subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:51

Posao seli ljude u veće gradove

Mladi od 20 do 24 godine kao glavni motiv navode nemogućnost zapošljavanja, dok oni između 25 i 29 godina kažu da o selidbi razmišljaju zbog bolje zarade
Autor: Katarina Đorđevićsreda, 24.07.2019. u 17:00
Неки испланирају да „само привремено оду” па остану заувек тамо где се запосле (Фото: Д. Жарковић)

Svaka druga osoba koja živi u unutrašnjosti naše zemlje razmišlja o napuštanju rodnog grada, pokazalo je istraživanje koje je Geografski fakultet u Beogradu obavio za potrebe Ministarstva za demografiju i populacionu politiku. Studija koja je tokom aprila i maja urađena na uzorku od 3.424 ispitanika iz Leskovca, Užica, Zrenjanina i Zaječara pokazala je da o pakovanju kofera najintenzivnije razmišljaju najmlađi – čak dve trećine mladih starosti od 20 do 24 godine. Kako navode autori ove studije, u skici za profil potencijalnog migranta nalazi se muškarac na pragu treće decenije koji živi u gradu u zajednici sa roditeljima ili kao podstanar, ima završenu srednju ili višu školu, neoženjen je, nezaposlen i ima rođake ili prijatelje u inostranstvu. Zabrinjava, međutim, činjenica da i svaka druga mlada žena svoju budućnost vidi u drugom gradu, odnosno drugoj državi.

Tragajući za odgovorom na pitanje zbog čega naši ljudi razmišljaju o selidbi, autori ove studije došli su do zaključka da mladi od 20 do 24 godine kao primarni motiv navode nemogućnost pronalaženja posla. Osobe koje imaju između 25 i 29 godina kažu da o selidbi razmišljaju zbog bolje plaćenog posla, a lošu ekonomsku situaciju kao najvažniji faktor preseljenja navode osobe starosti od 30 do 34 godine. Dominantni razlozi za ostanak pre svega su emotivne prirode, odnosno vezanost za porodicu i prijatelje. Drugi „lepak” koji naše sugrađane vezuje za rodno mesto jeste rešeno stambeno pitanje, a na trećem mestu je patriotizam, odnosno osećaj pripadnosti društvenoj zajednici.

Gde naši sugrađani žele da se odsele? Pre svega u inostranstvo – za najveći broj njih selidba je sinonim za napuštanje zemlje. Želja za odlaskom u inostranstvo preovlađuje i kod muške i kod ženske ispitivane populacije, a alarmantan je podatak da polovina ispitanika mlađih od 50 godina razmišlja o emigraciji u inostranstvo. Među onima koji razmišljaju o unutrašnjim migracijama žene preferiraju Beograd u odnosu druge opštine u Srbiji, pre svega zbog sticanja (višeg) obrazovanja.

U inostranstvo pre svega žele da se isele osobe koje nisu u braku, žive sa roditeljima ili su podstanari, rade u privatnom sektoru ili su izdržavana lica. Međutim, čak i kod osoba koje imaju posao u državnom sektoru veoma je visok udeo onih koji bi se iselili u inostranstvo, što znači da sadašnji nivo materijalnih prihoda i stalan posao nisu garant ostanka u državi. Žene više razmišljaju o definitivnom preseljavanju – svaka treća ispitanica trajno bi se iselila iz Srbije. S druge strane, muškarci češće odgovaraju da bi se vratili kada bi se situacija u državi poboljšala. O trajnim migracijama najviše razmišljaju mladi od 25 do 34 godine, kao i visokoobrazovano stanovništvo.

S obzirom na to da se loša ekonomska situacija navodi kao jedan od dominantnih razloga za emigraciju, autore ove studije zanimalo je kako ispitanici ocenjuju trenutno stanje u zemlji. Nažalost, više od polovine njih odgovorilo je da je trenutno stanje u zemlji loše i veoma loše, dok se svega 13 odsto njih izjasnilo da je izuzetno dobro ili dobro. Najnezadovoljniji su ispitanici starosti od 20 do 29 godina, jer više od 60 odsto njih ocenjuje situaciju u zemlji kao veoma lošu i lošu. Istraživanje je pokazalo i da tek svaka četvrta osoba koji radi u državnom sektoru uspeva da zadovolji sve svoje potrebe, a to važi i za svakog trećeg zaposlenog u privatnom sektoru i tek svakog petog penzionera.


Komentari10
cf2f2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bojan Bojanić
Mislite u jedan grad.Da, Beograd. Usled ovolike centralizacije, to jedino rešenje a pritom mnogo loše za sve. Beograd je zagušen.
Зоран
Па када је седиште Епса у Београду стари град уместо у Лазаревцу или Костолцу или на Ђердапу.Седиште Мериме у Београду а фабрика у Крушевцу,седиште Србија гаса у Н.Саду уместо у Елемиру...
Леон Давидович
@Како ће млади започети бизнис? Да би се изградила на пример права фабрика за то су потребне десетине милиона евра. Ко може имати тај новац. Да постоје велика предузећа онда би могли постојати и мали као њихови коперанти па тако без великих нису могући ни мали. Држава узима тако високе порезе јер се неможе издржавати и то је зачарани круг.Држава је тако само у улози потрошача али не и инвеститора и неког ко развија економију.
Preporučujem 8
Београђанин
Није у томе проблем, проблем је у томе што порески систем не дозвољава младима да отпочну свој приватни бизнис. Уз све то, ми више немамо домаће банке које би биле флексибилније и које би излазиле нашим људима у сусрет. Само погледајте колико оптерећења млади бизнис има на самом почетку! Где неко у Блацу, Брусу или Куршумлији да нађе 15.000 евра да отпочне неки посао? Па само му треба 22.000 за паушални порез сваког месеца. Што их држава не ослободи пореза у првој години?
Preporučujem 9
Леон Давидович
И школовање деце свакако је један од мотива који не треба занемарити. Да постоји државма економска политика онда би се отварала предузећа у неразвијеним областима.Како од тога нема ништа онда и од демографије нема ништа.
Београђанин
Сланкаменац, држава нема шта да отвара своје фирме/предузећа. Та пракса се показала као лоша из деценија комунизма. Све те фирме су биле неефикасне и запошљавале су по политичкој подобности а не по струци. Држава нека реформише порески систем, нека супусти порезе и доприносе са 68% на 30% током наредних 10 година. Па има да видите како ће се покретати приватни бизнис у Србији.
Preporučujem 9
slamkamenac
Tacno tako, vlada se odavno odrekla direktnog uticaja na ekonomiju kao posledicu preuzetog liberalno kapitalistickog modela. Svakako taj model mozda funkcionise u SAD gde su mocne banke zeljne da uloze pare negde da bi se oplodile ali u Srbiji je i bankarski sektor nepostojeci i slab, makar kada se radi o osnivanju firmi. Totalni nedostatak planiranja i odgovornosti od strane politicke elite zemlje. U stvari tako im je lakse, bave se svadjanjem umesto radom.
Preporučujem 11
Nikola
Prvo posao, pa novac ,a onda shvatiš gde živiš i da prva dva nisu dovoljna za normalan život sem možda u BG. Zaostalost naših sredina od infrastrukture preko kulture,sporta, sredjenih prirodnih resursa, bahatih političara, prljavštine, lošeg obrazovanja itd...
Зоран Матејић
Збогом Србијо! Остаће власт и чланови партије.
Пролећна резидба
Неће. Издржали смо и горе. Изборићемо се за боље. Хвала ти Србијо! Хвала што у овом лудом времену чистиш моје мисли, што видим бистро шта се догађа у свету, хвала ти што ме стављаш пред искушења, што дух ми јачаш, што разликујем бело од црног, истину од неистине. Србијице моја, ниси мала нити јадна, само ти је тешко, болујеш. Али устаћеш као Феникс.
Preporučujem 5

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja