sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:37
U ZOOLOŠKOM VRTU

Kamili povređena noga, tigar star i bolestan ali pingvine ne kuvaju

Dosta životinja ne izgleda reprezentativno jer su stare ili su na oporavku. – Radi se na popravljanju uslova za stanare životinjske oaze na Kalemegdanu, tvrdi direktor Srboljub Aleksić
Autor: Ana Vukovićutorak, 23.07.2019. u 11:30
Пингвинаријум је урађен са посебним системом за хлађење воде која се одржава на 22 степена (Фотографије А. Вуковић)

Kamili koja živi u „Vrtu dobre nade” noga je povređena pa zato uglavnom leži. Sve ove muke snašle su je, tvrde Beograđani koji su se javili našoj redakciji, od kako je pala u kanal koji nema zaštitnu ogradu. „Beli tigrovi i leopardi su premršavi”, „puno je bolesnih životinja o kojima niko ne brine”, a tvrde i da je tamo na snazi „pravi pomor” jer je navodno „u nekoliko meseci” uginulo desetak mladunaca.

Najnoviji stanari Beo zoo vrta, pingvini, zbog čijeg su dolaska svojevremeno organizovani i protesti, i sada su na tapetu nezadovoljnih građana. Bez obzira na to što je reč o Humboltovim pingvinima koji žive u toplijim krajevima sveta, mnogi su zabrinuti da im je ovde prevruće. Jedna čitateljka čak tvrdi da je nekoliko ovih ptica i uginulo jer „sistem filtracije vode ne radi, niti se pingvini hrane svaki posebno kako se radi u svim ozbiljnim vrtovima”. Druga čitateljka zabrinuto saopštava da se sa njima nešto dešava jer su „očerupani”.

Srboljub Aleksić,direktor Beogradskog zoo vrta

Naši izvori su, tvrdi Srboljub Aleksić, direktor Beogradskog zoo vrta, izgleda upućeni u dešavanja u ovom životinjskom carstvu, ali ipak ne dovoljno jer stvari nisu baš onakve kako njima izgledaju.

– Kamila jeste upala u kanal i sada je na terapiji. Taj prostor napravljen je krajem osamdesetih i reč je o barijeri koja se tada koristila da odvoji posetioce od životinja. Nije to loše rešenje, ali desilo se da kamila upadne. Pre nekih dvadesetak godina isto je bilo i sa slonicom. Životinje znaju da ne treba da prilaze tamo, navikle su, ali desi se – priča Aleksić dodajući da će taj prostor biti rekonstruisan.

Pingvine ovde „ne kuvaju”, objašnjava direktor dodajući da je to što nekim pticama opada perje sasvim prirodna pojava mitarenja. Pingvinarijum nije običan bazen, rađen je dve godine baš zbog posebnih sistema za hlađenje vode koja se održava na 22 stepena, ali i prečišćavanja.

– Kod njih se ne dešava ništa neobično. Imali smo problem sa dve ptice, koje su bile na terapiji i izdvojene, ali to držimo pod kontrolom. Uzimali smo im briseve, radili analize. Životinje ne mogu da kažu šta ih boli, ali prepoznaju se neke promene u ponašanju na koje odmah reagujemo. Sada dobijaju vitaminske preparate. Trudimo se da se to ne dešava, vodimo računa o preventivi i higijeni, ali i posetioci moraju da shvate da ne treba da diraju životinje niti da ih hrane – objašnjava Aleksić.

U Zoološkom vrtu u Beču, odakle je stigao deo ovih ptica, oni se kao i kod nas ne hrane pojedinačno, već u vodi. Važno je samo, dodaje, pratiti da li svi oni uzimaju dovoljno obroka. A oni su uvek siti i nahranjeni svežom, morskom ribom.

U Zoo-vrtu normalna su rađanja, ali i umiranja, tako da se dešava i da neki mladunac ne preživi. Isto je, tvrdi Aleksić, i u prirodi – neki se rode mrtvi, neke majka odbaci.

– Orao bradan ove godine je imao svoje prvo jaje, pile se izleglo, ali ga je majka pojela. Tada smo konsultovali stručnjake iz inostranstva da li da ga sklonimo od nje, oni su rekli da pustimo prirodi da odradi svoje – priča Aleksić.

Zoo-vrt usmerava svoj rad u saradnji sa evropskim kolegama, a kontrolišu ga naše Ministarstvo životne sredine, veterinarska inspekcija i Evropska federacija zooloških vrtova. Pošto smo u procesu pridruženja ovoj organizaciji, rad „Vrta dobre nade” stalno mora da se unapređuje u skladu sa standardima.
Problema ima, oni ne kriju, ali rade na tome da ih reše.

– Vrt je star 83 godine i stalno popravljamo uslove u njemu. Zoo-vrtovi po Evropi ulažu stotine miliona evra u svoje objekte i prostore za životinje, a opet dobijaju kritike. Bitno je da znamo gde su naše slabe tačke. Sve se radi planski, a urađen je i master plan razvoja za deset godina – ističe Aleksić.
I veličina Zoo-vrta je mana, ali ni po tome nismo neuobičajeni jer je i u Zagrebu vrt na sličnoj površini.
– Imamo sedam hektara, što je skroman prostor, pa pokušavamo da ga kreativnim rešenjima napravimo što boljim za životinje. Smanjili smo malo životinjski fond. Imali smo tri vrste medveda na 400 kvadrata, a sada ćemo se, posle obnove tog prostora, opredeliti samo za jednu vrstu – pojašnjava direktor „Vrta dobre nade”.

Životinje koje ovde stanuju su prilično stare pa zato i ne izgledaju uvek reprezentativno. Takav je i tigar oko čije se navodne neuhranjenosti nedavno podigla polemika. Bolestan je, ima cistične promene i predlagano je čak i da bude eutanaziran. Ali pošto nema bolove, a ima volju za životom, zaposleni su odlučili da mu produže vek.

– Zašto ne bismo hranili tigra, a hranimo lava koji je odmah pored? O svakoj životinji podjednako vodimo računa, ali mnoge od njih su nabavljene još devedesetih, za vreme Vuka Bojovića, pa su već na zalasku života. Slonica nam ima 50 godina, panter je isto dosta star, aligator Muja čak nije ni star nego je legenda. Makaki majmun u proseku živi 20 godina, a naša Cica ima 38 – nabraja Aleksić.

To što u Vrtu svake godine imamo prinove, tvrdi on, znak je da je životinjama ovde dobro.

Možda posetiocima neke od njih ne izgledaju baš kako treba, ali mnogi, ističe Aleksić, i ne znaju da se na ovom prostoru u svakom trenutku nalazi između 60 i 80 životinja koje su na oporavku. Neke donese Zavod za zaštitu prirode, druge su zaplenjene na carini, a ima i onih koje su nelegalno držane poput već poznate vučice iz Mirijeva. Tu je čak i jedna sova bez kljuna, koja ne bi preživela u prirodi jer ne može samostalno da se hrani, pa joj je Zoo-vrt jedna vrsta stacionara.

Viktorijanski tip vrta

Beo zoo-vrt je pravljen po viktorijanskom tipu koji je tražio da posetilac stane i gleda životinju, objašnjava dr Marijana Vučinić, profesor na Fakultetu veterinarske medicine. Moderni standardi od njih zahtevaju da steknu i neko znanje – da ne gledaju samo izgled životinje, već da posmatranjem ambijenta u kome je smeštena upoznaju njeno ponašanje u staništu.

– To ponašanje u zatočeništvu nikad neće biti vidljivo u potpunosti jer je tamo nemoguće videti lov ili bežanje od predatora. Ali, prostor mora što više oponašati stanište da bi se bar osnovni tipovi ponašanja uočili – ističe dr Vučinić, navodeći da je u Beogradu najgore majmunima smeštenim u metalnoj konstrukciji. Taj prostor, otkrio nam je direktor Zoo-vrta Srboljub Aleksić, trebalo bi da se obnovi dogodine.

Stanje uhranjenosti nije dobar parametar za ocenjivanje kako je životinjama, navodi dr Vučinić. Neke su ugojene zbog malog prostora za kretanje, dok su druge mršave pošto ne jedu dobro zbog starosti. Međutim, ako životinja ostavlja potomstvo, to već, kaže ona, ima potencijala za dobrobit.

To što se neke životinje ciklično kreću, okreću ukrug, prebacuju sa noge na nogu jesu poremećaji ponašanja koji su, kaže i ona, logični za životinje u zatočeništvu.


Komentari6
6a89f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nije bilo tih loših vesti.Mediji ne dolaze
Beograd bi možda mogao da nađe kompromisno rešenje da 1/2 Zoo vrta ostaje tu gde jeste sa pticama svih vrsta ,akvarijumima i reptilima uz kulturno istorijske sadržaje (ne restorane)i moguće pridruženje dela Botaničke bašte Drugi deo Vrta sa krupnijim i krupnim životinjama bi morao da ode - ali gde ? Pod Avalom to zaista nema smisla a reke koje povremeno plave ne daju tu vrstu garancija da Vrt bude bliže i rekama i gradu.
Aerobne i anaerobne bakterije
Bolje je pingvine hraniti što više izvan vode .Nema tog sistema koji će lako da izdrži amonijak , nitrite i nitarate koji se skupljaju u bazenu .Posebno ne takvog sistema koji može da izdrži (bez stalne zamene vode)silne produkte raspada amonijaka.U procesu razlaganja hrane su najvažniji ne filteri nego dve vrste bakterija .Dobro razlaganje amonijaka nije moguće ako se hrana masovno uzima i razlaže u vodi .Bakterije su suština čiste vode uz njenu zamenu.
Jovana Pesic
Ugino im 8 pingvina, dodjite izbrojte.
Jovana Pesic
Kako lazu za pingvine. tek su pre nekoliko dana dosli da popravljaju sisteme, kanalizacia ne radi, filteri ne rade, bazen rucno ispustaju i peru. a kamila na slici ima otvorenu ranu koju niko nije sanirao i ta rana nema veze sa njenim padom. Normalno je da im uginu mladunci ali od mladunaca zebra, nilski konj,3 binturonga, 3 hijene, nandu, irvas a od doraslih fenek, nandu, foka siva balticka . Javasluk nevidjeni.
Boja
Калемегдан није право место за зоолошки врт у сред града и историјске тврђаве. То није тешко схватити.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja