četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 24.07.2019. u 20:00 Aleksandra Isakov

Sva lica Mire Banjac

Lica umetničke karijere duge sedam decenija predstavljene na izložbi u čast velike glumice
Мира Бањац на отварању изложбе (Фото: А. Исаков)

Subotica – Poslednjih godina ona je uvek prisutna na festivalu, nije joj teško da svaki dan dođe na Veliku terasu na konferencije za novinare, da gleda filmove s publikom. Mira Banjac, dugogodišnja predsednica saveta festivala, dobitnica nagrade „Aleksandar Lifka”, sada je na Festivalu evropskog filma na Paliću predstavljena i likovima iz svoje bogate umetničke karijere. Izložba „Lica Mire Banjac”, koju je priredio Zoran Maksimović, direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine, predstavio je likove iz 160 filmskih, pozorišnih i televizijskih uloga, a ko uzme slušalice čuće i njen glas iz radio-drama.

„Licima ne treba mnogo verovati, umeju i da sakriju mnogo toga bitnoga, ali postoji deo kome morate verovati, to su oči. One ne mogu da prevare. Drago mi je što je ova izložba ovde na Paliću i volim što sam ovde jer su ovde moji dragi prijatelji. Spremam se polako za gore, u redu sam, ali ne guram se preko reda. Hvala vam što ste mi omogućili i da glasno čujem svoj život”, rekla je Mira Banjac.

Gledajući slike, kaže, vratilo joj se sećanje na trenutke kada su nastale. „Vrlo sam ponosna na likove koje sam odigrala, sve moje žene bile su pokrivene mojom ljubavlju i pokrivene obavezom da ih predstavim časno, da ne bude bagatelno, već da sve te sudbine dobiju svoju važnost i svoje pravo mesto u umetničkoj interpretaciji”, rekla je velika glumica.

Mira Banjac igrala je mnogo, raznovrsno i nije bilo lako iz tog obilja materijala izdvojiti deo koji će biti predstavljen na izložbi koja je proputovala velik broj gradova u našoj zemlji i regionu, ispričao je Zoran Maksimović. Zbog toga je izložbu podelio na četiri segmenta kako bi bio zastupljen čitav stvaralački opus Mire Banjac.

Spremam se polako za gore, u redu sam, ali ne guram se preko reda

Na Letnjoj pozornici na Paliću do sada je prikazan francuski film „Jadnici” o nemirima u Parizu 2005. godine, koji se odigravaju upravo u delu grada gde i čuveni roman Viktora Igoa. Tešku sliku Francuske, ali i Evrope međuetničkim, ali i klasnim sukobima, nastavio je film „Oleg” o Letoncu koji ne uspeva da se snađe u Belgiji, već dospeva u ruke poljske mafije. U večernjim terminima prikazan je još i slovenački film „Neću da budem luzerka”, te francuski „Ljubav na mrežama” sa Žilijet Binoš u glavnoj ulozi sredovečne žene koja se na internetu krije iza lika mlade devojke.

„U proteklih godinu dana video sam mnogo evropskih filmova i 95 odsto onoga što sam želeo da dovedem je ovde. U takmičarskom programu imamo balans poznatih reditelja i stvaralaca mlade i srednje generacije. Filmovi u glavnoj selekciji poseduju sinematičke vrednosti i izbor je vođen time, ali oni i komuniciraju s publikom i vezuju gledaoca”, rekao je Nenad Dukić, selektor takmičarskog programa.

Paralelno s njim, na nekoliko lokacija na Paliću i u gradu prikazuju se filmovi u različitim selekcijama. Tako je u okviru programa „Paralele i sudari” prikazan mučan poljski film „Kler”, ili mađarski animirani film „Ruben Brandt, kolekcionar”, koji je uradio vizuelni umetnik Milorad Krstić. U ovoj selekciji prikazan je i film bez dijaloga „Brushalter”, u kojem glumi Miodrag Miki Manojlović. Nemački reditelj Fajt Helmer kaže da je još na studijama počeo da radi filmove bez dijaloga. Od toga nije odustao ni kada je počeo da snima igrane filmove.

„To su filmovi koji veruju u snagu slike”, kaže reditelj koji drugi put sarađuje s Manojlovićem. „Ovaj film leži na ramenu glumaca, ne bih mogao da ga zamislim bez Manojlovića”, kaže Helmer.

Film prati mašinovođu poslednjeg radnog dana kada njegov voz, prolazeći kroz gusto naselje kuća, zakači jedan deo intimne ženske garderobe i on kreće u potragu za vlasnicom da bi ga vratio. „On je kao anđeo, ide od vrata od vrata, kuca i traži vlasnicu, i u tim slikama je lepota i magija, nema ništa neprilično.”

Ovogodišnju nagradu za izuzetan doprinos na polju nezavisnog filma „Andergraund spirit” dodeljena je Žan-Šarlu Iu, francuskom stvaraocu.

Komentari0
3f8ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja