utorak, 20.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:28
DA LI JE OPRAVDAN STRAH OD 5G MREŽE

Iz prizemne kuće u petospratnu vilu

U realnom vremenu biće moguća razmena ogromnog broja podataka i upravljačkih komandi
Autor: Darko Pejovićpetak, 02.08.2019. u 13:08

Na mala vrata puštamo strane sile da nam uđu u državu. Sve to je preskupo i nepotrebno. To je đavolja zmija, uništiće nam narod, jer gde ta stvar prođe, žene manje rađaju...

Ne, ovo nije fragment iz „argumentacije” protivnika uvođenja pete generacije (5G) mobilnog interneta u Srbiju, koji tvrde da je to „mreža smrti, čije zračenje prouzrokuje mutacije i tumore, uništava ekosisteme, satire ptice i istrebljuje pčele”. Citirane rečenice su iz rasprave u Narodnoj skupštini, koja je na jedvite jade donela odluku o izgradnji prve železničke pruge u Kneževini Srbiji. I tako je postavljanje šina od Beograda do Niša počelo je 21. juna 1881. Gradnju je otvorio knjaz Milan Obrenović.

„Šta god da pokušate da napravite, automatski se dovodi pod sumnju... Ovo je stvar za koju sam mislio da niko ne može na bilo koji način da ospori, ali i od toga se napravila tema.”

Ne, ove opore reči nije izgovorio knjaz srpski u tom svečanom času.

Slobodan Marković: Zamislite neko buduće gradilište u Srbiji na kome će bagere „voziti” mašinisti koji su tog trenutka u Kini, a 5G mreža im omogućava da posao obavljaju kao da su na licu mesta, u kabini (Foto lična arhiva)

Ovo je rekao ministar Rasim Ljajić, takođe 21. juna, ali 138 godina kasnije, na otvaranju prve 5G bazne stanice, u beogradskom Naučno-tehnološkom parku.

Ne, budućnost nije mogla da bude sprečena – ni 1881, ni 2019.

„Istina je da će 5G mreža preobraziti svet, ali ne kako sugerišu teorije zavere, učestale u poslednje vreme. Efekti zračenja mobilnih mreža stalno se istražuju, što važi i za 5G. Trenutni naučni konsenzus jeste da nova generacija neće dramatično negativno uticati na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, što ne znači da posledice u drugim oblastima neće biti značajne”, kaže Slobodan Marković, tehnički savetnik za digitalnu upravu Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

Kako ističe, peta generacija mobilnog interneta, koja je i do sto puta brža od aktuelne 4G mreže, obezbediće razmenu ogromnog broja podataka i upravljačkih komandi, gotovo u realnom vremenu.

„Zamislite neko buduće gradilište u Srbiji na kome će bagere ’voziti’ mašinisti koji su tog trenutka u Kini, a 5G mreža im omogućava da posao obavljaju kao da su na licu mesta, u kabini”, ilustruje Marković.

Slikovito govoreći, za korisnike 3G mreže (gotovo svaki drugi u Srbiji) prelazak na 5G bio bi kao preseljenje iz prizemne kuće u petospratnu vilu. Stotine kvadrata za sve o čemu se maštalo: prostrani poslovni, radni i skladišni prostor, odaje za učenje, eksperimente, zabavu i druženje, mnoštvo soba za goste...

Prostrana i pouzdana 5G mreža biće u stanju da prihvati milijarde uređaja povezanih na internet, da prima i distribuira nepreglednu količinu podataka senzora najrazličitijih namena – od onih koji „javljaju” da li je kontejner za komunalni otpad napunjen, do onih koji referišu o toku procesa proizvodnje u robotizovanim fabrikama.

„Predviđam da će raskoš 5G potencijala videti između 2022. i 2024, kada uđe u širu, komercijalnu upotrebu. Brzina i kvalitet mreže otvoriće mogućnosti za stvaranje novih aplikacija, koje sada ne možemo ni da zamislimo. U tome leži šansa i za naš kreativni IT sektor”, kaže Marković, koji u zastupanju i razvoju IKT politika aktivno učestvuje duže od 20 godina kroz međunarodna i domaća regulatorna i savetodavna tela, a od 2008. do 2012. je bio i specijalni savetnik u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo.

Kako ističe naš sagovornik, put u budućnost je definitivno označen 5G putokazom, ali tamo neće svi stići u isto vreme. Na čelu kolone su SAD i Kina, u drugom ešelonu Nemačka, Italija, Južna Koreja, Japan, Švajcarska, Velika Britanija...

(Foto EPA/Yonhap South Korea)

Otvaranje prve bazne stanice u Naučno-tehnološkom parku na Zvezdari mali je korak za internet čovečanstvo Pete generacije, ali potencijalno veliki za Srbiju. Ako se na tom „oglednom dobru” pokažu opipljivi benefiti, to će biti podstrek i za državu i za postojeće mobilne operatere da brže zakorače u 5G eru. Jedno od oglednih dobara prostiraće se auto-putem od Soluna, preko Bugarske, do Niša. Na tom koridoru, u okviru šireg evropskog projekta, testiraće se u realnim saobraćajnim i prekograničnim situacijama autonomna vozila, odnosno vozila bez vozača – jedno od čudesa koje donosi 5G epoha. Učešće u trojnom balkanskom savezu za Srbiju je prilika da prečicom smanji zaostajanje u razvoju nove mreže.

„Uključivanje u ovakve projekte povećava našu bazu znanja i stvara kadrove, ali za tehnološki kvantni skok treba nam stotinu takvih inicijativa u narednih pet godina. Privreda mora da se frontalno ubrza, a ne da se napredak svede na pojedinačne prodore izuzetnih firmi i pojedinaca. Neophodno je da sve to prati naučna zajednica, instituti, prilagodljiv i otvoren obrazovni sistem. Nove tehnologije, u koje spada i 5G, samo su alati, od umešnosti ljudi zavisi kako će biti iskorišćeni”, objašnjava Marković.

Da je faktor čovek nezamenljiv, kako kaže naš sagovornik, biće uočljivo kada krenemo u realizaciju koncepta „pametnih gradova”, kojim će u prvom krugu biti obuhvaćeni Beograd, Novi Sad i Niš. Iz tih urbanih centara će se, poput mrlja od mastila, u perspektivi širiti i 5G mreža, kao pouzdan oslonac integrisanom rukovođenju sistemima gradskog saobraća, bezbednosnog nadzora, javnog osvetljenja, kontrole aerozagađenja, upravljanja komunalnim otpadom...

„Gradske uprave moraju da oforme timove koji će da formulišu specifične potrebe svoje sredine, da sagledavaju sliku u celini, da barataju velikom količinom podataka i da umeju da ih analiziraju. Grad koji hoće da bude pametan ne mogu da uređuju informatičari, niti se tuđa gotova rešenja mogu mehanički presaditi”, upozorava Marković.

Nema razloga za strah da će tehnologija progutati čoveka i učiniti ga beskorisnim, kaže naš sagovornik, mada priznaje da brzina promena često jeste traumatična.

„Mi sada govorimo o 5G mreži, a ako se zadrži postojeći ritam smene generacija, već oko 2030, a možda i ranije, tema će biti G6. Tako je i na drugim tehnološkim poljima. Nemamo više po čitav ljudski vek za prilagođavanje, pa da kao nekad kočijaši mirno odu u istoriju i ustupe mesto šoferima. Automatizacija ukida milione radnih mesta, a zadatak države je da predvidi koje će grupacije biti pogođene i da im otvori nove perspektive. To što zaostajemo za razvijenim delom sveta daje nam mogućnost da sagledamo njihova loša iskustva, da ne ponovimo iste greške i to iskoristimo da brže uhvatimo priključak”, zaključuje Slobodan Marković.


Komentari5
d264d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jes, jes, kako da ne...
U SAD je sredinom proslog veka bila polpularna radioaktivna voda (da, da ni manje ni vise nego bas radioaktivna) koju su eksperti propagirali kao ne samo zdravu vec i praktican eliksir mladosti, sve dok, gle cuda, nisu poumirali slavni glumci, sportisti i druge poznate licnosti od veoma "mladolikih" karcinoma. Sa druge strane imamo mrezu koja operise na 28 / 100 GHz (sto je jako visoka frekfencija) nesto kao X-zrak. Znate, to vam je rengen snimak na koji se ne sme vise od par puta godisnje...
Stefan Lazarevic
Bravo Slobo, bilo bi lepo da te vidimo češće ovde... svaka čast. Pratim te 15 godina i samo reči hvale... Šteta je što takav čovek nije na nekom važnom i bitnom mestu za razvoj IT-a u RS.
Саша Микић
У складу са почетком текста. Један чувени научник члан Краљевске академије (ВБ) тврдио је, својевремено, да су немогуће брзине веће од 40 км на час. Наиме, тада су правили возове за те ''велике'' брзине и он је упозоравао да ће при већој брзини из вагона бити исисан сав ваздух и да ће се сви путници угушити. Велики је списак тих ''бисера'' врло значајних научника, који су упозоравали на ово или оно или тврдили да је нешто, опасно, немогуће итд. На сву срећу брзо су били демантовани.
Ljubomir
Vozi brze! Ne moze brze - jurimo... 30! Pa naravno da ne moze kad je tvoj blesavi sin raskantao masinu!
Preporučujem 1
Tvity
Nažalost ostali smo na tim brzinama.
Preporučujem 5

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja