nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20

Susret na Zlatiboru

Predsednik žirija Sportskog filma Vladimir Stanković prisutan je u sportskom novinarstvu više od 50 godina. Pokrenuo je prvu jugoslovensku košarkašu reviju „Koš”, bio direktor za medije Evrolige, a kao dopisnik „Borbe” izveštavao je iz Barselone. Autor je i knjige „Montevideo, Bog te video” po kojoj je snimljen istoimeni film i serija...
Autor: Ljiljana Petrovićsreda, 14.08.2019. u 22:00
Владимир Станковић (Фотографије лична архива)

Vladimir Stanković je tvrdio da će biti novinar, i to sportski, i taj san mu se ostvario. Danas je poznato ime u srpskom sportskom novinarstvu. Karijeru je počeo 1969. godine kao beogradski dopisnik zagrebačkog „Vjesnika”. Bio je urednik u „Borbi”, potom i dopisnik pomenutog lista iz Barselone, direktor za medije Evrolige, publicista. Na putu od Knjaževca do novinarske slave nije zaboravio na svoje korene i – svoj narod.

Napisao je knjigu „Montevideo, Bog te video” po kojoj je snimljen istoimeni film i serija i izazvao veliku pažnju. „Montevideo” je vratio u sećanje zaboravljeno vreme, etiku i estetiku. Osvetlio je upečatljivo jednu epohu. To je priča o vremenu kad je bio fudbal mlad i o osvajanju trećeg mesta naše reprezentacije na Prvom svetskom prvenstvu u fudbalu u Urugvaju, 1930. godine.

Pre dva meseca vratio se iz Barselone, gde je živeo 27 godina. Mi smo imali priliku da Vladimira Stankovića upoznamo na Zlatiboru, na Međunarodnom festivalu sportskog filma, gde je bio predsednik žirija.

Nezaboravni „Montevideo”

– Osetio sam veliko zadovoljstvo i ponos na premijeri filma „Montevideo, Bog te video” kao autor ideje i pisac knjige – seća se naš sagovornik. – Publika je bila veoma emotivna. U prvom trenutku sam se nosio mišlju da sam pišem scenario za film „Montevideo”, međutim pametni ljudi su me uverili da je to zanat za koji se uče škole. Pitali su me: „Jesi li pisao nekada scenario?” Rekoh da nisam. „Pa... prepustite to profesionalcima.”

Naravno, zasluga Dragana Bjelogrlića i filmske ekipe uvek ostaje. Ovo je bio njegov rediteljski prvenac i postao je filmski hit, kao i serija koja je više puta reprizirana na televiziji. Mnogi mladi glumci su u filmu odigrali prvu ulogu i vinuli se među zvezde. Siguran sam da će se uvek rado sećati filma i rada na njemu!

Sport je uvek bio zahvalna tema za filmske priče, dodaje. Seća se „Vatrenih kočija” o dvojici britanskih atletičara na Olimpijskim igrama 1924. godine i „Bega u pobedu”, sa glumačkim veličinama kakvi su Maks fon Sidou, Majkl Kejn... Za zlatiborski festival kaže da je za kratko vreme uspeo da se afirmiše i da otvori vrata stvaraocima, što je korisno za sportski film. I posebno je značajno, naglašava, što je deo jedne velike međunarodne smotre koja objedinjuje 16 festivala sportskog filma na pet kontinenata. Naši nagrađeni filmovi biće u finalu svetskog FICTS izazova u novembru u Milanu, gde je sedište internacionalne federacije sportskog filma i televizije. Prošle godine su naša dva filma („250 stepenika” i „Beograd, kolevka košarke”) dobila priznanja. Sve ozbiljne zemlje ulažu u sport i film.

U društvu dela glumačke ekipe serije „Montevideo, Bog te video”

Prisutan je u sportskom novinarstvu više od 50 godina. Pokrenuo je prvu jugoslovensku košarkašu reviju „Koš”, a kao dopisnik „Borbe” izveštavao je iz Barselone. Bio je i dopisnik lista „El Mundo Deportivo”, godinu dana direktor za međunarodne odnose u moskovskom klubu Dinamo. Radio je i kao urednik španskog mesečnika „FIBA basketball”, objavljivao je tekstove u madridskom „Asu”, košarkaškom nedeljniku „Gigantes del basket”, sada je kolumnista sajta Evrolige. Pisanje mu je u krvi. Autor je i knjiga „Pedeset veličanstvenih”, „Španija od našeg dopisnika”, „Zadnja pošta – Timok”, „Misli o fudbalu”, „Koš po koš”, „Od Montevidea do Moskve”...

– To je knjiga o dvadeset Mundijala, deset je Jovan Sekulić obradio, deset ja.

Težak ritam

Priča nam kako je postao kolumnista sajta Evrolige... Radeći u španskom listu „El Mundo Deportivo” od 1992. do 2000. godine objavio je na stotine informacija, intervjua, priča, reportaža..., a kada je 2002. osnovana Evroliga prihvatio je funkciju prvog direktora za medije. Ipak, zbog teškog ritma, 24-časovnog otvorenog telefona, bio je posle četiri godine rada primoran da raskine saradnju, ali je ostao kao kolumnista Evrolige. I dalje piše priče iz istorije košarke, portretiše velike igrače i trenere. Od dela tih priča nastale su dve knjige – 101 biografija najvećih igrača iz prošlosti i 31 majstora košarke.

– Da li želite da čujete šta me je inspirisalo da radim na projektu „Montevideo”? Slučajno sam na satelitu tokom jedne hladne februarske noći u Moskvi 2006. gledao američki film „Igra njihovog života”. To je hronika o Mundijalu 1950. u Brazilu i uspehu američke reprezentacije u fudbalu. Ekipa SAD je tada pobedila Englesku sa 1:0 što je bila svetska senzacija, jer su Englezi bili „izumitelji fudbala”, a Amerikanci „dunsteri”. Kvalifikovali su se na Mundijal samo zato što su od tri prijavljene ekipe iz takozvane Konkakaf zone dve išle u Brazil. Dva puta su glatko poraženi od Meksika (0:6 i 2:6), ali se ipak plasirali jer su bili bolji od Kube. Bili su amateri, studenti, imali svoje profesije, a fudbal im je bio hobi. Valter Bar je bio učitelj, golman Frenk Borgi, junak meča, vozio je pogrebna kola u firmi svog ujaka, Ben Mekloglin je čak morao da napusti prvenstvo jer je gazda tražio da se vrati na posao... Trenirali su samo jedan dan pred put u Brazil. Pratio ih je novinar iz „Sent Luis posta” i to tako što je sam sebi platio put. Njegov izveštaj o senzaciji u Belo Horizonteu bio je jedini u američkim novinama. Osmorica od jedanaestorice koja je pobedila Englesku bili su rođeni Amerikanci, a trojica su tražila državljanstvo što je prema mišljenju Američke fudbalske federacije bilo dovoljno da budu uvršćeni u reprezentaciju. Kada je stigla agencijska vest da je rezultat 0:1, Englezi su pomislili da je došlo do greške u kucanju, da je rezultat 10:1 za njihovu reprezentaciju i da je ispala jedinica, a ostala nula. Međutim, nije bila greška.

U fudbalu su ta čuda retka, ali su moguća, dodaje. Tako je fudbal ispisao jednu od svojih bajki za istoriju. Ova utakmica je inspirisala Džefrija Dalasa, profesora engleskog jezika, da uoči Mundijala u SAD 1994. godine napiše knjigu „Igra njihovog života”. Razgovarao je sa petoricom igrača koji su još uvek bili živi i objavio knjigu koja je poslužila za snimanje istoimenog filma.

– Kada sam to gledao, pomislio sam ako su Amerikanci od jedne slučajne pobede na Mundijalu napravili ovakav lep film zašto mi ne bismo snimili film ili seriju o našem istorijskom uspehu iz Montevidea – kaže Stanković. – Taj crv mi se usadio i počeo sam da razmišljam o tome, da čeprkam po dokumentaciji. Malo toga sam našao jer nije gotovo ništa sačuvano. Jedini izvor mi je bila „Politika” koja je imala dobru sportsku stranu i svog izveštača Boru Jovanovića na prvom Mundijalu. Listajući „Politiku” gledao sam šta se tada dešavalo u Kraljevini Jugoslaviji, u Evropi. Čitao sam i Predraga Milojevića, dopisnika „Politike”. U njegovim tekstovima se već tada moglo naslutiti kakvo nas zlo čeka sa Hitlerom. Naišao sam tada i na ideju o Evropskoj uniji, o ujedinjenoj Evropi. Istraživao sam i šta se dešava u Beogradu, u bioskopima, pozorištima, na sportskim terenima i političkom planu. Sve to upleo tako da bude čitljivo i za one koji ne vole fudbal. Scenaristi su dosta menjali. Govorili su mi da ne razumem dramaturške potrebe... Bilo je dosta izmenjenih činjenica, ali generalno je to sve ispalo dobro.

Sa slavnim fudbalerima Stoičkovim i Peleom

Ispraćaj iz Barselone

Čujemo kako su mu u decembru španske kolege priredile oproštajno veče koje ga je emotivno uzdrmalo. Došlo je tridesetak i više kolega iz raznih katalonskih medija, iz radija i televizija, doneli poklone. Izvukli su iz lista „El Mundo Deportivo” 200 njegovih članaka i od toga napravili knjigu u tvrdom povezu. Za njega je to najveće priznanje.

– Došao sam kako stranac, a otišao kao jedan od njih. Sa prijateljstvima za večnost – priča nam Vladimir Stanković. – Barselona je grad sa izuzetnom arhitekturom, spomenicima na svakom ćošku, sa pet-šest Gaudijevih remek-dela, a svaka utakmica na „Kampu nou” je doživljaj za sebe. Od 1992. bio sam u društvu slavnih, upoznao mnoge fudbalske asove... Nedostajaće mi Barselona. Kada se zaželim, sešću u avion i otići na nekoliko dana da udahnem vlažan vazduh.

Za kraj, pitamo ga ko su favoriti na Svetskom prvenstvu u košarci 31. avgusta.

– Ekipa SAD, bez obzira na više otkaza igrača. Ostaje da se vidi koliko je ostatak sveta spreman da im se suprotstavi. Mi imamo realnu šansu da se borimo za neku medalju. Treba da idemo korak po korak – zaključuje naš sagovornik.

Čuvena generacija iz Tamperea

Skreće pažnju da se danas snimaju filmovi o sportistima i velikim kolektivnim trijumfima i on bi voleo da se neko osmeli da snimi film o čuvenoj olimpijskoj generaciji iz Tamperea 1952. i utakmicama između Jugoslavije i SSSR.

– To je bilo vreme Informbiroa, velikog sukoba Jugoslavije i SSSR. Za sovjetsku javnost je bilo šokantno da njihov tim izgubi od Jugoslavije – priseća se Stanković. – U sovjetskim medijima je objavljen samo rezultat. Staljinov sin, koji je bio veliki ljubitelj fudbala, uspeo je da kod oca isposluje da fudbaleri ne idu u Sibir. Ako su bili oficiri bili su ražalovani, poslati u druge ekipe. Kao vojni tim CSK je rasformiran.


Komentari0
124a2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja