petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48
NA SAVSKOM TRGU

Ponovo kuca orijentir za vreme

Proradio veliki sat iznad ulaza u zgradu nekadašnje Glavne železničke stanice, ali i onaj koji se nalazi na bočnom delu ka Autobuskoj stanici. – Nadležnost nad ovim objektom „Železnice Srbije” nemaju od prošlog jula, već je sada u rukama Direkcije za imovinu
Autor: Branka Vasiljevićsubota, 27.07.2019. u 17:00
Многима се чинило да се зауставило време престанком рада сата у старој згради станице (Фото Н. Неговановић)

Veliki sat na nekadašnjoj Glavnoj železničkoj stanici koji je u utorak prestao da radi popravljen je na radost mnogih putnika koji prolaze Savskim trgom. Časovnik koji već decenijama krasi ovu zgradu i pokazuje tačno vreme stao je u pet minuta do šest časova.

Mnogima se činilo da se prestankom rada sata u staroj zgradi stanice potpuno zaustavilo vreme.

– Kada sam u utorak došla u prvu smenu prvo mi je za oko zapalo da se kazaljke na satu iznad glavnog ulaza ne pomeraju. Stale su na pet minuta do šest. Tako je bilo dva dana, a onda su se kazaljke same od sebe pomerile na sedam i deset. Navikla sam na ovaj sat. On mi je orijentir za vreme. Nema veze što sat stoji i na zgradi Pošte, što imam mobilni telefon, kad mi treba da znam koliko je sati ja gledam samo u njega. Obradovala sam se kada sam došla na posao i videla da opet radi. Brinula sam se ko će ga popraviti jer ova zgrada više nije u vlasništvu „Železnica Srbije”. Čija je sada – ne znam, ali je šteta i za objekat što je gotovo prazan. Znak života u zgradi i dalje je usamljeni šalter „Srbijavoza” gde se i dalje prodaju karte – kaže jedna od radnica na obližnjoj trafici. Ona ističe da je od taksista čula da nekoliko dana nije radio ni sat iznad nekadašnjeg izlaza iz Železničke stanice ka Karađorđevoj ulici.

Da zgrada i sat više nisu u njihovom vlasništvu potvrdili su i u „Infrastrukturi železnica Srbije”.

– Zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice zatvorena je prvog jula prošle godine. Tog dana prestala je i naša nadležnost nad ovim objektom pa time i satom. Zgrada je tada prešla u vlasništvo države – rekao je Nenad Stanisavljević, pi-ar „Infrastrukture železnica Srbije”.

Pošto je zgrada prešla u državno vlasništvo, nadležnost nad njom preuzela je Direkcija za imovinu. A sat su ovog puta, kako se moglo čuti, ipak popravili radnici „Infrastrukture”.

Na zgradu iznad saobraćajnog čvorišta – raskrsnice Savske i Nemanjine ulice sat je postavljen odmah po otvaranju stanične zgrade 1885. godine, ali je novo srce dobio posle završetka Drugog svetskog rata.

– Sat je postavljen čim je izgrađena zgrada. U savezničkom bombardovanju 1944. godine zgrada Glavne železničke stanice teško je oštećena, kao i sat. Odmah po završetku rata počela je obnova ovog objekta. Radove su nadgledali Rusi. U sat je stavljen novi mehanizam i on je vraćen na svoje mesto, ali je sa njega skinuta čipka od kovanog gvožđa koja ga je krasila. Tada su zamenjena i ulazna vrata, koja su pre toga takođe bila ukrašena kovanim gvožđem – priča Zoran Jakovljević, arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada, sada u penziji.

Prilikom obnove zgrada je pretrpela još izmena. Do bombardovanja zgrada Železničke stanice imala je stakleni krov. Savezničke bombe pretvorile su ga u srču i prah. Po savetu Rusa prilikom restauracije odustalo se od staklenog, a objekat dobio zatvoreni krov.

Iznad sata u takozvanom timpanonu, trouglu, nalazio se grb Kraljevine Srbije koji nose krilati lavovi. Na arhitravu je ispisana i godina koja označava početak železničkog saobraćaja u Srbiji – MDCCCLXXXIV, odnosno 1884.

Po dolasku nove vlasti prvo je skinut grb, a zatim i kameni lavovi, kao i kartuš, odnosno dekorativni ovalni štit.

– Moj otac, koji je nekada radio kao portir u ovoj zgradi, pronašao je skinute kamene lavove i odneo ih u Muzej železnice, odakle su posle izvesnog vremena netragom nestali. Ja sam, kao student, na osnovu slika i crteža napravio detaljnu skicu izgleda ulaza u stanicu. Ona se sada nalazi u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda – kaže Jakovljević.

U planu je da se prilikom rekonstrukcije Savskog trga obnovi i zgrada Železničke stanice i da se iznad glavnog ulaza postavi replika grba koji je tu nekada stajao. Kule koje su nekada bile u pravcu ka Karađorđevoj ulici neće biti vraćene.

Branka Vasiljević

 

U septembru 134. rođendan

Zidanje Glavne železničke stanice počelo je 3. aprila 1883. godine, kada je kralj Milan Obrenović položio kamen temeljac za prvu srpsku državnu železnicu.

– Uporedo sa izgradnjom glavne stanice građena je i privremena jer se znalo da nova zgrada neće biti završena na vreme. Projekat za zgradu izradio je bečki arhitekta Vilhelm fon Flatih, dok je na definitivnoj razradi projekta radio arhitekta Dragiša Milutinović. Izvođenje radova povereno je preduzimačima Nejšlosu i Frajndu. Koliko se žurilo sa izgradnjom stanice, vidi se iz podatka da je u 1884. godini na stanici na različitim poslovima radilo 5.575 radnika – kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Zgrada Železničke stanice predata je na upotrebu 21. septembra 1885. godine. Puštanje u saobraćaj pruge Beograd – Niš odigralo se godinu dana ranije, 23. avgusta 1884. godine, sa privremene stanice.

Iako se tada nalazila u pustom prostoru Bare Venecije, stanica je bila značajno arhitektonsko dostignuće tadašnje Srbije.

Kao objekat veoma istaknutih kulturno-istorijskih vrednosti, Železnička stanica proglašena je za spomenik kulture 1981. godine, da bi dve godine kasnije bila utvrđena za kulturno dobro od velikog značaja.


Komentari3
e0615
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

goran staric
Što nas putnike isteraše odavde još pre godinu dana a zgrada zvrji prazna?
geras
voleo bih , i nadam se da nećemo morati još dugo da čekamo, da će obnova unakaženog beograda krenuti upravo sa savskog trga - restauracijom i vraćanjem u funkciju glavne železničke stanice .
Boris
Ako se vec planira rekonstrukcija, zasto se sve ne vrati u originalno stanje racunajuci tu i stakleni krov i dve kule ka Karadjordjevoj? Ovo ce biti buduci glavni gradski trg i red bi bio da se sve uradi kako treba.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja