utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:03
NA UGLU TERAZIJA I ULICE DRAGOSLAVA JOVANOVIĆA

Zgrada „Putnika” postaje hotel

Zdanje je podignuto po projektu arhitekte Nikole Nestorovića 1914. za potrebe banke Nikole Boškovića. – Secesijsku raskoš izgubilo je krajem tridesetih, ali deo te lepote biće vraćen u toku aktuelne obnove
Autor: D. Aleksić, D. Mučibabićnedelja, 21.07.2019. u 15:00
(Фото Д. Алексић)

Pažnju prolaznika na Terazijama poslednjih dana privlače dekorativna fasadna platna na zgradi na uglu sa Ulicom Dragoslava Jovanovića, koja je decenijama pripadala turističkom preduzeću „Putnik”. Na platnima su prikazani raskošni balkoni i ukrasi na fasadi koje ovo zdanje nema. To nije slučajno jer, kako saznaje „Politika”, ovoj višespratnici dobrim delom biće vraćena fasada u stilu secesije, koja ju je krasila do prve polovine tridesetih godina. Posle detaljne rekonstrukcije objekat, koji uživa zaštitu u okviru celine „Terazije”, biće pretvoren u hotel.

Investitor, kako stoji na gradilišnoj tabli, jeste preduzeće „Dual DJ 1 doo”, a obnova zgrade je, prema istom izvoru, oročena na dve godine, odnosno do marta 2021.

Ovo preduzeće, prema podacima Agencije za privredne registre, osnovano je u novembru 2015, pretežna delatnost mu je hotelska, a njegov vlasnik je kompanija sa Kipra „Enim Options Ltd”. Kako nezvanično saznajemo, višespratnicu u centru „Dual DJ 1 doo” kupio je od prethodnog vlasnika – ruske „Metropol grupe” koja je 2007. pazarila najstarije srpsko turističko preduzeće.

Tri godine kasnije „Metropol grupa” otvorila je renovirani hotel „Putnik” u Novom Beogradu, prvi u regionu koji je zaslužio pločicu poznatog lanca „Tulip in”. To zdanje u Ulici Palmira Toljatija 9 projektovao je arhitekta Mihajlo Mitrović, a rekonstrukciju zgrade u centru koja gleda na Stari dvor potpisuje arhitekta Zoran Ljubičić. Prema izgledu dekorativnog fasadnog platna, deluje da će na fasadu ovog zdanja velikim delom biti vraćen potpis njenog izvornog arhitekte, čuvenog Nikole Nestorovića.

Kako navode u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada, ova institucija je u postupku izdavanja lokacijskih uslova, aprila ove godine, utvrdila uslove za adaptaciju, rekonstrukciju, sanaciju i promenu namene postojećeg poslovnog objekta u hotel.

– Ovim uslovima dozvoljeni su radovi koji ne menjaju volumen i gabarit objekta. Celina „Terazije” dokument je razvoja modernog Beograda i prostor značajnih društvenih, kulturno-istorijskih i arhitektonsko-urbanističkih vrednosti i kao takva uživa status dobra pod prethodnom zaštitom – preciziraju u Zavodu.

Sama zgrada na uglu Terazija i Dragoslava Jovanovića, kako dodaju, podignuta je 1914. za potrebe banke Nikole Boškovića, u neposrednom okruženju najznačajnijih i najreprezentativnijih državnih zdanja – dvorskog kompleksa, budućeg doma Narodne skupštine, kao i ministarstava prosvete i pravde.

Od Narodnog muzeja do „kuće sa zelenim pločicama”
Potpis čuvenog srpskog arhitekte Nikole Nestorovića danas se može videti na više zdanja u prestonici. Neka od najčuvenijih su zgrada Narodnog muzeja (nekadašnja Uprava fondova), hotel „Bristol” i Beogradska zadruga. Njegova dela su i kuća trgovca Stamenkovića na uglu Kralja Petra i Uzun Mirkove, kolokvijalno poznatija kao „kuća sa zelenim pločicama”, i Nestorovićeva kuća u Kneza Miloša 40. Deo ovih zdanja Nestorović je osmislio u koautorstvu sa Androm Stevanovićem.

– Projekat za to vreme izuzetno savremene poslovno-stambene višespratnice uradio je jedan od najznačajnijih nacionalnih arhitekata 20. veka. Ova zgrada, shodno poziciji i vrednom neposrednom okruženju, koncipirana je kao reprezentativni objekat sa fasadama na kojima dominira bogata secesijska plastika. Poseban akcenat čitavoj arhitektonskoj kompoziciji davao je ugaoni motiv zgrade rešen u vidu uzanog erkera sa bogatom fasadnom plastikom – podsećaju iz Zavoda.

Ovaj raskošni erker kao i bogata fasadna plastika uklonjeni su tridesetih prošlog veka. Između 1929. i 1933. zgradu je otkupilo turističko preduzeće „Putnik”, za čije potrebe je adaptirana između 1939. i 1940. godine prema projektu arhitekte Đorđa Đorđevića.

– Naredne intervencije na objektu izvedene su na samom kraju šeste decenije 20. veka, kada je prema projektu arhitekte Rajka Tatića 1959. dograđen jedan povučeni sprat, veoma pojednostavljene stilske obrade kako ne bi konkurisao postojećem korpusu objekta niti svojom volumetrijom vrednom okruženju. U okviru celine „Terazije” kojoj pripada i čini njen gradivni element, objekat je vrednovan kao delo arhitektonskih, urbanističkih i kulturno-istorijskih vrednosti, značajan u istorijskom razvoju i konačnom formiranju ovog dela grada. Posebnu vrednost predstavlja njegov podređen, ali skladan odnos sa kubetom Starog dvora, kao glavnim prostornim akcentom parnog fronta Ulice Dragoslava Jovanovića i dominantnim motivom poteza Terazije – Kralja Milana – ističu u Zavodu.

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture nisu precizirali detalje uslova koji su izdati investitoru, ali na osnovu fasadnog platna koji najavljuje budući izgled zgrade jasno je da nekadašnji erker neće biti vraćen. Deluje i da će jasnije biti istaknut i da će bogatije biti dekorisan poslednji sprat ovog zdanja.


Komentari1
90544
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mare
Zavod za zastitu spomenika nije dozvolio da se vrate erkeri koje je zgrada imala pre drugogo svetskog rata, bruka i sramota.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja