nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:39

Sve je iz mojih prstiju izmišljeno

Retrospektiva Georga Bazelica u Galeriji Akademije u Veneciji, kao prateća manifestacija 58. Bijenala, prikazuje do početka oktobra dela nastala tokom šest decenija stvaralaštva
Autor: Biljana Lijeskićutorak, 06.08.2019. u 21:00
„Акт Елке”, триптих из 1974. Базелиц (Фото: Б. Лијескић)

Specijalno za „Politiku”
Venecija – Zašto kačim slike naopačke? Zato što ih i slikam naopačke. Morate stalno šokirati svoju, ali i percepciju posmatrača. Mozak je najinertnija materija koja postoji, kreće se linijom manjeg otpora, obožava da ponavlja klišee koji mu odavno više ništa ne znače. Naše glave su okrugle upravo zato da bi misao mogla stalno da menja svoj smer, govorio je u intervjuima Georg Bazelic (81), nemački slikar koji je doživeo da bude prvi živi umetnik čija su dela upravo izložena u Galeriji Akademije, na Velikom kanalu u Veneciji. Njegova retrospektiva traje do 6. oktobra i prateća je manifestacija 58. Venecijanskog bijenala – međunarodne izložbe umetnosti. Obuhvata značajne crteže, vajarska, slikarska i grafička dela nastala u prethodnih šest decenija karijere ovog nemačkog stvaraoca.

Atmosfera bi se mogla opisati ovako: kada se kroz glavni ulaz starog zdanja Galerije Akademije uđe u njeno unutrašnje dvorište, iznad kog svetli jasno mediteransko nebo, prvo što se ugleda u otvorenom prostoru jeste Bazelicova crna skulptura u patiniranoj bronzi, visoka tri metra, koju čine tri ženske figure, a poznata je pod nazivom „BDM – Bund deutscher Mädel Gruppe” iz 2012. (aluzija na žensku verziju Hitlerove omladine). I ovo delo je zapravo uvod u njegovu retrospektivu koja se nastavlja u unutrašnjosti zdanja. Zatim, tu su i ostala vajarska dela, urađena u drvetu i obojena jarkim bojama. Zanimljivo je da ih je Bazelic pravio više nego slobodno, koristeći sekiru i testeru, silovito i agresivno intervenišući u drvetu, i to bez potrebe za preciznom izradom, finesama ili savršenstvom.

Presedan je što je Galerija Akademije, koja je u svojim odajama čuvala do sada isključivo najvažniju kolekciju venecijanskih slika nastalih od 14. do 18. veka, među kojima se nalaze remek-dela Belinija, Belota, Ticijana, Tiepola, Tintoreta, Veronezea, Leonarda, omogućila da uz njih sada gledate i Bazelica. Taj susret klasike sa savremenim stvara specifičnu impresiju, naročito kada se posle Bazelicovih radova uđe u narednu odaju u kojoj su izložene skulpture Antonija Kanove, vajara koji je stvarao krajem 18. i početkom 19. veka u neoklasičnom stilu. Od maja do sredine jula u obližnjim salama je egzistirala i izložba s Leonardovim originalnim crtežima i najpoznatijim „Vitruvijevim čovekom”.

Na otvaranju upriličenom još početkom maja nemački umetnik je bio prisutan kada je napomenuo da je zadovoljan što baš ovde ima retrospektivu jer je veoma vezan za Italiju, u kojoj se u mladosti usavršavao, potom izlagao na Venecijanskom bijenalu osamdesetih i sada deo godine živi i radi u romantičnom primorskom italijanskom gradu Imperija.

„Obavezujuće je to što izlažem u Galeriji Akademije i to u vreme Bijenala, a želeo sam da pokažem radove koji su za mene važni, a nisu možda bili dovoljno cenjeni u javnosti”, rekao je umetnik otvarajući postavku.

Skulptura „BDM Gruppe” iz 2012. Georga Bazelica (Foto: Sajt kustosa Baranana)

Kusost Kosme de Baranano je zajedno s Bazelicom birao najreprezentativnija ostvarenja, mnoga su iz privatnih kolekcija, a tu su i slike, zaštitni znak umetnika, na kojima su likovi prikazani naopačke. Posebno su intrigantni radovi koji govore o njegovoj povezanosti s Italijom, naročito crteži inspirisani delima Pontorma. Tu su i grandiozni portreti i aktovi, a u jednoj od sala dominira triptih koji predstavlja aktove Bazelica i njegove supruge Elke, pojedinačno i zajedno iz 1974. i naravno svi su okrenuti naglavačke.

Zašto je Georg Bazelic slikao u širokom zamahu, naglašeno, s bojom nanetom u sirovom stanju „iz tube”, sa silinom, agresivno, što se vidi i u skulpturi? Poenta je bila u pokušaju, ističu kritičari, da ljudi stvari sagledaju na nov način, da ne robuju naviknutoj percepciji, da vide apstraktnije.

Bazelic je rođen 1938. u Nemačkoj i osetio je posledice nacionalsocijalizma rastući u porušenim gradovima i uz krivicu zbog nacizma, otuda potreba da se ide novim i drugačijim putem. Tokom šezdesetih godina prošlog veka bio je jedini oponent američkog pop-arta. Kao izbeglica iz Istočne Nemačke, on se zajedno s Eugenom Šenbekom zalagao za vraćanje nemačke umetnosti na njene izvorne korene tj. ekspresionizam dvadesetih. Krajem sedamdesetih prošlog veka Georg Bazelic, A. R. Penk, Markus Liperc, Anselm Kifer i Jerg Imendorf stvaraju slično i prva kolektivna izložba im je bila u Berlinu 1978. Dve godine kasnije u „Novoj galeriji” u Ahenu izlažu Bazelic, Penk, Kifer i Liperc na postavci naslovljenoj „Novi divlji” i pod tim nazivom oni postaju kasnije poznati, baveći se temama iz nemačke istorije. U ovom periodu Bazelic počinje da izlaže svoje slike okačene naopačke, a u jednom intervjuu to je pojasnio: „Na ovaj način naracija mnogo manje smeta samoj slici. Stvarnost se ne nalazi u slici, već je stvarnost sama slika. Krajem osamdesetih pokrenuo se talas zvani neo-eks, koji je jedino u Nemačkoj uspeo da spoji tradiciju i novo.”

Danas umetnik o svom delu u javnosti kaže: „Sve što je izvučeno iz mojih prstiju je izmišljeno. Nije bilo modela. Možda je postojao san, ali nikada model. Moji portreti naslikani naopačke su bili demonstracija apsurda i napravio sam ih s velikom agresivnošću i dubokim cinizmom s obzirom na ono što su moje kolege tada radile i imale uspeha. Pitao sam se šta oni u stvari koriste kao polazište i postižu uspeh. Shvatio sam, koristili su banalnost.”


Komentari0
7ccfa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja