utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:33
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

I Italijani se boje promaje

Gde li žure sedmogodišnjaci? Da kradu kukuruz, pecaju ribu, bacaju kamenje, pale logorsku vatru, igraju fudbal, jure za leptirima, hvataju skakavce, a oni hrabriji i žabe. U svakoj ulici bilo i neko dete koje je došlo na raspust iz inostranstva. Za nas je tada bilo daleko kao kad je neko iz druge ulice
Autor: Marko Stojiljkovićsubota, 10.08.2019. u 10:45
Фото Пиксабеј

Letnji raspust, ulica puna dece, a ja jedem brzopleto kako bi prvi završio ručak i što pre nastavio svoje igrarije. Što više zalogaja, to je agonija duža. Dok ja jedem, možda će Sale dati gol, ili će se Milan popeti na najvišu šljivu, igraće se između dve vatre, ili će se već neka simpatija nova pojaviti, a mene nema.

Najeo sam se majka, pusti me, žurim.

Gde li žure sedmogodišnjaci? Da kradu kukuruz, pecaju ribu, bacaju kamenje, pale logorsku vatru, igraju fudbal na poljani dok kamenje služi kao stative. Jure za leptirima, hvataju skakavce, a oni hrabriji čak i žabe. To su samo neke od obaveza koje u tim godinama život znače.

Foto Piksabej

Sećam se da je u svakoj ulici bilo i poneko dete koje je došlo na raspust iz inostranstva. Uglavnom iz zemalja gde se govorio nemački jezik. Za nas je tada bilo daleko kao kad je neko iz druge ulice. A tek iz druge zemlje…

Rečenica; ’Ja sam iz Nemačke’, zvučala je kao nešto: „Ja sam iz mesta gde su čokolade na svakom koraku i gde svako ima najnoviji be-em-ve.” To je bilo moje poimanje Nemačke i mojih novih drugova u letnjem periodu.

Nakon početnih ispitivanja snaga, usledile  bi bezazlene šale, pa zadirkivanja koja su do kraja leta prelazila u prava dečija prijateljstva. Onda se čekalo sledeće leto kada će se opet zavrteti točak, krenuti ispočetka u nove avanture.

Foto Piksabej

Uvek mi je malo smetalo da moji drugovi iz inostranstva, osim što nabadaju srpski, često koriste i nemačke reči. Mislio sam da to rade namerno. Tada mi je to delovalo kao nadmeno. Jer oni u Nemačkoj imaju sve bolje, više fudbalskih igrališta, i salu za fizičko sa staklenim tablama, i bazen…

Danas shvatam da tog dečijeg nadgornjavanja uvek ima.

Nedavno sam pričao da kolegom Italijanom, iz okoline Napulja. Kao i ostali Italijani iz tih krajeva, i on ima brojnu rodbinu u Americi.

I za njega dok je bio dete letnji raspusti su bili isto kao i za mene. Od jutra do večeri van kuće. Jedva da je stizao u međuvremenu da nešto pojede, eventualno pod pretnjom batina od mame, babe, nekoga ko se zatekne kod kuće.

Naveo je zanimljivo poređenje. Kaže da ga je uvek nerviralo kad njegovi vršnjaci iz Amerike krenu da komentarišu neke banalne stvari: „Ova viljuška ovde u Italiji je dobra, ali je u Americi mnogo bolja”.

Foto Piksabej

Prasnuo sam u smeh. Odmah mi je bilo lakše. Svi smo mi donekle isti.

Majka mi je leti onako na brzaka pravila letnji sladoled, paprika babura punjena hladnim belim sirom. Mom kolegi Masimu iz Napulja, u isto to vreme majka je sekla okrajak hleba, vadila sredinu, punila sosom i zatvarala okrajak tom istom sredinom.

Priča mi da njegova supruga Nemica pušta decu da se valjaju po blatu a on se, kao i većina Srba, plaši promaje.

Koleginica iz Španije tvrdi da je jela samo čeri paradajz, jer je mislila da deca ne jedu običan paradajz.

Stalno se prepiremo:

„Bolje je to sa maslinovim uljem.

Kod nas niko ne koristi maslinovo ulje.

Najukusnija je pršuta, ne jamon (španska pršuta).

Niste vi probali suvo meso koje moj deda sprema.

Mi pravimo odlično vino.

Ja imam vinograd, nemoj meni da ti pričaš kako i šta.

Ali, kod nas je više sunca…”

I tako u nedogled.

Svi stranci, svi u tuđini, svi odrasli ljudi.

Borimo se za istu koru hleba, a svađamo se ko deca.

 

Marko Stojiljković, Brno

 

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini.
Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 


Komentari13
bbd5e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Џејми Шеј, има доста истине у Вашем осврту, ипак неколико примедби или додатака: у Србији потрошачко друштво још није стигло. А ако упоредите обрт УС-америчке продаје за Божићне празнике то је такорећи више него пола Европе заједно за целу годину. " колективно и људски солидарно и блиски ". Ако погледам наш грб и прочитам поруку са СССС, онда имам осећај да је тај неко ко нам је то оставио " тестаментом " добро знао зашто је послао ту поруку. Мислим да удаљеност у друштву никада била већа.
Ana
Koliko ljdui sa kompleksom nize vrednosti na jednom mestu... ja sam odrasla u inostranstvu, i na leto sam isla u Srbiju. Bilo je dosta tih zajedljivih ljudi kao sto su ovaj pisac koji su voleli da mi negativno prebacuju, samo zato sto sam imala srecu da zivim van Srbije. A u inostranstvu, moja porodice nije bila bogata, niti siromasna. Ja sam uvek lepo pricala o Srbiji drugarima, ali kad sam se vracala u Srbiju, ljudi su cesto bili toliko neprijatni ili zavidni da nisam ni razumela vise sto smo se morali vracati. Dom nije mesto odakle potices, dom je tamo gde si prihvacen. A ima puno pametnih, vrednih mladih ljudi u Srbiji za koje Srbija nije dom.
Џејми Шеј
@Beogradjanin Schwabenländle - normalno je da je su u mirnodopskom periodu ljudi manje zavidni i opusteniji a takodje su u poratnom nezadovoljni pa i zavidni. Posle rata siromastvo i gubici su kod veceg dela stanovnistva izrazeniji. Zato su nas nasi "prijatelji i saveznici" i napali i drze pod sankcijama. Sa druge strane to ima dobre strane - omogucava nam da ostanemo kolektivno i ljudski solidarni i bliski. Potrosacko drustvo se istrosilo, samo treba uvideti. Razlike ce se povecavati.
Preporučujem 10
Beogradjanin Schwabenländle
По овоме што сте написали Ви сте вероватно још млада особа. Тога раније није било, и ја сам долазио у Србију на летњи и зимски распуст, прво из Истре, касније на летовање и на Крсну Славу у новембру. Није било завидних људи, напротив сви рођаци, пријатељи и познаници су били обрадовани што сам се тамо лепо оженио, добро снашао, нашао добар посао који ми је омогућио да видим добар део света. После грађанског рата се то променило, наишла је завист и љубомора, чак и код некадашњих пријатеља.
Preporučujem 13
Prikaži još odgovora
smena 8
Konačno se neko obračunao sa tim autošovinističkim standardom da samo u srpskom jeziku postoji reč "promaja".
Marko S
Mala korekcija,nije be-em-ve u pitanju,vec be-em-iks,bicikl,ipak deca u tim godinama mastaju o jednostavnijim stvarima.Svako dobro
Dragan Pik-lon
Mi u detinjstvu nismo imali drugare iz Nemacke.Vec mirisljave i ocesljane drugare iz Beograda.Bila je veca razlika izmedju nas seljacica i njih nego izmedju nas i Amerikanaca.Imali su patike i svako vise lopti.Dok smo mi igrali krpenjacu.Dole u reci.Kad kazemo idemo u reku svi znaju da silazimo sa brda i suma dole pored zapisa i skole.Najtezi deo posla je usred igre trcati nazad kuci na brdo.I ja nisam imao vremena da jedem.Navrnuo bih serpu punu mleka jer je to bilo najbrze da se vratim igri...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja