utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:36

Kvinta gura Srbiju u NATO

Naša vojna neutralnost prvi put je jasno definisana novim strategijama odbrane i nacionalne bezbednosti, a do sada se pominjala samo u skupštinskoj deklaraciji iz 2007, kaže Vlade Radulović
Autor: Jelena Popadićčetvrtak, 15.08.2019. u 20:00
Драган Стојановић

Samo pet dana nakon što je Vlada Srbije usvojila dve strategije – o nacionalnoj bezbednosti i o odbrani – kojima je prvi put jasno definisana vojna neutralnost Srbije, usledilo je saopštenje zemalja Kvinte. Vlade SAD, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije i Nemačke pozvale su „Srbiju i Kosovo” da se uzdrže od postupaka koji onemogućavaju postizanje sporazuma koji je neophodan „obema državama u cilju postizanja širih evroatlantskih integracija”. Poručili su i da Priština mora da ukine takse, a Beograd da obustavi kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

Postavlja se pitanje šta je isprovociralo ovakvu reakciju najmoćnijih zapadnih sila, a analitičar Dragomir Anđelković kaže za „Politiku” da je reč o više činilaca. „Pre svega očekivali su da će Srbija do sada kapitulirati i da će se distancirati od Rusije. A to se nije desilo i još imamo zvaničnu strategiju kojom pojačavamo te veze i navodimo vojnu neutralnost kao deo naše politike”, naglašava Anđelković.

U novousvojenoj Strategiji nacionalne bezbednosti pomenuta je i saradnja sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). ODKB, tačnije Taškentski savez, je regionalna međunarodna organizacija nastala na prostoru bivšeg SSSR, koja se bazira na bezbednosno-vojnoj saradnji. U strategiji doslovce stoji da je cilj Srbije „razvoj partnerske saradnje sa NATO, na osnovu politike vojne neutralnosti i kroz program Partnerstvo za mir, kao i posmatračka pozicija u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, što doprinosi stabilnosti Republike Srbije”.

Povodom „guranja” Srbije u evroatlantske integracije, između ostalog, reagovao je i ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko navodeći da „Kvinta ponovo ignoriše stav Srbije o vojno-političkoj neutralnosti”. Dragomir Anđelković kaže da zemlje Kvinte zapravo priželjkuju da Srbija i BiH uđu u NATO, ali dodaje da su svesni da se to neće sada desiti. „Ovo je prva faza njihovog delovanja u kojoj nas pritiskaju da normalizujemo odnose sa Prištinom, a potom bi nas pritiskali da priznamo Kosovo i da se jasno definiše granica. Njima je zapravo cilj da prvo prime tzv. Kosovo u NATO, a posle toga bi pojačali pritisak na Beograd i Banjaluku”, kaže naš sagovornik.

Vojno-bezbednosni analitičar Vlade Radulović u razgovoru za „Politiku” podseća da je saradnja Srbije sa NATO-om bila veoma intenzivna od 2000. godine, ali da u poslednjih nekoliko godina imamo sve više aktivnosti sa Rusijom. „Srbija i dalje organizuje mnogo više vojnih aktivnosti sa trupama NATO-a, između 100 i 120 godišnje, ali proteklih nekoliko godina organizuje se sve veći broj vojnih vežbi, poseta i vojnih igara sa bezbednosnim snagama Ruske Federacije”, podseća Radulović.

Zbog toga ne treba da nas čudi, kako kaže, što se zapadne države osećaju ugroženo. „Svaki put kada pokušamo da intenziviramo saradnju sa Istokom ili Zapadom, druga strana će imati primedbe i vršiti pritiske”, upozorava naš sagovornik. Dodaje da je vojna neutralnost Srbije prvi put jasno definisana novim strategijama, a do sada se pominjala samo u skupštinskoj deklaraciji iz 2007. godine, što je, kako kaže, bio povod za mnogobrojne stručne polemike.

Analizom dve nove strategije, kako kaže Radulović, može se zaključiti da je definisana potreba unapređenja saradnje sa Ruskom Federacijom preko ODKB, dok saradnja sa NATO-om ostaje na dosadašnjem nivou. Ipak, dodaje, nije slučajno što se u ovim dokumentima saradnja sa snagama NATO-a pominje pre saradnje sa ODKB-om.

Takođe, u Strategiji nacionalne bezbednosti stoji i da je „za Republiku Srbiju značajno unapređenje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, Ruskom Federacijom, Narodnom Republikom Kinom, kao i sa ostalim tradicionalnim partnerima i značajnim faktorima međunarodne zajednice”. Radulović kaže da saradnja sa Kinom nije precizno definisana, ali da će se u narednom periodu i ona verovatno intenzivirati. Kada je reč o posmatračkoj poziciji Srbije u ODKB-u, naš sagovornik objašnjava da možemo da učestvujemo u funkcionisanju te organizacije, ali da nemamo pravo glasa, tačnije odlučivanja. „Srbija nije zatražila članstvo u ODKB-u, niti nam je to ponuđeno, ali s druge strane imamo svoju delegaciju u parlamentarnoj skupštini NATO-a”, dodaje naš sagovornik.

Na naše pitanje koliko je vojno neutralna pozicije Srbije održiva, Radulović je prokomentarisao da je to pitanje njegova „najveća noćna mora”. „Mi sprovodimo politiku vojne neutralnosti i ona je za nas trenutno dobra. To podrazumeva da sarađujemo sa Istokom i Zapadom. Domaćini smo NATO vežbama i onima koje organizuje ODKB. Ali vojnu neutralnost bi trebalo neko da nam prizna i garantuje. Za sada imamo samo izjave zvaničnika koji kažu da poštuju našu neutralnost”, naglašava Radulović dodajući da je vojna neutralnost priznata samo Turkmenistanu 1995. godine u UN.

Dodaje i da se mora preispitati koliko je vojna neutralnost Srbije održiva na duži vremenski period budući da smo okruženi zemljama članicama NATO-a, ali i zato što je to veoma skupo opredeljenje koje podrazumeva da država samostalno finansira svoju odbranu, što je, kako kaže, teško i mnogo bogatijim zemljama. 

Jačanje sopstvene odbrambene sposobnosti

Jedan deo novousvojene Strategije odbrane posvećen je vojnoj neutralnosti. U uvodnom delu ovog dokumenta navedeno je, između ostalog, da „opredeljenja iskazana u Strategiji odbrane izražavaju odlučnost Srbije da, u skladu sa odlukom o vojnoj neutralnosti, izgrađuje i jača sopstvene sposobnosti i kapacitete za odbranu, kao i da kroz saradnju sa bezbednosnim i odbrambenim strukturama Evropske unije, učešće u programu Partnerstvo za mir, saradnju sa Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbednosti i drugim međunarodnim bezbednosnim i odbrambenim subjektima doprinosi jačanju nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti”.

Ruska vozila i „privrženost” Zapadu

Sve ovo dešava se desetak dana nakon što je u Srbiju stiglo deset izviđačkih ruskih oklopnih automobila. Reč je o pošiljci koju je Rumunija zaustavila na Dunavu. Nova ruska vozila u srpskoj vojsci isprovocirala su mnoge reakcije zapadnih zvaničnika. Profesor Univerziteta „Džons Hopkins” Edvard Džozef tim povodom je izjavio da bi Srbija morala da pokaže jaču „privrženost” Zapadu, odnosno EU i SAD. Korak dalje otišao je bugarski poslanik Aleksandar Jordanov, bivši ambasador u Severnoj Makedoniji, koji je poručio Srbiji da se „pozdravi sa idejom da će jednog dana postati članica Evropske unije ako ne postane članica NATO-a”.


Komentari54
baeeb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ivan
Ono sto se nekada radilo ratovima sada NATO radi tako sto uclanjenjem u svoje redove drzave primorava da politiku, vojsku i prakkticno ceo zivot prilagodavas njihovim potrebama odnosno potrebama vodece drzave tj SAD.To znaci da saradujes samo sa onima koji koriste NATO-u.Tada ne mozes da imas svoju proizvodnju oruzja,svoju tehnologiju i skolstvo tome prilagodeno i svaka saradnja sa bilo kojom drzavom mora biti uskladena sa NATO-om.Prskticno celokupan zivot u zemlji treba neko da ti odobri .
NATO uz tri uslova
Srbija treba da uđe u NATO uz tri uslova: 1. da mesto komandanta (ili zamenika) NATO za Jugoistok Evrope pripada srpskom generalu; 2. da srpska vojska nikada ne može biti angažovana u evrntualnom ratu protiv pravoslavaca; 3. da članice NATO nadoknade Srbiji pričinjenu štetu 1999., sa donacijama po 3 milijare evra godišnje, sledećih 10 godina.
Velja
Guramo mi sami sebe u alijansu, potpisali smo IPAP, SOFA i NSPO sporazume sa njima, vojnici im imaju diplomatski imunitete, ne treba na Kvinta.
Dragan Pik-lon
@Roko,ja nisam Milogorac ili Montenigranjin vec sam Savogorac.U prevodu na maternji-Stric mi je Car Lazar....!!!
Roko
Ovde se ne radi o nikakvim pritiscima niti nas iko pita dali hocemo ili necemo u NATO . Ovde se vodi polemika o tome sta Srbija i Srpski narod dobija ulaskom u tu alijansu ili gubi. Dali umemo da na osnovu onoga sto smo doziveli u nedavnoj proslosti znamo ili neznamo da racionalno sagledamo sta nas to ceka u slucaju nekog eventualnog sukoba na ovim teritorijama. Buduci da nismo resili dosta problema ocekuju nas i moguci sukobi postavlja se pitanje kakve sanse imamo kao neutralni.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja