utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50
INTERVJU: arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski JOVAN (VRANIŠKOVSKI)

Makedonska crkva ne može da sedi na dve stolice

Bilo je pokušaja uvlačenja bugarske crkve u rešavanje statusa MPC, a što se tiče Carigrada, mislim da u ovom slučaju neće postupiti nekanonski
Autor: Jelena Čalijapetak, 09.08.2019. u 21:00
(Фото: Православна охридска архиепископија)

Srpska pravoslavna crkva donela je vrlo principijelnu odluku na poslednjem Svetom arhijerejskom saboru da otpočne dijalog sa Makedonskom pravoslavnom crkvom (MPC), koji nije bio prekinut razlozima koji su se javili u srpskoj crkvi, već zbog MPC, kaže u razgovoru za „Politiku” arhiepiskop ohridski Jovan (Vraniškovski). Poglavar Pravoslavne ohridske arhiepiskopije sa sedištem u Skoplju ističe i da nema direktnih kontakata ni sa jednim članom Sinoda MPC.

– Pregovori su bili prekinuti posle neprihvatanja Niškog sporazuma od strane MPC. Tada je MPC preduzimala sve što je mogla da bi neutralisala postojanje Pravoslavne ohridske arhiepiskopije, pa je čak i prekinula svaku komunikaciju sa SPC. Zatim se u sve umešala država, sada Severna Makedonija, a država je to radila vrlo neodmereno, rekli bismo grubo, tako da je otežala, bolje rečeno odužila, svaki vid komunikacije sa MPC. Kao što je poznato, ja sam nekoliko puta bio zatvaran, a i posle mog poslednjeg oslobađanja iz zatvora 2015. sudski procesi su se nastavili. To je bio razlog zašto je dijalog bio prekinut. I sada još traje jedan proces koji je pred Vrhovnim sudom, a koji je upravo taj sud pre četiri godine vratio na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu. Ali ipak, i pored svih neispunjenih preduslova, odnosno da se ukloni taj Damoklov mač koji nam preti ukoliko pregovori ne uspeju, mi smo se saglasili da se pregovori nastave kako bi se konačno rešio status MPC, koja je već mnogo decenija u raskolu – objašnjava arhiepiskop ohridski.

Da li je dijalog SPC i MPC moguć u ovom trenutku?

Osim prethodno navedenog, sada postoji još jedna prepreka. Kao što je već poznato, poslednjih godina MPC je pravila nedostojne egzibicije. Prvo je nudila Bugarskoj pravoslavnoj crkvi da joj ona bude majka crkva, kao da se majka može birati, a zatim je zatražila od Konstantinopoljske patrijaršije da joj ona bude apelacioni sudija, pravnim rečnikom rekli bismo od nenadležnog suda. Sve ovo, naravno, produžava vreme da bi pregovori započeli, jer dok se ne dobije jasan stav o tome da arhijereji MPC neće sedeti na dve stolice, početak pregovora je nemoguć. Sam zahtev o apelaciji upućen Vaseljenskoj patrijaršiji o statusu MPC je besmislen, jer čak i da se prizna Vaseljenskoj patrijaršiji apelaciono pravo u nekim stepenima, to bi moglo jedino na individualnom nivou, recimo ukoliko neka ličnost, sa crkvenim činom ili bez njega, oseća da je obespravljena u pomesnoj crkvi u kojoj je suđena. Vaseljenska patrijaršija nije nadležna da rešava međucrkvene sporove, za to je nadležan jedino Veliki crkveni sabor. A ne znam koliko bi MPC odgovaralo da njihovo pitanje izađe na Veliki crkveni sabor, jer sa pretpostavkom da se njihovo pitanje na tom saboru reši na način neprihvatljiv za MPC, onda bi oni ostali raskolnici još mnogo decenija.

Da li bi u rešavanje pitanja kanonskog statusa MPC mogla da se uključi i neka druga pravoslavna pomesna crkva? U svojoj nedavnoj izjavi premijer Zoran Zaev je istakao dobre odnose MPC sa bugarskom crkvom.

Crkva je jedna i pored toga što je administrativno podeljena na 14 autokefalnih crkava. Tako je svakoj pomesnoj crkvi čak i neophodno da se zanima o stanju crkve u čitavoj ekumeni. Ipak, neki administrativni procesi su u jurisdikciji jedne od pomesnih crkava. Takvo je i pitanje o crkvenoj autonomiji nekog dela koji je pod jurisdikcijom neke pomesne crkve. Teritorija Severne Makedonije je pod jurisdikcijom SPC, i to je priznato i od Vaseljenske patrijaršije i od svih ostalih autokefalnih crkava. Zato Bugarska pravoslavna crkva nije prihvatila ponuđeno majčinstvo. Dakle, nije jednostrano pokušavala da se meša u rešavanje statusa MPC, nego je bilo pokušaja MPC da u to uvuče bugarsku crkvu, a pogotovo je na tome insistirala vlada Severne Makedonije pod predsedništvom Zaeva. Gospodin Zaev ima možda dobru volju da rešava i status MPC. To je, na kraju krajeva, na dnevnom redu prioriteta i Vlade Severne Makedonije jer, da ne zaboravimo, MPC je od početka stvaranja 1958. pod neposrednim patronatom vlasti, budući da ju je vlast stvorila. Sada kad su se poboljšali državni odnosi sa Bugarskom, predsednik vlade je smatrao da može da utiče na poboljšanje crkvenih odnosa. Ali to se nije ostvarilo, jer su crkveni odnosi nezavisni od državnih. Kada ovo shvate političari u Severnoj Makedoniji i kada ostave crkvu da sama rešava svoj veliki problem koji ima sa čitavim pravoslavljem biće i rešenja, ali sve dok oni žele da imaju patronat nad MPC, do rešenja problema MPC je nemoguće doći.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, u intervjuu agenciji Tas, rekao je i da ne smatra mogućim da „ukrajinski scenario” bude primenjen bilo gde na Balkanu, pa ni u Makedoniji. Slično ste izjavili i vi, kada ste pre nekoliko meseci govorili o tome u „Politici”. Da li je vaš stav i danas isti?

I ja sam istog mišljenja da Vaseljenska patrijaršija neće napraviti takav nekanonski postupak. Ona je ta koja je dala jurisdikciju SPC nad teritorijama današnje Severne Makedonije, a sada nema nikakvog razloga da tu jurisdikciju dovodi u pitanje. Ali, kao što je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao u istom tom intervjuu, posle onoga što se dogodilo u Ukrajini može se sve očekivati. Ipak, to bi bilo na najveću štetu upravo Vaseljenskoj patrijaršiji, čije prvenstvo časti danas niko ne dovodi u pitanje, ali prvenstvo vlasti je neprihvatljivo u pravoslavnoj crkvi. Neprihvatljivo je da u 21. veku samo jedna crkva, pa neka je ona i prvotrona, sama odlučuje o pitanjima koja su u interesu i drugih pravoslavnih crkava.


Komentari10
08269
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
Nastavlja se sa zamenom teza i brkanjem lončića. Makedonska crkva iz oblasti Makedonije (Μακεδονία) je deo GPC i ne sedi ni na kakvim stolicama. Sam naslov ovog teksta je pogrešan. Brozova i vatikanska nepriznata i nepravoslavna religiozna sekta koju su lažno zvali MPC, a sada valjda SMPC, ko zna, takođe ne sedi ni na kakvim pravoslavnim stolicama. Ta sekta sa pravoslavljem ništa nema i ne sme da ima. Pravoslavni vernici u bivšoj BJRM imaju ili BPC ili SPC. Nekakva SMPC nikome ne treba.
др Милан Лекић
Папа Јован XXIII (1958-1963) је творац идеје о обнови Охридске архиепископије као МПЦ (1943.у Охриду, као апостолски делегат у Грчкој током Дрругог рата). Током његовог понтификата, притиском на патријарха Германа СПЦ је признала аутономију МПЦ (1959). Јован XXIII, растао се с душом у време Другог Ватиканског сабора, (ДВС, 1962-1965), те је његово шизматично чедо, самопроглашену аутокефалну МПЦ, признао папа Пио XVI, 1967. Тај чин био је показна вежба за практичну примену екуменских декрета ДВС.
др Милан Лекић
Оба примера су веома знаковита. МПЦ признаје Рим, а не признаје Цариград – УПЦ, супротно. Главни разлог није неусклађеност екуменских декрета ДВС и аката тзв. Критског сабора, већ чињеница да се у оба случаја поступа неканонски и агресивно. СПЦ, после 8 векова светлости - брзоплето и на више нивоа покушава да тај правни неред угради у свој нови устав, након чега би свака од 18 њених „архиепископија“ (?) могла постати аутокефална, директним захтевом Риму или „заобилазним“ путем преко Цариграда.
Preporučujem 0
др Милан Лекић
Оба декрета ДВС („о екуменизму“ и „о Источним црквама“) добила су свој оперативни наставак на контроверзном Критском сабору (2016), на коме је усвојен посебан акт под насловом – о аутономији и начину њеног стицања. Међутим, ослањајући се на упутства и ставове ДВС, васељенски патријарх је током додељивања аутокефалије тзв. Украјинској православној цркви поступио и неканонски, али и у супротности са ионако тенденциозно осмишљеном процедуром поменутог критског акта. Зачарани круг нечастивог или..?
Preporučujem 0
PETAR,Zagreb.
@Vernik. Sve je suprotno od onoga što tvrdite. Baš je na teritoriji koja je pripala K.Srbiji i sa kojom je ušla u Jugoslaviju izvršena emancipacija,modernizacija,stvorena RM i priznata nezavisna država. Pri tome su mnogi išli na rad po dekretu i izvršena su ogromna ulaganja od sredstava svih jugoslovenskih naroda. Znači i od Srba.Sa njima emancipacija u kratkom vremenu,a sa Grcima i Bugarima nestanak u još kraćem vremenu. Znači. Dogovor.Ali samo kanonski i to sa majkom ccrkvom.
Pozdrav iz Hr
Podrska Makedoncima.
Pozdrav iz SRB
Mislite podrška "severnomakedoncima" (građanima Republike Severne Makedonije) od kojih su veliki deo hrvatska braća Albanci i Bugari koji su se u svim ratovima borili sa Hrvatima a protiv Srba. Razumljivo.
Preporučujem 3
pluskvamperfekt
Da se Srbi pitaju uveli bi Dusanov zakonik. Ali, srednji vek je na zalost Srba davno proslo vreme.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja