utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 12.08.2019. u 14:17

Jedini naslednik kneza Mihaila Obrenovića

Портрет Велимира Михаила Теодоровића, рад Стеве Тодоровића (Фото: лична архива)

U 2019. godini obeležava se 170 godina od rođenja Velimira Mihaila Teodorovića, jedinog naslednika kneza Mihaila Obrenovića. Rođen je 1849. godine u Rogaškoj Slatini, kao vanbračni sin lepe Slovenke Marije Berghaus i kneza Mihaila. Po rođenju je kršten u katoličkoj crkvi, kao Vilhelm Berghaus. Marija Berghaus se nakon porođaja sklonila u Beč, gde je živela sa svojim sinom u kući koju joj je kupio sâm knez Mihailo. Iako nikada nije zvanično priznao svog sina, knez Mihailo je plaćao njegovo izdržavanje, i to preko svog bečkog bankara Tirkea. Godine 1857. knez Mihailo donosi odluku da svog nepriznatog sina dovede u Srbiju, kada Vilhelm odlučuje da promeni veru i postane Velimir.

Velimir je upisan u slikarsku školu Steve Todorovića, koji će veoma zavoleti ovog mladića, a u godinama koje će uslediti naslikaće mu i jedan vrstan portret. Velimir Teodorović, na predlog Ilije Garašanina, nastavlja da se školuje kod profesora Milutina Stojanovića, koji je kod svojih učenika nastojao da probudi ljubav prema književnosti, pozorištu i umetnosti. U slučaju Velimira Teodorovića to je zasigurno i uspeo. Izvori navode da je Velimir češće posećivao kneginju Juliju nego svog oca kneza Mihaila, koji bi ga uglavnom primao uveče u bilijarskoj sali u suterenu starog dvora.

Velimirovi susreti sa ocem bili su kratki i zvanični, bez mnogo ispoljavanja emocija. Sâm Velimir je o svom susretu sa ocem, jednom prilikom rekao: „On mi da ruku, koju ja poljubim, zatim poljubi mene u čelo, pita me o učenju, da mi savet o odevanju, pokloni mi dukat i neku knjigu, a zatim je audijencija gotova! Meni dođe da ga zagrlim i izljubim, ali ne smem.”

Prema testamentu koji je sačinio 1889. godine, Velimir Teodorović je za jedinog naslednika svoje imovine označio Kraljevinu Srbiju. Prema njegovoj poslednjoj volji, njegovo imanje je trebalo da bude odvojeno od državnog imanja, odnosno da bude izdvojeno kao zadužbina pod imenom „Velimirijanum”. Zadužbina je trebalo da se vodi sa ciljem da pomaže razvoju nauke, umetnosti, trgovine, industrije i zanatstva. Prvi upravnik „Velimirijanuma” bio je predsednik Vlade Nikola Pašić. Kasnije je zadužbinom raspolagalo Srpsko privredno društvo „Privrednik”.

Velimir Mihailo Teodorović umro je iznenada 1898. godine u Minhenu. Sahranio ga je njegov najbliži podanik, sobar koji je sa njim proveo gotovo ceo život. Sahrani su prisustvovali i brojni srpski studenti u Minhenu koje je svesrdno podržavao i pomagao. Sahrani nije prisustvovao niko od porodice Obrenović. Posmrtni ostaci jedinog naslednika kneza Mihaila Obrenovića preneti su u Srbiju nakon Prvog svetskog rata i položeni u masivnu grobnicu na Novom groblju, na kojoj piše: „Narodni dobrotvor”.

Ana Stjelja,
glavni urednik magazina „Alia mundi”

Komentari12
e29f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Веселин Церовић, власник портрета
Г.ђо Врбашки, где су ти портрети В. Теодоровића (рад С.Т.) у Н.музеју? У прилог ваше тезе да на мом портрету није Велимир Веља Теодоровић (Обреновић) ви нудите црно-белу фотографију наводно уништеног портрета В.Т. из 1868. Веља се родио 1849. Приказано лице на црно-белој фотографији далеко је од младића по изгледу од 19 година. На лицу овог човека који делује да има између 35 и 40 год. видљив је подваљак и он је без униформе, а на мом портрету је прави Велимир са 19 година у униформи свог оца.
Веселин Церовић, власник портрета
Црно-бела фотографија на којој се једва назиру остаци портрета младог човека из 1868, за који г.ђа Врбашки тврди да је оригиналан и уништен, не могу се упоређивати са бистом Велимира Теодоровића приказаног у касним четрдесетим годинама од стране немачког вајара у Минхену, а која се налази на Н. гробљу у Бгд. Непознато је нашим кустосима како је изгледао одбачени српски принц 1868. године и велики задужбинар. Траже његов лик на бисти која је могуће извајана после његове смрти.
Веселин Церовић, власник портрета
Ради истине, може се проверити у Народном музеју да ли постоје портрети сина Михаила Обреновића, рад С. Тодоровића и нека их изложе, како то тврди извесна историчарка уметности. Портрет сина Михаиловог ушао је у попис Стевиних слика и то је искључиво једини портрет до сада откривен и који постоји. Историчари уметности се могу изјашњавати на ауторство дела, а како не знају како је изгледао Велимир Теодоровић, требало би да реагују историчари који проучавају Обреновиће, јер недостаје Србији.
Милена Врбашки
Портрет Велимира Теодоровића из Народног музеја у Београду репродукован је у монографији Стеван Тодоровић (1832-1925), Бгд 2002. Аутори монографије су Никола Кусовац, Милена Врбашки, Вера Грујић и Вања Краут. Тодоровић је овај портрет насликао 1868. г. Нажалост, овај портрет не може бити изложен јер је претрпео ненадокнадива оштећења, која су у потпуности изменила садашњи изглед портрета.О изгледу портрета сведочи стара црно бела фотографија која се у потпуности слаже са бистом В.Т. на Н.гробљу
Веселин Церовић, власник портрета
Поштована Ана, захваљујем вам се на тексту. Тачно сте назначили да је син Михаила Обреновића, Велимир Теодоровић портретисан од стране Стеве Тодоровића. Ваше мишљење не може да се доведе у сумњу, јер је проверљиво и у попису својих слика Стева Тодоровић га означава као један портрет Велимира Теодоривића из 1869.године. То је једини портрет сина Михаиловог кога мени непозната историчарка уметности означава као портрет непознатог српског официра, а види се да је у питању пуковничка униформа.
Dusan T
Da je Milos bio zainteresovan za bilo sta drugo sem za sopstvenu telesinu, Teodorovici bi imali neke sanse. Ovako, parvo je cudo da su, makar nelegitimno, trajali tri generacije. Prokletstvo alavog, bezobzirnog, sirovog balkanskog kauboja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja