sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Socijalni stanovi

Povratak u kapitalizam početkom devedesetih godina prošlog veka i privatizacija stambenog fonda stavili su naše društvo pred nove izazove da ponovo počnemo sistemsku gradnju socijalnih stanova u skladu sa modernom socijalnom politikom
petak, 02.08.2019. u 08:57

Prva žena arhitekta u Srbiji Jelisaveta Načić projektovala je 1911. godine radničke paviljone u Radeničkoj ulici na dunavskoj strani. Jelisaveta Načić je za života projektovala mnogo značajnije građevine, kao što su Malo stepenište u parku Kalemegdan, OŠ „Kralj Petar Prvi” i Crkva Aleksandra Nevskog na Dorćolu.

Ipak, izgradnja radničkih paviljona, prve zgrade takve vrste na Balkanu, posebno je značajna jer je to predstavljalo početak socijalnog stanovanja u našem gradu.

Socijalni stanovi u Beogradu s početka 20. veka bili su odgovor društva na nedostatak stanova i loš kvalitet postojećih. Na osnovu „Popisa kuća i stanova” koji je 1907. godine uradila Opština grada Beograda tri četvrtine stanova bilo je opasno po zdravlje, a oko tri petine – prenaseljeno. Beograd je sve više rastao pa je krajem 1910. godine imao oko 90.000 stanovnika. Već 1921. Beograd je brojao 112.000 stanovnika, a deset godina kasnije u našem gradu je živelo 260.000 ljudi. Pred Drugi svetski rat grad  je brojao 314.000 stanovnika.

Prema radu Zlate Vuksanović Macure „Socijalni stanovi Beograda u prvoj polovini 20. veka” objavljenom u časopisu „Nasleđe XII”, u Beogradu je 1933. godine bilo 22.000 domova od čega je samo 5.000 imalo solidan komfor, oko 11.000 bilo je upotrebljivo, dok je oko 6.000 ili 27 odsto bilo neupotrebljivo za stanovanje.

Beogradska opština je od 1911. do 1941. godine izgradila 526 stanova za siromašne činovnike i radnike komunalnih službi. Deo zaposlenih inženjera i radnika „Vodovoda” stanovao je u okviru pogona za preradu vode „Makiš” u dve stambene zgrade, dok je u jednom bloku gradskih stanova živelo osoblje Direkcije tramvaja i osvetljenja. Tako je grad Beograd obezbeđivao da stručnjaci važni za proizvodnju vode, tramvaje ili javnu rasvetu, koje je bilo teško naći, imaju motiv da rade za Beogradsku opštinu.

Beogradska opština pomagala je drugim državnim preduzećima u izgradnji socijalnih stanova pa je tako dala zemljište na današnjem Prokopu da Državna železnica – koja je bila veliki investitor, kao i Vojska Kraljevine Jugoslavije – izgradi stanove za zaposlene.

Ministarstvo socijalne politike gradilo je stanove za najsiromašnije stanovnike, bez obzira na to da li rade ili ne, pa su tako izgrađeni Žensko radničko sklonište u današnjoj Knez Miletinoj i Muško radničko sklonište u Miloša Pocerca, a do 1941. godine bilo je gotovo 200 takvih stanova. Dobrotvorka Persida Milenković sazidala je o svom trošku stanove u Kumodraškoj ulici i predala ih beogradskoj opštini pod uslovom da budu besplatno dati na korišćenje „prestoničkoj sirotinji”. To su bili prvi stanovi za siromašne sa kupatilom u svakom stanu jer su do tada kupatila u takvim zgradama bila zajednička.

Bogati industrijalci gradili su radničke stanove za svoje zaposlene.

Beograd se smatrao „radničkim gradom” jer je od 115.000 zaposlenih 71.500 radilo u privredi, od čega svega 6.000-7.000 u velikim preduzećima čiji su vlasnici bili dovoljno imućni da grade radničke stanove. Ostalih 65.000 radilo je u preduzećima sa najviše desetak zaposlenih u kojima se o takvom standardu radnika nije razmišljalo. Zato su efekti „radničke stanogradnje” bili gotovo zanemarljivi iako su vredni pomena.

Prvi radnički stanovi građeni su za radnike Fabrike šećera na Čukarici, na brdu iznad Hipodroma. Tako je Čukarica i nastala kao radničko naselje. Jedan od najbogatijih industrijalaca i predsednik Beogradske opštine Vlada Ilić gradio je radničke stanove u okviru Fabrike štofa na Karaburmi, kao i u današnjem Bulevaru despota Stefana u okviru Beogradske tekstilne industrije. Radničke stanove podizao je Mihailo V. Bajloni u okviru kompleksa trgovinskog preduzeća „Bajloni i sinovi” u Sarajevskoj ulici. Stanove je gradio i Luka Milišić na Bulbulderu za potrebe radnika Ciglane i Fabrike sirćetne kiseline. Radnički stanovi građeni su u okviru Strugare Prometne banke koja se nalazila na mestu današnje Luke Beograd. Srpsko akcionarsko društvo za klanje i preradu stoke podiglo je 1897-98. godine prvu beogradsku klanicu u današnjem Bulevaru despota Stefana. U okviru kompleksa izgradili su upravnu zgradu, hotel, kafanu, kuhinjsku zgradu i stanove za činovnike i radnike.

Kako se Beograd ubrzano razvijao, cigla je postala najtraženija roba, a vlasnici ciglana, poput Dragutina Šiđanskog i Čedomira Jaćimovića, počeli su da se bave stanogradnjom jer su raspolagali građevinskim materijalom. Gradili su male porodične kuće za izdavanje srednje imućnim činovnicima, stanove za sirotinju, ali i radničke stanove za svoje zaposlene.

Efekti izgradnje socijalnih stanova između dva rata nisu bili veliki, ali je značajno da se društvo bavilo time. Posle Drugog svetskog rata ušli smo u period socijalizma i masovne izgradnje kada se smatralo da je država obavezna da izgradi stanove za građane. Povratak u kapitalizam početkom devedesetih godina prošlog veka i privatizacija stambenog fonda stavili su naše društvo pred nove izazove da ponovo počnemo sistemsku gradnju socijalnih stanova u skladu sa modernom socijalnom politikom. Beograd će na ovaj izazov odgovoriti već naredne godine.

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari8
2eb07
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Socijalna prava je lako formulisati ; ''hartija sve trpi''. Mi smo imali stambene fondove za tu svrhu u kojima je njih , kazimo, sto ulagalo a jedan se uselio. Psle ''obrtanja'' drustvene u drzavnu svojinu ti stanovi su prodavani za 2000 maraka. Kao onaj crnogorski vojvoda koji je delio ruku pomoc: Gospodaru reko si mi podeli ko Bog; pa ja kome Bog dao i ja dao a kome Bog nista nije dao i ja nisam''. ''Pravo na stan '' se najlakse ilustrira hipotekarnim zaduzivanjem: 30-40 godina za otplatu.
Petar
Sećam se kod otimačine stanova slučaj da je čovek otkupio stan za 20 maraka. Čekao je bukvalno poslednji dan otkupa . Drugi slučaj -stambeni kredit, poslednje rate kao jedna kutija šibica.-inflacija.Da je otkup vršen , recimo za nekoliko hilj. maraka , pa taj novac uložen u novu stanogradnju, bilo bi mnogo poštenije i racionalnije.Nosioci stan . prava bunili su se jer su kao oni već otplatili stan , a po toj logici i postanar je otplatio stan, pa je mogao i on da ga otkupi. Siromašni su pravili
Саша Микић
Нико није тврдио да је све било идеално, али могућност да после неког времена добијете стан је ипак нешто значила. Кредити и откуп стана су ипак за неку дужу причу него што број карактера у коментару дозвољава. Ипак да се разумемо, ко је добио стан није био ослобођен давања ''стамбеног динара'', који је одбијан (колико ја знам) и од пензије, јер сте могли стан добити и као пензионер. Све то у поређењу са данашњим ''швајцарцима'' и осталим је ипак било боље.
Preporučujem 6
Saši Mikiću
Ipak su mnogi dobili stanove, koji danas ne bi mogli, a stambena lista se stalno revidirala. Kapitalizam ne zna za milost, crknite svi koji nemate para. Vratite se samoupravljači, sve vam je oprošteno.
Саша Микић
Слажем се са вама, али хтели смо капитализам и ето вам га сада. ЗА Јованку Вождовчанку; Откуп социјалних станова је могућ и на Западу. Распитајте се мало. Само нажалост тешко ће неко из социјалних станова добити стамбени кредит да би могао да откупи стан у којем живи.
Preporučujem 5
Јованка Вождовчанка
Зар није било доста? Зар опет "Јово наново"? Још да им дате да те станове откупе за 5 евра, па можемо поново сви да ходочастимо Кућу цвећа.
Sinisa Stojcic
I tako neko je dobijao, ndko ne, a svi izdvajali

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja