utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:36

Tvrđava pobune i provokacije

Tokom deset dana Nišvil džez teatarski festival predstaviće publici 17 predstava umetničkih trupa iz Norveške, Velike Britanije, Mađarske, Izraela, Nemačke, Indonezije, Makedonije, Srbije
Autor: Borka Golubović-Trebješaninsreda, 31.07.2019. u 20:08
Из представе „Кирил и Клодет” (Фото: Нишвил)

Ovogodišnji treći po redu internacionalni Nišvil džez teatarski festival biće otvoren kao i njegov poznati preteča Nišvil džez festival u petak uveče 2. avgusta u ambijentalnom prostoru nadomak Nišave uz autentičan podnaslov „Tvrđava pobune i provokacija”. Tokom deset festivalskih dana publici će se predstaviti 17 predstava umetničkih trupa iz Norveške, Velike Britanije, Mađarske, Izraela, Nemačke, Indonezije, Makedonije, Srbije, u izboru glumice i rediteljke Maje Mitić, u ovom slučaju umetničke direktorke i selektorke ovog pozorišnog skupa. Ideja da zaživi ovaj pozorišni ogranak potekla je, zapravo, od Ivana Blagojevića, osnivača Nišvil džez festivala, koji je i ranije pozivao poneku pozorišnu predstavu tokom njegovog trajanja. A zašto se odlučila za ovogodišnji podnaslov „Tvrđava pobune i provokacija”, Maja Mitić kaže:

– Čitala sam brojne tekstove teatrološkinje Mani Gotovac i ona me je iznova vratila na osnovni zadatak dobrog teatra koji bi trebalo da bude mesto gde je pobuna i provokacija nužna da bismo imali živ i pulsirajući teatar koji ima odnos prema vremenu u kojem živimo kako bismo kao čovečanstvo rasli i menjali se, postajali plemenitiji, tolerantniji. Tvrđava u podnaslovu ovogodišnjeg festivala može biti i niška autentična tvrđava koja se tokom Nišvila ispuni s više od 20 scena, a ima i simboliku da je svaka predstava neka vrsta tvrđave u kojoj živi neki paralelni, izmaštani, zapitani svet koji je u dobrim predstavama, uvek, realnost koju umetnici slute.

Posle gostovanja predstave „Slavlje života” trupe „Stela Polaris” iz Norveške Nišvil džez teatarski festival biće otvoren premijernim izvođenjem Šekspirovog dela „Kako vam drago” u režiji Nikite Milivojevića, u koprodukcija Niškog i Kruševačkog pozorišta i Nišvila. Budući da je reditelj Nikita Milivojević prošle godine u ovo vreme imao premijeru u ambijentalnom prostoru Epidaurusa na Peloponezu, ove godine će imati premijeru na Nišvilu.

Maja Mitić (Foto: N. Petrović)

– Srećna sam što smo uspeli da realizujemo ostvarenje „Kako vam drago” i smestimo se u red festivala koji učestvuje i u produkciji predstava. Radujem se što će na Internacionalnom Nišvil džez teatarskom festivalu napokon učestvovati i ansambl niškog Narodnog pozorišta, za koji sam još od pre dve godine želela da bude deo festivala u svom gradu. Nije išlo, dolazili su teatri s različitih kontinenata, a nismo imali predstavu Niškog pozorišta, jednog od najstarijih teatara kod nas– kaže Maja Mitić, koja ujedno objašnjava koji je zajednički imenitelj pozvanih predstava na ovogodišnji festival u Nišu:

– Sve predstave kao i zemlje iz kojih dolaze povezuju teme u vezi s nekim oblikom pobune ili provokacije: od intimnog, ličnog do političkog. Različiti oblici pobuna i provokacija: ega i alterega, ljubavi koja se gubi u moru elektronskih međuljudskih odnosa. Pobune i provokacije kojima su danas izloženi emigranti videćemo u predstavi „Žene iz Troje” Nebojše Bradića. Selektovala sam predstave iz zemalja u kojima se umetnici kroz predstave i umetničke radove bave gorućim pitanjima u sopstvenim zemljama. Norveška koja se sve više bori s radikalnom desnicom i ksenofobijom traži odgovor u predstavi „Slavlje života”, Velika Britanija koja je podeljena zbog pitanja bregzita kroz predstavu „Kćerke”, u režiji Džil Grinšhald, razmišlja o važnosti odnosa tokom odrastanja koji se šire na celo društvo, predstava „Augusto” reditelja Zoltana Balaša iz Mađarske se snažno opire načinu tretiranja emigranata na svojim graničnim prelazima, predstava „Kiril i Klodet” u režiji Ivana Jovića bavi se pitanjem duhovnosti kao mogućnosti za kreativnom pobunom nad savremenim dobom ili predstava iz Izraela, koji svakodnevno živi u ratnom stanju. Imamo predstave i iz Makedonije, Nemačke i Srbije.

Uprkos preprekama koje donosi ovo naše doba kapitala, elektronike, šoping-molova, ljudi prepoznaju kvalitetnu umetnost koja ima moć da utiče na društvo u kome živimo i može da ga menja nabolje, kaže naša sagovornica, dodajući da teatar ima i moć izlečenja kada govori o „ranama” koje nas se tiču, podseća nas i obavezuje na toleranciju i lepotu različitog.

– Ceo Niš će u vreme festivala biti velika scena, dakle javni prostor grada postaje mesto gde se dešava umetnost. Postavljamo bine, naravno, u dobro poznatoj Tvrđavi, ali i na mostovima, trgovima, uz Nišavu, dvorištu Banovine, ulicama čime festival oplemenjuje grad i nameće neke nove i savremene standarde korišćenja javnih prostora uopšte. Niš u tom periodu zaista podseća na mediteranske razigrane gradove koji su bili i jesu i dalje važni za formiranje i trajanje umetnosti kroz vekove, za njen uticaj na čoveka i njegovo kreativno mišljenje – zaključuje Maja Mitić.

Prošlogodišnja sezona je bila „skokovita”

Budući da je između dva festivalska izdanja odgledala brojne predstave, Maja Mitić je odgovorila i na pitanje kakva je aktuelna pozorišna slika i koje su njene odlike:

– Prošlogodišnja sezona kod nas definitivno nije stvorila neki novi pravac ili masovnije nadahnuće umetnika, više se predstave nekako prepoznaju, vrednuju, vide prema rediteljima koji ih rade, a onda u okviru autora su manje ili više dobre. Slika prošlogodišnje pozorišne sezone je veoma „skokovita”: ima puno, puno predstava koje svojim izrazom ili temom ne zaslužuju da budu na sceni, predstava koje „podilaze” nekom čudnom, iz predrasuda rođenom ukusu, koji je uvredljiv i za publiku i teatar uopšte. Ima, zatim, predstava s važnim temama, pitanjima čije su izvedbe loše, ima ih koje se ni u jednom segmentu nisu „makle” u neko novo čitanje ili uopšte nisu napravile odnos prema vremenu u kome živimo. A onda u tom sivilu pojavi se poneka predstava koja nas na najlepši mogući način uznemiri ili zapita o važnim pitanjima. To nisu nužno predstave koje se rade u institucijama ili velikim gradovima, mada naravno ima ih i tu, moglo bi ih naravno biti više s obzirom na novac koji institucije dobijaju za svoj rad. No, često me svojim kvalitetom iznenade predstave malih grupa umetnika poput Terirem produkcije i predstave „Kiril i Klodet” u režiji Ivana Jovića, koje se bore sa svim i svačim od prostora za rad do opreme predstave, a predstava komunicira na svim nivoima s publikom i postavlja važna pitanja.


Komentari2
89599
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sinisa Stojcic
Sve je to lepo, ali ovo je prvenstveno dzez festival
hiperprodukcija
Nišvil ima festivala više nego što bi podneo i Nju Jork. Nišvil je u redu, ali šlepati za to i pozorišni festival, malo je mnogo. Ovakvih pozorišnih festivala po Srbiji ima ko blata, samo se sele iste predstave i isti ljudi. Ako je pri jazz festivalu, onda pozorišni program mora biti prilagodjen temi, a ne ovako babe i žabe. Ivan direktor kuka na besparicu, a ima ambicije ko Napoleon. Svirajte, svirajte, pa za pojas zadenite.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja