sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15
INTERVJU: prof. dr VLADIMIR POPOVIĆ, državni sekretar u Ministarstvu prosvete

Od 1. januara novi model finansiranja nauke

Ubuduće mnogo veća sredstva za istraživanja po svakom projektu. – Mladi istraživači zaštićeni narednih pet godina
Autor: Sandra Gucijanponedeljak, 22.07.2019. u 22:55
(Фото Н. Марјановић/С. Печеничић)

– Od 1. januara je planirano da otpočne novi model finansiranja nauke. Međutim, tu se mora svakako raditi postepeno. Biće potrebno vreme da se institucije prilagode novom režimu poslovanja, da se pripreme podzakonska akta, da se uradi katalog radnih mesta... Praktično, početkom rada Fonda za nauku novi model je već startovao, ali će tačka na dosadašnji sistem finansiranja biti stavljena konačnim završetkom tekućeg projektnog ciklusa – kaže za naš list dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i profesor beogradskog Mašinskog fakulteta.

Koje su najvažnije novine Zakona o nauci i istraživanjima koji je upravo stupio na snagu?

(Foto privatna arhiva)

Prosvetne vlasti su odlučile da sprovedu kompletnu reformu sistema finansiranja naučnih istraživanja jer su se nagomilali problemi, uz činjenicu da je velika većina istraživača bila nezadovoljna postojećim zakonskim okvirom. Imali smo sistem u kome niko nije do kraja zadovoljan, a ponajmanje država. Ovim zakonom je, zajedno sa Zakonom o Fondu za nauku, predviđen prelazak s nekompetitivog projektnog finansiranja na institucionalno i suštinski kompetitivno projektno finansiranje. Istraživači neće da zavise, kao do sada, od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne, što je već dugo zahtev naučne zajednice. To nikako ne znači da će istraživači dobijati sredstva, a da za njih neće morati da ostvaruju rezultate.

Omogućeno je finansiranje naučnoistraživačkog rada akreditovanih visokoškolskih ustanova čiji je osnivač država, što obuhvata sredstva za materijalne troškove istraživanja, uključujući i troškove vezane za opremu, obuhvata kroz različite programe i plate istraživača koji nisu u nastavi. Sistemski i uniformno je definisano angažovanje studenata doktorskih studija u svim akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama, i to kako onih koji su trenutno u sistemu, tako i onih koji će tek biti uključeni u njega.

Hajde da stavimo tačku na najčešće nedoumice u javnosti. Da li će mladi istraživači ostati bez posla i šta se dešava ako njihov mentor ne dobije projekat?

Više od 1.100 mladih istraživača koji su tokom prethodne godine uključeni na tekuće projekte Ministarstva će imati miran period finansiranja od praktično pet godina, pod uslovom da ispunjavaju svoje obaveze na doktorskim studijama. A sve to vreme će moći i da konkurišu na projekte Fonda za nauku. Predviđeni su i individualni grantovi za doktorande, gde oni neće zavisiti od toga da li je njihov mentor dobio projekat.

Poziv za izvrsne projekte mladih istraživača je otvoren do 2. septembra. Radionice su bile izuzetno posećene, što pokazuje glad mladih da pokažu šta znaju i mogu. Koje su bile najčešće dileme učesnika?

Pitanja su uglavnom bila bazirana na tome ko ima pravo da učestvuje, kao i na finansijska ograničenja. PROMIS je poziv otvorenog tipa, bez striktnih pravila. Otvoren je za sve naučne oblasti. Važno je i da istraživači razumeju da ne moraju da se isključe iz tekućeg projektnog ciklusa da bi učestvovali u ovom pozivu. Sve u svemu, niko ništa ne gubi, a može puno da dobije. Dodatno, istraživači moraju da se uče da prave i finansijske planove projekata, to inače rade svi istraživači u državama koje imaju razvijenu nauku.

Da li je tačno da postoji starosna granica od 40 godina, to je jedna od nedoumica koje smo videli u raspravi na „fejsbuk” grupi „Nauka bez cenzure“?

Moja je obaveza i da pratim društvene mreže. Uvažavam mišljenje ove grupe u kojoj sam pozitivno ocenjen. Evo da pojasnim: PROMIS je pripremljen po ugledu na prestižne pozive Evropske komisije i namenjen je onim istraživačima koji nisu bili u prilici da budu rukovodioci projekata u prethodnih skoro 10 godina. Ne postoji ograničenje koje definiše starost istraživača, ograničenje je vezano za broj godina koji je protekao od odbrane doktorske disertacije (do 10 godina). Moguće je učešće na ovom pozivu i jednog broja starijih istraživača. Do kraja godine se mogu očekivati još dva manja poziva. Tokom jeseni će biti pripremljeni i pozivi koji će biti namenjeni svim istraživačima.

Naučnici strahuju da neće biti dovoljno vremena da se uradi kategorizacija do 1. januara, pitaju se kada će biti novi veliki poziv...

Slažem se da su istraživači „zaglavljeni” u kategorijama, koje ćemo ovom reformom potpuno redefinisati. Istraživači će kod institucionalnog finansiranja biti razvrstani kroz katalog radnih mesta prema naučnim zvanjima, ali i prema rezultatima u prethodnom periodu. Biće napravljen pojednostavljen sistem vrednovanja, po principu kako se to radi u EU i gde će se uzimati pet do 10 najboljih referenci svakog istraživača.

PROMIS je mali poziv, s ograničenim brojem učesnika po projektu, do šest. Prava šansa za sve istraživače će biti regularni pozivi, od kojih će prvi biti kroz program Ideje. I neće više postojati termin „veliki” poziv, jer želimo da naviknemo istraživače na permanentno otvorene pozive, sa stalnom šansom za novu priliku.

Veliki je problem i taj što istraživači ne dobijaju na vreme opremu i hemikalije, predugo čekaju na remont uređaja... Da li će se tu nešto promeniti sada kada imamo i kraće, recimo ove dvogodišnje, projekte za mlade?

Osnovna ideja poziva koje će raspisivati Fond za nauku su mnogo veća sredstva za istraživanja po svakom projektu. Projektna sredstva neće u najvećoj meri biti namenjena za plate istraživača. To će se već videti kroz PROMIS. Sredstva koja se sada plasiraju za direktne materijalne troškove istraživanja su na potpuno nezadovoljavajućem nivou. Imaćemo i pozive kroz program Infrastruktura, koji je program podrške formiranju, izgradnji, održavanju i unapređenju institucija i laboratorija od strateškog značaja.

Prošle su tri godine od bune naučnika koja je završena poništavanjem konkursa za projekte i promenom ministra prosvete. Ako biste uporedili taj period i ovaj danas, po čemu je sada bolji položaj naučnika u Srbiji?

Poverenje se lako gubi, a teško stiče. Verujem da smo u prethodne tri godine dosta učinili da vratimo to poverenje. Bilo je mnogo javnih rasprava, tribina, okruglih stolova. Slušali smo glas naučne zajednice, i to smatram ključnim. Razgovarali smo sa svim uticajnim grupama u zajednici. I tako ćemo nastaviti i dalje, jer ne želimo bilo šta da krijemo od istraživača. Veliki broj istraživače je uključen u razna tela i radne grupe za izradu zakonskih i podzakonskih akata.

Sve to ne bi bilo moguće da ovu reformu ne prati i povećano ulaganje. Ukupno su sredstva koja se ulažu u nauku, od 2015. do 2019, uvećana za 35,8 odsto, a pregovara se o dodatnim sredstvima za Fond za nauku kroz IPA fondove (to su bespovratna sredstva) i kreditnu liniju Svetske banke.

Uskoro osnivanje novih instituta

Predviđeno je osnivanje novih instituta, pretpostavljamo da to pokazuje da je Srbiji potrebno još više naučnika?

Tako je. Već je pre nekoliko nedelja osnovan Institut za informacione tehnologije pri Univerzitetu u Kragujevcu, u okviru koga će biti angažovan veliki broj istraživača ovog univerziteta koji nisu angažovani u nastavi. Smatramo da nije dobro da nam velika većina naučnih institucija bude smeštena u Beogradu. Paradoksalno je da je broj instituta južno od Beograda manji od pet, a da u Nišu i Kragujevcu nismo imali nijedan institut. Na primer, u Vojvodini ne postoji niti jedan institut u kompletnom polju društveno-humanističkih nauka. Ima i prostora i potrebe za osnivanjem novih naučnih institucija, što smo takođe omogućili kroz nova zakonska rešenja. Zbog propadanja u prethodne tri decenije nekoliko velikih proizvodnih sistema, njihovi naučni instituti su se ugasili. Stoga u oblasti celog tehnološkog razvoja ima puno praznog prostora za nove naučne institucije. Uspeh Instituta „Biosens” je najbolja potvrda prethodne tvrdnje.


Komentari12
74967
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nina Japundzic
Bilo bi uljudno da se ljudi koji kritikuju ne sakrivaju iza pseudonima.
Leon
Pseudonim jer nase drustvo nije sazrelo jos u drustvo gde se otvoreno i bez ostrascenosti moze govoriti o problemima. Komentar nije usmeren ka Vama vec kao celom procesu negativne slekcije koji postoji na fakultetima a gde prednjaci Medicinski. Radio neko ili me dobija ogromne pare, kriterijumi pri izborima u nastavna znanje nisu naucni rad i rezultati bec licne simpatije i veze. Prvo toga da se resimo i svi drugi problemi bi bili minorni. U suprotnom sve dalje i dalje cemo propadati.
Preporučujem 5
Nina Japundzic
Srbija je siromasna zemlja gospodo ministri. Srbija moze da osniva fakultete ali ne i nepotrebne institute. Fakulteti formiraju istrazivacki kadar kroz doktorske studije i vecina treba da razvija industriju, a ne da radi u institutima. Ne mogu da shvatim da niste uocili da na EU,UK i USA fakultetima/univerzitetima postoje 3 pravca u akademskoj karijeri: predavaci-lecturers/readers, profesori i istrazivaci. Pa prebacite istrazivace na fakultete, ukljucite ih u doktorske studije i svi srecni
Leon
Jeste a da pri tome za profesore se biraju oni sa vezom i oni kojima su mame i tate profesori i nastancaju im prosek 10.00 a da kvalitetni i koji nemaju veze i ne pripadaju klanovima idu u industriju i u inostranstvo. Lepo ste to zamislili profesorko Japundzic.
Preporučujem 14
Радојко
Средства за младе истраживаче су врло мала, на конкурс их се јавило тако мало да је конкурс морао бити понављан. Приватне компаније познатих власника се убрзано промовишу у статус у коме могу трошити средства намењена науци. По новом закону, држава ће за администрирање узимати проценат значајно већи него у свету. Све у свему, нето средства за науку се заправо смањују. Наука је "пуштена низ воду", држава бојадише сиву слику да не буде штете на следећим изборима.
Bojan
Nisu istraživači zaglavljeni u kategorijama već ste ih vi nesposobni zaglavili. Niste u stanju 10 godina da uradite evaluaciju istraživača. Verovatno da oni koji su bliski Ministarstvu ne bi izgubili kategorije jer nisu radili ništa godinama.
Branislav
Pored “dopisivanja autora” na radovima, problem je i objavljivanje radova u časopisima gde je uslov objavljivanja da se plati tzv. Article processing charge. Ovakvih časopisa ima mnogo, značajan broj njih je na SCI listi, proces recenzije traje najčešće 3-5 dana, a cene se kreću do 1800 CHF. Bilo bi dobro da Ministarstvo napravi analizu koliko novca je plaćeno za objavljivanje radova naših “naučnika” u ovakvim časopisima, i da se radovi u ovim časopisima ne uzimaju u obzir prilikom evaluacije.
Preporučujem 10
Naucni savetnik
Evaluacija istrazivaca na nacin na koji je sprovedena je u velikoj meri uticala na slab i neadekvatan razvoj nauke u Srbiji. Ona je inspirisala veliki deo naucne zajednice da posegne za neetickim i krajnje nemoralnim postupanjima (neodmereno koautorisanje tj. "potpisivanje" na radovoma) koja su dovela do potpunog unistenja vrednosnog sistema u nasoj nauci. (ova tema zahteva mnogo vise karaktera od ponudjenog broja)
Preporučujem 11
Prikaži još odgovora
Stefan
Državni sekretar opet nije odgovorio šta će biti sa studentima doktorskih studija-istraživačima kada doktoriraju?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja