utorak, 04.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 10.08.2019. u 18:00 Miodrag Srbljak

Lek za inkluziju

​Nasušna je potreba obrazovanje stručnih kadrova (uključujući i pedagoške asistente) za rad u odeljenjima makar i sa jednim učenikom sa posebnim potrebama u okviru „redovnih” škola
(Фото Пиксабеј)

Reformu obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, krajem prve i početkom druge decenije 21. veka, obeležila je neopravdano urgentno uvedena inkluzija. Da li je i zašto moralo da se se žuri navrat-nanos, pa je izvestan broj učenika sa posebnim potrebama iz tzv. specijalnih škola priključivan „redovnim” školama. Umesto da se pomogne učenicima sa posebnim potrebama, oni su ostali uglavnom bez razumevanja svojih vršnjaka i nastavnika koji nisu ni pripremljeni ni stručno osposobljeni za rad sa takvim učenicima.

Pošto su mnoge nastavne situacije pokazale problematičnost ovako započete inkluzije i da se mnogo slučajeva moglo završiti sa posledicama, reformatori su došli na ideju da uključe pedagoške asistente radi podrške učenicima sa posebnim potrebama i nastavnicima na časovima, bez dovoljno jasne vizije ko to može da bude i šta treba da radi na času. Novinarka Stamenković je u „Politici” 18. jula 2019. godine pogodila srce ciljane mete. Prošlo je više od deset godina, a ko god se usudio da bar sa predostrožnošću (bez negiranja potrebe) govori o inkluziji bio je dočekan kao da je dirnuo u osinje gnezdo. Stigmatizovan je, posebno od strane stručnjaka za reformativnu inkluziju koji su leteli u oblacima neobjektivne panaceje za ovu populaciju mladih. Stoga pružanje mogućnosti bar sposobnim roditeljima da se, uz izvesno dodatno stručno osposobljavanje, neposredno uključe u obrazovni proces svoje dece kao pedagoški asistenti ne treba nekritički odbaciti.

Ne postoji razuman čovek, a pogotovo ne stručnjak koji se bavi vaspitno-obrazovnim radom, koji ne bi stao uz pravo na život i napredovanje svakog deteta i učenika. Uzimajući u obzir šta je do sada urađeno, nisam sklon da verujem da je sve ad hok preduzeto celishodno i sprovedeno. Prilog u navedenoj „Politici” to vrlo jasno potvrđuje. Na jednom od seminara za inkluziju, stručnjak za oblast posebnog obrazovanja iz jedne od kolevki pedagogije sa zapada (koju izuzetno cenim i poštujem) demonstrira prepoznavanje dece sa posebnim potrebama izvođenjem tri učesnika seminara izuzetno različite telesne građe pred visokoobrazovani auditorijum i kaže: „Vidite svakom od njih je potrebna primerena odeća i svaki od njih je za nešto sposoban. Jedan od njih je majstor za pravljenje kajgane, samo mu treba nabaviti dovoljno jaja.” Nije karikirano, rečeno je (doduše u malo širem kontekstu) pred auditorijumom sa više od dvesta naših učesnika, među njima su većina bili prosvetni savetnici. Zar nije bilo celishodnije da smo, umesto potcenjivanja auditorijuma, saznali nešto više o brojnim pojavama autizma, disgrafije, disleksije, cerebralne paralize i drugih vidova smetnji i invalidnosti u razvoju učenika i kako im pristupiti? Možda je svrsishodnije bilo govoriti o organizaciji tako kombinovane nastave; o pripremi učenika da prihvate i podrže svog druga ili drugaricu sa posebnim potrebama; o pomoći nastavnicima koji rade u takvim odeljenjima; o profilu i ulozi pedagoškog asistenta u nastavnom procesu i mnoštvu drugih tema tipičnih za ovu problematiku, da i ne pominjemo inoviranje i produbljivanje studijskih programa na defektološkom i drugim nastavničkim fakultetima da bi odgovorili potrebama novog vremena.

Kakva je to inkluzija (uključenje, priključenje, obuhvat) učenika sa posebnim potrebama ako oni ostaju sa malo ili bez imalo empatije od strane svojih vršnjaka iz odeljenja? Čak i uz svog pedagoškog asistenta kao „zaštitnika”, bez posebne psihološke i pedagoško-didaktičke stručnosti, takav učenik ne može, niti će moći, obrazovno i radno-vaspitno da napreduje. Otuda i umanjenje njihovih ionako malih mogućnosti za zaposlenje i sticanje koliko-toliko samostalnosti. Dakle, nasušna je potreba obrazovanje stručnih kadrova (uključujući i pedagoške asistente) za rad u odeljenjima makar i sa jednim učenikom sa posebnim potrebama u okviru „redovnih” škola. Nastavnici i stručni saradnici, pa i prosvetni savetnici obrazovani za rad u „redovnim” školama, ne mogu u potpunosti da odgovore ovim potrebama.

Zabrinjavajuća je čak i orijentaciona konstatacija da je „u Srbiji blizu 70.000 građana sa nekim vidom autizma, među njima do 20.000 dece (više od 40 škola sa po 500 učenika, M. S.) koja bi trebalo da budu u obrazovnom sistemu, a da uz njih treba računati i na ostale vidove invaliditeta kod đaka” (navedena „Politika”). Nažalost, taj broj iz dana u dan raste, pa nam se nameće sve izraženija potreba za intenziviranjem harmonizacije rada u učionici u kojoj neće biti ugroženi ni učenici sa posebnim potrebama, ali ni „redovni” učenici, koji su daleko brojniji.

Samostalni prosvetni savetnik u penziji

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Komentari1
507ff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Родитељ аутистичног дечака
Одличан текст који обрађује горућу тему којој се у медијима и стручним круговима не поклања потребна пажња. Кључна питања су: 1. Зашто се константно повећава број деце са посебним потребама(аутизам)? 2. Зашто се у Србији не направи регистар особа са овим инвалидитетом?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja