utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:35

„Zastava” – ili kako zaboraviti pokojnika

Od nekadašnjeg kragujevačkog giganta koji je hranio pola miliona Jugoslovena ostala je samo fabrika oružja za koju je zainteresovana italijanska „Bereta”
Autor: Brane Kartalovićnedelja, 21.07.2019. u 14:12
„Фића” на линији за монтажу (Фотодокументација „Политике”)

Kragujevac – Iako je pre 20 godina, rasturena NATO bombama, bila na umoru, kragujevački srednjoškolci i studenti su i tada očekivali da će zameniti svoje roditelje na radnom mestu i dobiti posao u nekoj od mnogobrojnih fabrika „Zastave”. Današnje generacije, koje uče iste škole i fakultete, „Zastavu” više i ne pominju.

Tokom prethodne dve decenije, mnogi manji pogoni su jednostavno ugašeni, što je slučaj s proizvodnjom „Zastavinih” turbina za male hidroelektrane, a veće fabrike su prodate stranim kompanijama, što je neizostavno značilo i promenu imena. „Zastava tapacirnica” danas je „Fori tekstil”, a „Zastava alatnica” – „Unior komponente”.

Neko će reći nomen est omen – ime je sudbina – ali vreme čini svoje i „Zastava”, taj nekadašnji kragujevački gigant koji je, direktno ili indirektno, hranio pola miliona Jugoslovena, polako pada u zaborav. Među živima je sve manje onih koji se sećaju reka radnika koji u pola šest izjutra, dok još nije svanulo, hrle ka fabričkim kapijama.

Sedamdesetih godina prošlog veka, kada je „Zastava” bila u naponu snage, u raznim pogonima i službama tog socijalističkog industrijskog mastodonta radilo je 35.000 ljudi. Danas u „Fijatu”, koji je preuzeo „Zastava automobile”, nema više od 2.400 radnika. Naravno da je tehnologija proizvodnje automobila modernija, ali to je neka druga priča.

Radnici „Zastava kamiona” su se dugo odupirali tranzicionim promenama, očekujući da će ih preuzeti italijanski „Iveko”, njihov dugogodišnji partner, ili neka od velikih kineskih kompanija čiji su dolazak najavljivali naši zvaničnici, sve dok i ta, treća po snazi fabrika, nije izbrisana sa spiska živih privrednih subjekata.

Od velikih „Zastavinih” fabrika ostala je samo fabrika oružja, prva takva fabrika na Balkanu, naslednica čuvene „Topolivnice” iz 19. veka, koja je počela da radi 1853. godine. Za tu fabriku, koju su podizale obe naše kraljevske dinastije, danas je zainteresovana italijanska „Bereta”. Inače, novi zakon o proizvodnji i prometu oružja iz 2018. godine omogućio je upliv stranog kapitala u našu odbrambenu industriju.

Preostala imovina upokojene „Zastave” gurnuta je u stečajnu masu, još se vuku tužbe nekih bivših radnika za neisplaćene zarade i doprinose, a u međuvremenu je sa tržišta nestala i „Zastava inpro”, fabrika za proizvodnju automobilskih prikolica koja je zapošljavala mahom osobe s invaliditetom. Posao te fabrike je preuzeo francuski „Trigano”.

Nema više ni „Zastava hortikulture”, ni KUD-a „Zastava”, a nad „Zastavinom” medicinom rada, u kojoj se leči 30.000 Kragujevčana, nedavno je pokrenut likvidacioni postupak.

Savremena tehnologija i novi tržišni odnosi neminovno donose promene, ali je teško oteti se utisku da brisanje imena „Zastava” iz svih dokumenata nema i svoju širu, ideološku pozadinu. Nekada stub nacionalne industrije kao da treba izbrisati i iz sećanja.

Česi i Rumuni su na „škodi” i „dačiji” zadržali znak nacionalnog automobilskog brenda i po dolasku nemačkog „Folksvagena” i francuskog „Renoa”. Mi smo se svog znaka lako odrekli, valjda da što pre zaboravimo da smo ikada išta umeli sami da napravimo, oduvek jedino sposobni, ili samo za pečalbu ili za ulogu jeftine radne u svojoj zemlji.


Komentari27
59e2a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Koren Svega
Zastava je bila neisplativa od osnivanja i nije bilo šanse da ona opstane sa onakvim proizvodima i viškom radnika. Dačija i Škoda su dobile ozbiljnog partnera onda kada su se Češka a kasnije i Rumunija, pokazali kao sigurni partneri eUropskih vlasti. Dakle, politika je odlučila a zašto Srbija nije bila u toj grupi prihvatljivih - pitajte vladare iz 90ih ako vam odgovore. Alternativno, pročešljajate arhive udbe - ako vam dozvole (po zakonu je tajnost skinuta jos 1995. ali...).
Dragoljub
Lakrdija.Trajaće sve dok nestane bilo kakvo obeležje bilo čega srpskog a i mislim, balkanskog-zato je izmišljeno "zapadni Balkan".Tražili smo demokratiju-sada imamo..kratiju na naš način-to u svetu nije viđeno.Nakad su Jugoslaviju zvali, mislim Kinezi-"Eksperiment".Na Balkanu dešava najokrutniji kolonijalizam, na način koji je najjeftiniji za nove gazde.Uništavaju se nacije i zemlja-u smislu cela priroda, oni koji znaju,prave se da ne vide,a oni koji su "gore" nemaju pojma šta se dešava? ili?
Шумадинац
"...над 'Заставином' медицином рада, у којој се лечи 30.000 Крагујевчана, недавно је покренут ликвидациони поступак"!? Страшан злочин, ова установа је у бившој Југославији била најсавременија медицинска установа типа поликлинике. Чак је и након распада велике државе направила сопственим знањем и технологијом растворе за анализе медицинских налаза који се нису производили у Србији и Црној Гори. И сада је то установа боља од свих домова здравља у Србији. Издаја државе и народа у континуитету.
Sreten Bozic -Wongar
Pre nego sto je izgradjen pokojni Fiat Kragujevac je imao polja ranoga zita . Na njimsu se negovale vrste zita koje ce sazreti za zetvu ranije od ostalih da bi prihranile gladan narod. Kasnije je tu lileno ortuzje da bi se osobodio narod od Vardara do Triglasva. Ani oni koji su oslobodjeni nisu znali za zahvalnost. Kazu da im je ropstvo bilo prijatnije nego sloboda.
Rade
Samo promenite ime u EI Niš, MIN Niš i sve je drugo isto.Naravno u komentarima i dalje ista pesma. Stranci su krivi ili komunizam. A Škoda i Dalija , katolici i pravoslavci i dalje rade posle komunizma. Ali oni nisu imali Slobu, sankcije,ratove i NATO bombardovanje i druge gluposti koje mi jesmo i koje su potpuno uništile naš narod.
Katarina R.
Rade@, od bombardovanja je proslo 20 godina . Osam godina vladavine SNS....dokle vise?? Dvadeset godina posle Drugog svetskog rata, dakle 1965.godine niko u svetu nije pricao o tome, vec stvarao saveznistva i za sukao rukave.
Preporučujem 10
Trifun
@Rade Najlakse je reci "Sloba je za sve kriv" i oprati necistu savest.Samo nikakve koristi od toga..Za Slobinog "vakta" su radile sve fabrike iz vremena komunizma,uprkos sankcijama,ratovima,bombardovanju..Njihova propast je usledila u plackaskoj privatizaciji,posle 5.oktobra.Tada je,prema stranim izvorima,iz Srbije opljackano i iz nje izneseno preko 50 milijardi dolara..Ne znaci da bi sve fabrike prezivele tranziciju.Ali dobar deo bi.Napr: Otpisana "Zelezara Smederevo sad je najveci izvoznik..
Preporučujem 14

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja