sreda, 18.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:41

Nalazište iz srednjeg veka otkriveno kod Feketića

Autor: Aleksandra Isakovnedelja, 11.08.2019. u 23:23
Богат локалитет потиче из 11. века и касније с очуваним гробовима и предметима у њима (Фото: Међуопштински завод за заштиту споменика културе)

Feketić, Mali Iđoš – U naselju Feketić, nedaleko od rečice Krivaje, započeli su radovi na terenu kako bi se postavila mreža kablova u sklopu prečistača otpadnih voda koji se gradi, ali su trenutno radovi zaustavljeni jer su na teren izašli arheolozi i konzervatori. Iskopavanja su vrlo brzo pokazala da se ovde nalazi vredno arheloško nalazište, prepuno artefakata.

„Već površinski materijal ukazuje na bogatstvo i višeslojnost nalazišta. Ulomci grnčarije, koji čine površinski pokretni arheološki materijal na terenu, pripadaju periodu od 11. do 13. veka, ali ima i nalaza i od 13. do 15. veka. Ostaci građevinskog materijala po površini potiču verovatno od grobnih konstrukcija ili od sakralnog objekta. Manje su brojni nalazi iz antičkog perioda, koji pripadaju populaciji Sarmata, koja u periodu od 2. do 5. veka naseljava Bačku i Banat”, objašnjava za „Politiku” dr Neda Mirković Marić, arheolog konzervator iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice i rukovodilac radova na ovom lokalitetu.

Za sada je otvorena manja sonda veličine 20 prema 2 metra, i tu su pronađeni ostaci nekropole, groblja s preko 30 individua, a dr Mirković Marić kaže da su pronađene i dve poznije jame koje su, verovatno, služile za skladištenje. Stručnjake na terenu zatekao je bogat materijal koji su našli u grobovima. „Nekoliko individua ima kao prilog nakit i delove odeće. Sačuvan je bronzani prsten koji pripada 13. ili 14. veku, kao i počelica ženske individue koja se datuje u kasniji period. Raniji grobovi imaju kao prilog takozvane S karičice. Po svemu sudeći, radi se o seoskoj crkvi s grobljem, koja je verovatno zabeležena i na istorijskoj karti ove oblasti”, nastavlja dr Mirković Marić.

Neda Dimovski, kustos arheolog i specijalista fizičke antropologije iz gradskog muzeja posebno ističe nalaz u grobu jedne ženske osobe – veoma dobro očuvani delovi oglavlja od metalnih, bronzanih pločica kao i delovi tkanina koji su već poslati na konzervaciju.

Dr Mirković Marić zato naglašava da su zbog važnosti ovog lokaliteta, prilikom radova uveli savremenu metodologiju arheoloških istraživanja, prikupljanjem uzoraka za različite vrste analiza, poput paleobotaničke analize, identifikacije drveta, apsolutnog datovanja. Ona navodi da su uzeli uzorke za C 14 analize kojom se s preciznošću u rasponu od 10 godina može utvrditi tačna starost grobova, kao i da su uzeti uzorci za flotaciju, to jest utvrđivanje prehrambenih navika stanovništva iz tog perioda.

Da na potesu zvanom Šimonji, na visokoj gredi iznad rečice Krivaje postoji arheološki lokalitet iz srednjeg veka poznato je odranije. Laslo Sekereš, arheolog iz Gradskog muzeja Subotice u manjoj meri je ovaj lokalitet istraživao još 1972. godine, kada je utvrđeno postojanje najverovatnije sakralnog objekta i nekoliko grobova. Sekereš je tada ovaj lokalitet nazvao Templomrom (ruševine crkve), podseća dr Mirković Marić.

Ekipu koja radi na terenu, uz Nedu Mirković Marić i Nedu Dimovski, čine i  Milica Rajičić, diplomirani arheolog i Lena Đuranović Sabo, arhitektonski tehničar iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica. Radovi na istraživanju ovog srednjovekovnog lokaliteta traju do 12. avgusta, ali bi trebalo da budu nastavljeni tokom avgusta i u septembru, a opština Mali Iđoš odvojila je milion i po dinara za ovo istraživanje.

Osim što će lokalitet Templomrom biti dokumentovan zahvaljujući ovom zaštitnom iskopavanju, nakon završenih analiza biće moguće uraditi interpretaciju kako je izgledao život u srednjem veku na ovom prostoru. Planirano je da ovaj lokalitet bude predstavljen i na posebnoj izložbi i štampanjem brošure, a biće izrađen i elaborat kako bi se utvrdio kao nepokretno kulturno dobro.

Mapiranje arheoloških nalazišta

Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica od 2017. godine realizuje projekat „Arheološka mapa severne Bačke”, sistemskom mapiranju arheoloških nalazišta u ovoj oblasti. Do sada su pokrivene opštine Kanjiža, Senta, Ada-Mol i kao rezultat projekta imamo evidentirano oko 500 novih arheoloških lokaliteta, objašnjava dr Neda Mirković Marić. Sledeće godine projekat će obuhvatiti opštinu Mali Iđoš, te će uvrstiti i nova i detaljnija saznanja o arheološkim nalazištima iz različitih perioda na ovom prostoru.


Komentari6
10442
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mišo
Nije mi jasno zašto se neki uporno tvrde da predstave Srbe kao doseljenike na ovim prostorima mada je već poznato da je Vinčanska kultura direktno povezana sa Srbima, njihovim pismom Srbicom i računanjem vremena kalendara preko datuma gradnje Smedervske tvrđave i spomen obeležje Despota Stefana Lazarevića koji je pidignut njegovom ocu Lazaru koji je stradao u Kosovskom boju. Postavljam pitanje tim pametnjakovićima odakle Srbima i njihovim vladarima da upisuju datume po Vinčanskom kalendaru.
Jelena Andjelic
Divna Vest, nastavite sa srecom i sve vam najbolje zelimo ja i moji prijatelji! Srbija je puna antickih nalazista, i daj nam Boze mogucnosti da sve to ponovo - izadje na vidljivost!!!
Anabela
A ti "Sarmati? su ustvari, Srbi.
Anabela
Petar@Srbi su autohtoni, a komsije u meri u kojoj su se mesali i poznato je da su preci napr.danasnjih Albanaca dosli na Balkan u X v. Za Sarmate mnogi istoricari smatraju da su srpska plemena-to pise i nemacka Vikipedija (iako nije dobar izvor),ali u odnosu na nemacku istoriogrfiju koja se dugo trudila da dokaze Seobu Slovena-napredak je.Genocid nad Luzickim Srbima i pretenzije za dominacijom naveli su ih da izmisle neke stvari.
Preporučujem 3
Petar
Sarmati, Anti, Kumani, Avari, Kelti itd. samo su neki od naroda koji su pre dolaska Srba i Hrvata na Balkan naseljavali ove prostore. Nosimo njihove i drugih starosedelaca gene od 50 do cak 70 posto i mi ali i neke nase komsije. Pretpostavljam da je i nekropola komsijska ili bi se lokalitet zvao Crnic :). Nasuprot nauci i Porfirogenitu stoje pricice Safarika i ostalih o tome kako smo narod najstariji. Nismo ali to ne umanjuje znacaj lokaliteta.
Preporučujem 4
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja