vase secanje na Velikog oca bilo zanimljivo!
MILA ZARUBICA
Ljuba nije slikar vec-INSTITUCIJA!Jedan od tri najuspesnija slikaraa u Parizu!Kad se misli na uspeh u Parizu misli se na Dadu-Ljubu i Vladu.Ne samo da je divno slikao vec je i umeo da lepo govori o tom sta slika i jos bezbroj bravurica da napraavi. Cerka je ocigledno nasledila ne samo da lici na njega vec i da lepo i prijatno govori!Uz to hvala Politici da nas je podsetila na to da Ljuba ima taako zanimljivu kci takodje umetnicu. Posebno je lepo da cujemo da mu unuk neguje nas jezik!
Baba
Ne znam sto se toliko favorizuje pariska skola nasih slikara, kad imamo i boljih. Konkretno od Ljube je mnogo bolji njegov prezimenjak Mica.
David
Au, brate "baba"... Kakva vas crna pariska škola snašla, Ljuba je i'školovan ovde, u Beogradu, Srbiji, kako hoćete - Jugoslaviji. Što je slikao ovde poneo je tamo i tim smerom nastavio. Poređenje slikarstva Miće i Ljube uopšte ne stoji - sem u prezimenu i subverzivnom odnosu prema akademskoj ortodoksiji - Mića je jedan od osnivača Zadarske grupe i većim delom svog rada pripada enformelu, dok je docnije Ljuba sa svojim društvom formirao ekipu Medijale blisku nadrealizmu...
Preporučujem 25
Драган
Браво. Љубу сам давно као средњошколац одгледо у тв лица као сав нормалан свет ,уколико се добро сећам и на мене је оставио утиск човека. Такав утисак да када год нешто видим и чујем о њему, не прескочим, већ са знатижељом се информишем. Будите поносни. ;-)
Чарлс Ф. Кејн
Највећи српски сликар у посљедњих 50 година.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja