utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:46

Ja sam bio zaljubljen u Kim Novak, a Endži Dikinson u mene

Prošao sam kroz život i gladan, i žedan, i bez majke, i bez oca, i bez familije – priča Dan Tana. – Sa 18 godina otišao sam u beli svet. A kad odlazite u nepoznato upoznajete dobre i loše ljude i morate se opredeliti. Najlakše je ući u posao sa lošim ljudima zato što su tu brze pare, a najteže boriti se iskreno, pošteno i ne osramotiti familiju – i svoju zemlju…
Autor: Ljiljana Petrovićpetak, 26.07.2019. u 14:03
(Фото Н. Марјановић)

On je svetski čovek – fudbaler i nekadašnji predsednik Crvene zvezde, vlasnik i predsednik fudbalskog kluba u Engleskoj, glumac i producent. Posle glumca Karla Maldena, on je jedini Srbin u Američkoj filmskoj akademiji. Rečju, živi je spoj fudbala i filma.

Nedavno je Dobrivoje Tanasijević (poznatiji u svetu kao Dan Tana) na Međunarodnom sportskom festivalu na Zlatiboru dobio nagradu za životno delo.

Taj čovek od uspeha veoma je šarmantan, odgovoran, prefinjenog ukusa... i – mnogo voli Beograd, rodnu Čibutkovicu i Adu Međicu gde danas sa suprugom Biljanom provodi dosta vremena.

Svoju producentsku kuću prepustio je pre tri godine ćerki Gabrijeli koja ga uspešno predstavlja u svetu.

– Prošao sam kroz život, bio sam i gladan, i žedan, i bez majke, i bez oca, i bez familije – započinje svoju životnu priču Dan Tana. – Sa 18 godina otišao sam u beli svet. A kad odlazite u nepoznato upoznajete nove ljude, dobre i loše, i morate se opredeliti. Najlakše je, naravno, ući u posao sa lošim ljudima zato što su tu brze pare, a najteže boriti se iskreno, pošteno i ne osramotiti familiju – i svoju zemlju.

Od svoje majke je, dodaje, u detinjstvu naučio da nije sramota tražiti pomoć i da nije sramota davati pomoć. Uz to, bio je ubeđen: ako ne osramoti nikoga neće osramotiti ni sebe.

Pomogla mu Natali Vud

Sve je počelo početkom pedesetih godina. Kao dečak zaigrao je u Crvenoj zvezdi fudbal koji je voleo. Sa juniorskom reprezentacijom Beograda odlazi u Belgiju gde ostaje u jednom prihvatilištu. Do 26. godine igrao je profesionalno fudbal u Nemačkoj, Kanadi i u Americi. Kako fudbal nije bio naročito popularan u Americi, upisao je školu jezika, a potom i glume, na preporuku tada „male zvezdice” Natali Vud koja je privukla pažnju ulogama u dečjim filmovima. Još od tih vremena sa ovom glumicom, ukrajinskog porekla, bio je nerazdvojan prijatelj. Sa Natali Vud, Kim Novak, Endži Dikinson... učio je glumački zanat. Svi su, kaže, bili početnici, siromašni, željni slave.

U tim ranim mladalačkim godinama zaljubio se u lepu Kim Novak...

– Ali, nije ona u mene – priseća se uz smeh. – Endži Dikinson, koja je kasnije postala velika zvezda, mene je jurila. Oboje smo promašili.

To sećanje podsetilo ga je na jedan simpatični susret od pre godinu dana na proslavi 80. rođendana slavnog dirigenta Zubina Mehte. Njegova supruga Nensi pozvala ga je da dođe sa sadašnjom suprugom Biljanom, ali ona je bila iz opravdanih razloga sprečena. Otišao je sam u Holivud. Zubin Mehta ni slutio nije da mu supruga priređuje iznenađenje, a Nensi je pre slavlja priredila i Dan Tani prijatno iznenađenje. „Den, da li ti smeta ako tvoj par bude Endži Dikinson”. Poznatu glumicu nije video godinama i veli da je te večeri bio i on zatečen kad mu je Endži rekla: „Sad sam te uhvatila, posle toliko godina. Jurio si onu plavušu, a ona se zabavljala sa predsednikom Kolumbije. Ti nisi imao šanse. Nisam htela da ti to kažem”.

Dan Tana je u svemu što je radio uživao – voleo je fudbal, film i ugostiteljstvo. Uspešno je godinama vodio restoran i noćni klub, a 1962. godine doveo je tvist u Holivud.

– Verujte mi, bez sreće ništa nema. Treba biti na pravom mestu, u pravo vreme. To je ključ uspeha. Od dobrih prijatelja mnogo sam naučio i zato danas kada me mlađi upitaju za savet ja im ga uvek dam – ako znam.

Ne zna koliko nagrada ima i šta da radi s njima. Priznaje, nije specijalista, ali je ipak izabran za restoratera godine. Za uspeh restorana smatra da su najzaslužniji njegovih 35 radnika. Bio je šokiran kad je dobio ovo priznanje. Kada je pre 10 godina odlučio da proda restoran organizovao je sastanak. I tada mu je jedan radnik rekao: „Gazda, da li ste svesni da vi nas prodajete”. Za njega je to bio šamar. „Trideset pet godina radim kod vas i proveo sam više vremena sa vama nego sa svojom ženom i decom”. Odmah je otišao kod kupca i postavio uslov: „Molim vas, jedna stvar mora da ide u ugovor: sledećih pet godina ne možete da otpustite nijednog radnika”.

U oktobru slavi 55 godina rada ovog restorana koji su rado posećivali glumci. Kakvi su oni bili gosti?

Glumci – ptice selice

– Glumice i glumci najgori su gosti – bez razmišljanja odgovara. – Kada sam otvorio restoran, govorilo se: „Šta, ovaj Jugosloven otvara italijanski restoran?!” Nisu dolazili, a ja nisam razumeo zašto. U to vreme i Frenk Sinatra je imao svoj restoran. Dve godine kasnije, kada je izašao dobar tekst u novinama o mom restoranu, počeli su da dolaze. Sećam se, ušao sam u salu i rekao šefu restorana: „Pogledaj, tu su Elizabet Tejlor, i Merilin Monro, i Lajza Mineli, i Al Pačino, i Voren Biti..., za svakim stolom sede zvezde. Slušaj, Gvido, ako se ovo još jednom desi, da uđem ovde, a da sede samo zvezde, traži drugi posao. Hoću ovde da vidim i advokata, doktora, profesora, sportistu, umetnika, sirotinju... Glumci su kao ptice selice”. Koliko su samo restorana upropastili. Svi dolaze da budu viđeni, a to je veoma opasno. Arnold Švarceneger nije dočekao godinu dana i zatvorio je restoran. Ja sam mu, kada me je pitao na otvaranju, dao samo godinu dana. I Frenk Sinatra je otvorio tri restorana i bankrotirao u sva tri. Moj restoran je jedan od najstarijih restorana u Kaliforniji. I svih ovih godina je radio pod istim imenom „Kod Den Tane”.

Smisao za šalu ga, primećujemo, nije napustio. Primivši nagradu za životno delo na Festivalu sportskog filma na Zlatiboru krenuo je da siđe sa bine, pa se brzo vratio i rekao: „Samo da znate, ovaj dobitnik je u ovim godinama lepši od Silvestera Stalonea i peva bolje od Perice Radenkovića koji mu je prijatelj”.

– Stvarno izgledam bolje – smeje se. – Meni je čast što sam učestvovao na Festivalu sportskog filma. Uspesi u kulturi i umetnosti su trajni, a politika je kratkog veka. Malo je ljudi u svetu koji poštuju političare. Možeš da ih staviš na dve ruke, a u sportu i umetnosti ima ih hiljade i hiljade.

I menja temu: „Jedino mi je žao što se klima menja, što uništavamo planetu. Osim Zemlje, mi drugu planetu nemamo. Svi mi morao da vodimo računa o planeti. Zato sam kao producent 1977. godine finansirao film ’Kičma’. To je prvi film koji je napravljen o tome šta će nam se desiti. On ima i političku metaforu. Ako ne sačuvamo ovu planetu biće sve gore i gore. Gde god mogu pokušavam da pomognem. Imao sam konfrontacije, kažem ljudima nemojte da radite to, a oni me oteraju. Jednu stvar koju sam naučio u Americi pre 50, 60 godina, ne u ovoj današnjoj, a to je da mi Srbi čim se ujutru probudimo treba prvo da pomislimo – šta mogu da uradim da bude lepše u Srbiji, pa tek onda šta da uradim za sebe. Kada bi svako od nas pomislio da uradi tako nešto – to bi dobro bilo. Gledam Beograd u kome se puno radi, a narod se buni. Moji prijatelji koji žive u Ruzveltovoj ulici su mi govorili: „Ovo je nemoguće preživeti”, a sada, posle renoviranja tog dela, hvale se da im nikada nije bilo bolje. Grad je građen na divlji način, naročito okolina. Najteže je popravljati nešto što je loše urađeno. A puno toga je loše urađeno.

Ponosan na svoje kćeri

Priča nam da naš narod ima jednu toplinu, da smo dobri domaćini, druželjubivi. Ali da smo dobri za druge, a za sebe nismo. Da treba da naučimo da budemo dobri za sebe i da, uz to, navijamo za komšije. Za Amerikance kaže da su nam najbolji prijatelji. Kad god je u Americi rekao: hoću da uradim ovo, navijali su za njega da pobedi. Što je više pobeđivao, više su navijali. Igrao je u tri američka filma, a proizveo osam kao producent. Jedini je producent koji ima dva filma na Kanskom filmskom festivalu u najboljih 16 filmova na svetu – 1979. i 1980. Starija ćerka Gabrijela nasledila je njegovu filmsku kompaniju pre tri godine, a otac, sa puno topline, priča nam da je njegova naslednica snimila do sada tri filma i da je lane postala član Američke filmske akademije. Tako su sada i otac, koji je to postao 1989. godine, i ćerka deo ove uvažene kulturne institucije koja dodeljuje slavne Oskare, pored još jednog para – čuvenog Frensisa Forda Kopole i njegove ćerke Sofije koja je, kao i otac, uspešan reditelj.

Ponosan je na uspeh bivše supruge Andree, koja je slikar, i njihove dve kćeri, Gabrijele i Katarine Tane. Smatra to svojim najvećim uspehom u životu. Kada negde kaže da su mu one ćerke, čuje: „Ti si najsrećniji čovek na svetu!” Katarina se kratko oprobala kao glumica i u međuvremenu postala uspešan dizajner. Gabrijela je imala pet nominacija za Oskara za film „Filomena” sa Džudi Denč u glavnoj ulozi. Ponosni otac poručuje: „Videćete sledeće godine dva, tri Gabrijelina filma”.

Ovog toplog julskog meseca uživa na Adi Međici za koju kaže da je raj na zemlji. Uveli su vodu, posle trideset pet godina. Zahvaljuje svima onima koji vode Beograd i Adu Ciganliju i Beogradskom vodovodu što su podržali da se uvede voda. Još nam kaže da ga mnogi prijatelji kada dođu u Beograd pitaju zašto se grad zove Beograd kada na svetu nema zelenijeg grada od njega. „U njujorškim ulicama nema nijednog drveta. Ovih toplih dana u Švedskoj ili u Norveškoj u parku kao što je ovaj naš na Ušću bilo bi milion ljudi koji bi ležali na travi”.

Videla sam te sine na televiziji

– Mojoj mami je bilo teško što smo odvojeni hiljadama kilometara. Tek kada je ćerka Gabrijela napunila godinu dana došla je u posetu. Sećam se, jedno veče smo je ostavili da čuva Gabrijelu, a bivša žena i ja smo izašli. Kada smo se vratili zahvaljivala nam je. Nećete verovati zašto: ostavili smo uključen televizor, a na programu se prikazivao film „Nedodirljivi” u kome sam ja igrao jednu od uloga – priča Dan Tana. – Uzbuđeno mi je to veče rekla: „Videla sam te sine na televiziji”.

Karl Malden i Sveti Luka

Bio mu je u poseti prijatelj iz Čikaga i poželeo je da se slika pored spomenika glumcu Karlu Maldenu. Ispred spomenika zatekli su ljude, čekaju u redu da se slikaju.

– Sećam se kada sam ga upoznao, pitao me je odakle sam. „Iz Jugoslavije”, rekoh. Bio sam iznenađen da govori srpski jezik – prepričava nam Dan Tana. „Da li tvoji slave?”. „Da”, rekoh. „Koja slava?” „Sveti Luka”. „Ti si Srbin!” „Ne, ja sam Jugosloven”. To je trajalo između mene i Karla do one devedesete godine kada se raspala Jugoslavija, on me je ponovo pitao: „Den, šta si ti sad?” Rekoh: „Srbin”. „Vidiš, ja sam celog života bio Srbin, a ti si bio nešto što nije bilo logično da se stvori. Srbija nikada nije smela da postane Jugoslavija. Zato se vraća tamo gde je, ali izgubila je 70 godina.”

A od Klinta Istvuda 100.000 dolara...

– Klint Istvud je jedno veče bio u restoranu i dve dame su htele da dobiju njegov autogram i – sredio sam to. Ali jedna od njih, koja je živela sa dečkom koji je bio pisac, zamoli me i da dam scenario Istvudu, uz komentar da ima jedna dobra uloga za ženu sa kojom je tada živeo, za Veroniku Lek. Dam Klintu taj scenario. Nije mu se dopao, zahvalio je i ja to njoj prenesem. Prođu dve, tri godine i Veronika Lek slučajno pronađe scenario, pročita ga i pita Klinta gde je našao taj scenario u kome ima odlična uloga za nju. Zašto vam to pričam – Klint je, ipak, snimio film, ali ponovo dođe ona devojka i reče: „Dala sam scenario i nisam imala od toga nikakve koristi”. Ispričam to svom prijatelju Klintu Istvudu. Devojka se sa mladićem razišla godinu dana ranije, ali tražila je da joj se da nešto. Klint joj je uplatio iznos od 100.000 dolara – rekao je Dan Tana.

Kako sam pisao ljubavna pisma Kurta Jirgensa

– Ja sam živeo 300 godina. Kada sam snimao film „Neprijatelj ispod mora” bio sam dobar sa glumcem Kurtom Jirgensom – priseća se Dan Tana. – U to vreme on se zabavljao sa nekom Jugoslovenkom iz Zagreba. Osam nedelja tokom snimanja ona mu piše pisma na lošem engleskom, a ja njoj pišem ljubavna pisma umesto Kurta na srpskohrvatskom. U jednom trenutku Kurt mi kaže: „A ova se sve više zaljubljuje u mene”. „Burazeru, to je zato što ti ja pišem pisma.”


Komentari4
c2a83
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Skroče
Ja mislim da on ipak mnogo baroniše....
tako je to
da je bio neko ne bi morao o tome da prica...
Preporučujem 4
Александар Живановић
У мене је Северина.
dr Slobodan Devic
Izdvojio bih dve monumentalne recenice: "... да наш народ има једну топлину, да смо добри домаћини, дружељубиви. Али да смо добри за друге, а за себе нисмо"; "Србија никада ниje смела да постане Југославија. Зато се враћа тамо где је, али изгубила је 70 година.”

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja