nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:04

Stotinu puteva po dvesta metara

Grad nema dovoljno para za više od hiljadu kilometara, što seoskih puteva što gradskih ulica bez asfalta
Autor: Miroljub Dugalićsreda, 14.08.2019. u 15:21
(Фото М. Дугалић)

Kraljevo – Kad je reč o asfaltiranju puteva i ulica na području grada Kraljeva, svako bi da iz kuće ili dvorišta može u papučama ili da ne prlja cipele. Ali ne može, jer nema dovoljno para za više od hiljadu kilometara, što seoskih puteva što gradskih ulica bez asfalta. Grad Kraljevo je po prostranstvu najveća lokalna samouprava u Srbiji i ima 92 naselja. Zato se gradska vlast već drugu godinu, svakako i iz razloga očuvanja političke podrške, drži principa svakome pomalo, a nikome koliko se traži.

Tako će i ove sezone radnici gradskog javnog preduzeća „Putevi”, shodno odluci Gradskog veća, u selima, prigradskim naseljima i samom gradu asfaltirati skoro stotinu, tačnije 95 saobraćajnica, ali dužine od dvesta do najviše tri stotine metara. Za te potrebe u gradskom budžetu je planirano 62 miliona dinara, duplo više nego lane, pogotovo ako se toj sumi dodaju i iznosi koje građani iz određene ulice moraju da prikupe, a reč je o 15 procenata od vrednosti posla. To, međutim, plaćaju meštani samo u sredinama koje nisu obuhvaćene gradskim planskim dokumentima, dakle u selima i pojedinim prigradskim naseljima. Stoga se, protiv te „diskriminacije” stanovnici u naseljima gde su obavezni da finansijski učestvuju u asfaltiranju često bune, pogotovo što je ranija obaveza onih koji žive u gradu u smislu plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljište sada svedena na simbolični iznos. No, politički predstavnici lokalne vlasti su i dalje za odluku da se to učešće zadrži kako bi se, u situaciji nestašice novca, lakše branili od nerealnih zahteva. Nasuprot tome, graditelji smatraju da bi ta globa ipak trebalo da se ukine.

– To često izaziva svađe u naseljima između samih meštana, podstiče prepirke ko je platio ko nije, a sav bes se najčešće tamo na terenu usmeri na nas, iako smo za to najmanje krivi – tvrdi Mirko Vuković, direktor JKP „Putevi” u Kraljevu.

Direktor Vuković odgovara i na naše pitanje da li je bolje asfaltirati manje putnih pravaca a da budu duži, pa tako redom iz godine u godinu, od sela do sela.

– Za nas bi, svakako, bilo bolje. Jer ovako se povećavaju manipulativni troškovi, mnogo puta se sele mašine od naselja do naselja, pa bi možda i cena asfaltiranja po kvadratu od oko 1.700 dinara mogla biti nešto niža. Zatim, dok se proceni i dogovori koje putne pravce, recimo ove godine, asfaltirati, a ima ih mnogo, prođe dobar deo građevinske sezone. No, mi smo, uprkos tome, pre mesec dana krenuli da radimo i mislim da ćemo sve što je planirano do početka zime uspeti da realizujemo – kaže Vuković.

Inače, od oko 125.000 stanovnika koji žive na teritoriji grada Kraljeva više od polovine ih je u gradu. Taj trend selidbe iz sela u grad, često i usled loše komunikacije, traje odavno, pa će, po svoj prilici, seoskim vododerinama još odlaziti, kako se ovde kaže, na kaldrmu, nažalost, i sve učestalije i dalje od kraljevačke...


Komentari6
05925
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dušan
Ja sam radio u Italijanskoj opštinskoj sekciji za puteve. I ovde je politička igra koji će se put asfaltrati a koji ne. Preovlađuju dve logike da se ulice koje koriste turisti najbolje održavaju kao i seoski putevi koji brzo propadaju dok su gradske sporedne ulice u drugom planu. Ne postoji samodoprinos ali ni odgovornost za kvalitet radova tako da opštinari i izvođači radova uvek imaju posao i zaradu. Ali postoji u opštini telefon za reklamacije i nadoknada za pretrpljene štete od rupa i granja
Milanko Kraljevo
I ovakav nacin rada i poboljsanja infrastruktur u selima mogao bi da se prihvati kao ispravan da je pravedan i jednak za sve sto dobro ynaju mestani ali ljudi u vlasti,naravno i direktor preduzeca Putevi Kraljevo Mirko Vukovic.Na primer,ako u nekom selu na primer Jovcu zivi neki glacesina pa i najsitniji-nema ucesca jer je naroda malo,pet sest kuca ali je glavni ili prvi do glavnog iz tog sela.Drugi primer,ako je iz Dedevaca neki politicar cak iz treceg esalona po vrednosti nema ucesca .
predrag mitrović
Bankrot opština radi ono što svi siromasi rade, seče uši i krpi dupe. Možda će tim gradnjanima, koji imaju potrebu da sa čistim cipelama izdaju na asfalitani trotoar i ulicu, jednog dana doći iz dupeta u glavu da glasaju za opciju koja će promeniti ovaj neprirodan politički i ekonomski sidtem
Seljak
Ako ustav propisuje jednakost svih državljana, bez obzira da li su građani ili seljaci, siguran sam da ste saglasni da u istom procentu izgradnju infrastrukture treba da plate i državljani Republike Srbije koji žive u gradovima. I na poljoprivredno zemljište se plaća porez, a nelegalnih objekata u gradovima ima mnogo više nego u selima.
Владислав Т.
Свако село финансира сеоске путеве из самодоприноса и то чак и до 60 посто, што је пракса свуда у свету. Друго у селу се на плаћа градско грађевинско земљиште, а ни објекти нису легализовани у већини случајева. Која град у свету финансира све путеве за све локалне руралне заједнице, ниједан. Природно је да се села празне, јер су многа настала у другим околностима(Османско доба) и из различитих разлога(скривање од Османлија), стога је логично њихово нестајање.
Draga
Финансирање сеоских путева се свуда у свету врши из самодоприноса? И у селу се плаћа порез на имовину(легализовану или не), као и накнада за грађевинско земљиште, сходно процењеној вредности имовине и грађевинског земљишта. Логично је да се села празне зато што је у градовима лакше наћи посао, али није логично да нестају зато што се напуштена земља не обрађује.
Preporučujem 21

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja