Oko tri hiljade takozvanih starih studenata koji su indeks dobili pre uvođenja Bolonje potpisalo je peticiju koja je predata Narodnoj skupštini i u kojoj traže da studije završe po nekadašnjem programu, koji je važio u vreme kada su bili brucoši. U prošli ponedeljak su, kako naglašavaju neki od tih starih akademaca, njihovi zahtevi stigli u kabinete predsednika, premijerke, predsednice Narodne skupštine i Ministarstva prosvete.
Kada je 2005. godine donet Zakon o visokom obrazovanju starim akademcima je dat prvi rok od dve godine da steknu diplomu prema starom programu, ili će morati da pređu na bolonjski sistem i prihvate, kako kažu, za njih veoma nepovoljne uslove. Rok im je poslednji put produžen do 1. oktobra tekuće godine, ali nekoliko hiljada njih smatra da imaju pravo da „studije završe po zakonu prema kom su započeli jer se novi zakonski akt ne može sprovoditi retroaktivno” i tvrde da im to garantuje i Ustav Republike Srbije.
Pored vraćanja na niže godine studija, iako su odavno apsolventi, obaveznih predavanja koje su davno odslušali, dodavanja ispita za koje tvrde da su ih već položili, samo su u bolonjskom programu nazvani novim imenom, ogromnih troškova, stari akademci najviše se žale što bi im stepen obrazovanja bio smanjen sa zvanja izjednačenog sa master diplomom, koje dobijaju po starom programu, na diplomu osnovnih studija. To za većinu, kako objašnjava Verica Ivanović, student Istorije na beogradskom Filozofskom fakultetu, znači da bi morali završavati master studije, ne bi li se zaposlili u struci. Odluku o potpisivanju peticije, kaže, doneli su akademci okupljeni na fejsbuk stranici „Stari studenti svih fakulteta – zajedno do cilja”, koja broji oko 5.000 članova.
– Svesni problema koji bi nastali primenjivanjem novog zakona, članovi skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, sa prof. dr Ljubomirom Stojmirovićem, zamenikom predsednika, produžavali su nam krajnji rok što je davalo značajne rezultate. Ali produženje nije rešenje bez obzira na svu dobrobit koju je donelo. Zakon po kom smo upisali studije nije nas vremenski ograničavao, nema potrebe odobravati godinu za godinom, već samo poštovati zakon koji se na nas odnosi. Godinama se spinuje da je reč o večitim studentima. Naprotiv, svi mi smo akademci sa visokim prosekom, većina ima porodice, posao i niz drugih obaveza koje su ih sprečile da završe studije u roku. Ali mi smo i računali na to da ćemo moći da studiramo tempom koji možemo da uskladimo sa obavezama. Zbog nas se niko dodatno ne angažuje, a program studija je svim profesorima i asistentima dobro poznat – naglasila je Ivanovićeva i dodala da su negovanje teško obolelih roditelja, rođenje deteta i posao razlozi što ona godinama nije uspela da položi dva obimna preostala ispita.
Većina potpisnika peticije spremna je da tuži fakultete i poziva se na primere Slovenije koja je po ulasku u Evropsku uniju starim akademcima dala rok od 12 godina da završe studije. Navode i primer Marka Duila, zagrebačkog studenta prava, koji je po ulasku Hrvatske u EU i naglog presecanja mogućnosti starim akademcima da završe fakultet prema zakonu po kome su ga započeli, tužio državu i dobio je na sudu.
Zukorlić – rezervisan, Stojmirović – uz studente
Sednica skupštinskog odbora za obrazovanje na kojoj bi se raspravljalo o novom produženju roka za završetak studija starim studentima može biti zakazana tek kada stigne predlog iz Vlade Srbije, odnosno Ministarstva prosvete, naglasio je predsednik tog tela dr Muamer Zukorlić.
On je za Tanjug rekao da je rezervisan po pitanju produženja roka studentima koji su poslali peticiju na više adresa. Njegov zamenik Stojmirović, međutim, za Betu naglašava da veruje da je greška odbora i skupštine što su u nekoliko navrata rok produžavali za jednu ili dve godine.
– Smatram da studentima treba dozvoliti da završe fakultete u skladu sa zakonima koji su važili kada su se upisali, a prema kojima nije postojalo nikakvo vremensko ograničenje za studiranje – rekao je Stojmirović i dodao da će se založiti za ukidanje ograničenja za studente „predbolonjce”.
Pravnici pominju „opšti interes”
Advokat Milica Čvorović naglasila je da u 197. članu Ustava stoji odredba da „zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo”.
– Isti član, međutim, propisuje da u izuzetnim slučajevima samo pojedine odredbe zakonskog akta mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Poslednji Zakon o visokom obrazovanju usvojen je 2017. i ako je država tada propisala da je prelazak svih starih studenata na Bolonju opšti interes, iza nje stoji Ustav Republike Srbije – objašnjava Milica Čvorović.
Potpisnici peticije navode da ukidanje prava starim akademcima da završe fakultet prema programu po kom su počeli ne ide u prilog državi, jer ga onda većina neće završiti, a interes Srbije je da dostigne prosek EU od 35 odsto, jer je daleko ispod njega.
