nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:19

Kultura ćirilice

Autor: A. K.utorak, 06.08.2019. u 23:06
Аутор поставке Иван Стратимировић (Фотографије: Н. Неговановић)

Slovo srpske ćirilice u lepoti krasnopisa i tehnološki primenjive savremene tipografije prikazuje se na postavci „Kultura ćirilice” – kaligrafija, tipografija, povest, keramika i vez – u galeriji „Atrijum” Biblioteke grada. Autor postavke je Ivan Stratimirović, predsednik Udruženja „Kultura ćirilice”.

Ovde su, kako je ocenio autor, izloženi radovi najboljih srpskih kaligrafa na čelu sa Aleksandrom Dodigom, profesorom koji je mnogim generacijama studenata Fakulteta primenjenih umetnosti prenosio  i negovao ljubav prema slovu. Njegovi nadareni učenici znanje krasnopisa prenose dalje, a na ovoj postavci pokazuju svoje radove u više umetničkih pravaca.

– Posetioci mogu da vide klasični krasnopis, slobodnu kaligrafiju sa autorskim izrazom lika slovnog znaka, ekspresivnu kaligrafiju i eksperimente gde je slovo nadahnuće, a izraz apstrakcija – poručio je Stratimirović.

Na izloženim kaligrafijama mogu se pronaći mudre izreke filozofa, tu su misli o životu, kao i narodne izreke i tekstovi majstora pisane reči. Na radovima su, kako zapaža Ivan, svojevrsni vatromet boja i poteza perom, četkom i posebnim alatkama koje su umetnici napravili za potrebe svog umetničkog izraza.

Izlagači koji su se predstavili sa profesorom Dodigom su profesori Stjepan Fileki, Zoran Ilić i Duško Trifunović, kao i umetnici Darko Novaković, Snežana Lukić, Slobodan Luković, Svetozar Pajić Diak, Lazar Dimitrijević, Dejan Petrović, Milica Ristović, Željko Komosar, Olgica Stefanović, Dragiša Bušić, Ana Prodanović, Ljudmila Stratimirović i Biljana Ećimović.

O značaju postavke govorila je i Nataša Ril, kustos postavke.


Komentari19
c1310
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Лазар Д. Љубиновић
"@ Zoran Matorac: Ja pisem programe i to radim na engleskom i zato koristim latinicu." Нешто смешније и апсурдније нисам одавно прочитао. Хрватска абецеда, на којој дотични пише, не помаже ни у чему код стварања програма, и то енглеском транскрипцијом. А онај који је способан да креира програме способан је и да аплицира сопствено писмо - српску ћирилицу. 3, 14#/&$"**! Изговор је неуверљив и примерен је посттитоистичким Србима, којима изгледа нема лека.
Rale
Ono što se na srpskom jeziku, ćirilicom napiše na stranici A4, na engleskom, latinicom bude pola stranice A4. Ne bih se ja mnogo hvalio Vukom i ćirilicom. Ali ovde struka nije bitna, ovde važi samo politika, a ona se svodi na banalno srbovanje.
Истина и ништа друго осим истине..
Има оних који мисле да ће употреб. латинице стећи неке материјалне користи и то су и неки издавачи и средства информисања.Да ли држава може и сме жртвовати националну културу и културни идентитет зарад нечијег профита? Сетимо се да су нацисти 1941. међу циљеве за бомбардовање одабрали и Народну библиотеку. Међутим, у центру тог фронта (усред Београда) су људи који знају шта за српску културу и национални идентитет значи српска ћирилица. Зато и чине све да је протерају и преправе нашу културу!
Preporučujem 1
Анонимни
Е, Рале малецки хејтеру! Данас се могу чути свакојаке глупости, али ова коју Ви пласирате о "економичности" латинице је стварно капиталац. Како слова љ, њ, џ . . . која се латиничним писмом пишу уз употребу два словна знака, могу бити економичнија? Како је члан the у енглеском језику који се чита као "д" економичније решење ако је за један глас потребно употребити чак три словна знака? Зато, Раки Рале, узданицо сајбер хејта, читајте Информер.Таман је набаждарен на Ваш прилично тупав хејтеризам.
Preporučujem 8
Prikaži još odgovora
Бранислав Станојловић
Имају ли сада у основним школама "лепо писање" као што смо ми имали почетком 50их година?
Живко(пиши ћирилицом)
Хвала богу, те се овакво благо приказује и одржава и, докле је тако, дотле ћемо опстати као народ па и државу сачувати(уколико не оде сва младеж). Најједноставнија и најлепша азбука која може постојати.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Писмо које пружа невероватно много могућности, а тако мало искоришћено! Зар је могуће да смо толико слепи и бесни?
Стефан
@slamkamenac – Шта ћемо ако радници Градске чистоће, апотекари, лекари, полицајци, правници, пекари, професори постану лењи? Ако почну да раде по свом и неће да се промене и слушају? Не иде то тако. Сваки држављанин Србије има одређену обавезу према Србији, а та обавеза и дужност се не заснива на осећањима или расположењу. Устав Републике написан је да би се поштовао, а не да бисмо ми филозофирали. Устав РС; члан 10: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.”
Preporučujem 0
slamkamenac
@ Zoran Matorac: Ja pisem programe i to radim na engleskom i zato koristim latinicu. Komentare pisem latinicom iz ciste lenjosti da promenim font. Kome smeta ne mora da cita ja se menjati necu. Mislim da je za Srbe dobro da koriste oba pisma; medjutim treba primetiti da i latinica nije standardna za Srbe vec srpska latinica sa posebnim slovima tako da je zastupljen Vukov fonetski princip. Ta latinica je nasa jer smo je mi podesili, nas Vuk, a to je nesto sto i Hrvati koriste od naseg Vuka!
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja