subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:04

Haradinaj i ranije podnosio ostavku zbog „službenog puta” u Hag

Protiv Ramuša Haradinaja pred Haškim sudom vođena su dva procesa u kojima je pravosnažno oslobođen zbog nedostatka dokaza.
petak, 19.07.2019. u 18:43
Почетком јануара 2017. ухапшен је на швајцарско-француској граници по потерници Србије (Фото Танјуг – АП)

PRIŠTINA - Ramuš Haradinaj, premijer privremenih prištinskih institucija, nije danas prvi put podneo ostavku na premijersku dužnost da bi se odazvao sudu u Hagu, gde je jednom već bio optužen za ratne zločine počinjene nad srpskim civilima i pripadnicima drugih nealbanaca, kao i lojalnih Albanaca.

Haški tribunal ga je, međutim, te optužnice oslobodio zbog nedostatka dokaza.

Prvi put je ostavku podneo 2005. nakon samo 100 dana provedenih na vlasti.

U svom tadašnjem obraćanju građanima Kosova, Haradinaj je rekao da je to bio jedan od najtežih dana u njegovom životu.

„Ovo je jedan od mojih najtežih dana, ali sloboda ima visoku cenu...”, rekao je i dodao da će se suočiti sa optužbama haškog tribunala, te pozvao narod Kosova da prihvati takvu njegovu odluku.

„Tražim od vas da prihvatite ovu sudbinu, molim vas da prihvatite sve što je gotovo nemoguće prihvatiti, ali učinite to u čast zemlje i nacije”, rekao je Haradinaj.

Protiv Ramuša Haradinaja pred Haškim sudom vođena su dva procesa u kojima je pravosnažno oslobođen zbog nedostatka dokaza.

Haradinaja, bivšeg komandanta OVK u zoni pod nazivom Dukađini (koja je obuhvatala delove opština Dečani, Đakovica, Peć, Istok i Klina koje je naseljavao mahom albanski živalj), prva optužnica je teretila za okrutno postupanje, torturu i ubistva ljudi zatočenih u improvizovanim logorima.

Uz Haradinaja na optuženičkoj klupi našli su se Idriz Baljaj i Lahi Ibrahimaj, a šest godina zatvora, koje je odslužio, dobio je Ibrahimaj.

Nakon žalbe Haškog tužilaštva Apelacionom veću, suđenje vraćeno na početak po manjem broju tačaka optužnice.

Međutim tada su svedoci odbijali da svedoče ističući nedovoljne mere zaštite.

I u ponovljenom suđenju optuženi Haradinaj, Baljaj i Ibrahimaj su oslobođeni zbog nedostatka dokaza.

Početkom januara 2017. uhapšen je na švajcarsko-francuskoj granici po poternici Srbije, ali ga je Apelacioni sud u Kolmaru oslobodio odbijanjem zahteva Srbije za njegovu ekstradiciju kao bivšeg vođe terorističke OVK.

Haradinaj je rođen 3. jula 1968. u selu Glođane kod Dečana na Kosovu.

Posle demonstracija kosovskih Albanaca 1989. emigrirao je u Švajcarsku, gde je regrutovan u Narodni pokret Kosova iz kojeg je kasnije nastala tzv. Oslobodilačka vojska Kosova.

U Švajcarskoj je učio kung-fu i ratne veštine. A u Albaniji je 1996. završio obuku i učestvovao u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks i Tropoja. Na Kosovo je često dolazio ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije.

U aprilu naredne godine postao je jedan od regionalnih komandanata terorističke OVK.

Na njegovu inicijativu u Glođanu je formirana specijalna jedinica OVK „Crni orlovi”, kojoj se pripisuje odgovornost za mučenja i ubijanja više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

Vlasti u Beogradu optužile su Haradinaja da je odgovoran za mnoge zločine nad Srbima u tom delu Pokrajine i za njim raspisale poternicu.

Optužen je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998 na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.

Posle zvaničnog raspuštanja i demilitarizacije OVK, početkom 2000, formiran je Kosovski zaštitni korpus, u kojem je Haradinaj bio zamenik komandanta Agima Čekua.

Sa te dužnosti se povukao 11. aprila iste godine i najavio osnivanje stranke. Njegova stranka se zove Alijansa za budućnost Kosova, a pratile su je brojne kontroverzne aktivnosti tokom predizborne kampanje za lokalne izbore, oktobra 2000, i jedan, nikad do kraja rasvetljen incident, u kojem je Haradinaj ranjen.

Haradinaj je sa još tridesetak pripadnika KZK početkom jula 2000. napao porodicu Musaj iz okoline Dečana, potom je „teško ranjen” i prebačen u Nemačku, a ubrzo po njegovom povratku ubijen je jedan član porodice Musaj.

U avgustu 2002. međunarodni tužilac na Kosovu podigao je optužnicu protiv Haradinaja zbog oružanog napada na jednu albansku porodicu 2000, ali nikada nije osuđen.

U svom autobiografskom đelu „Priča o ratu i slobodi”, Haradinaj je izjavio da su pripadnici OVK „svakog dana ubijali srpske policajce”.

U okviru istrage o ratnim sukobima na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. i aktivnostima OVK, Haradinaj je u Prištini 10. novembra 2004. razgovarao sa istražiocima Haškog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše SFRJ , u vezi sumnji da je počinio ratne zločine nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom tokom oružanih sukoba na Kosovu.

Povodom istrage Haškog tribunala protiv njega, sam Haradinaj odbacio je mogućnost podizanja optužnice Haškog tribunala. On je odmah posle izbora ocenio da je reč o „spekulacijama i glasinama”.

Tribunal je protiv Haradinaja (zajedno sa Idrizom Balajem i Lahi Brahimajem podigao optužnicu (slučaj br. IT-04-84-I), kojom ga po 37 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, na osnovu individualne krivične odgovornosti (koja uključuje i učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu), počinjene u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998. godine (u koje vreme je Haradinaj bio komandant operativne zone Dukađin (Metohija).

Haradinaj je po prijemu optužnice podneo ostavku na mesto premijera Kosova, i dobrovoljno se predao Tribunalu 9. marta 2005. Inače, nije se odmah složio sa američkom sugestijom da mirno i dostojanstveno ode u Hag, nego je tvrdio da mu je Džejmi Rubin nešto obećavao u ime Medlin Olbrajt.

Kao komandant zone „Dukađin”, Haradinaj je slovio za najpouzdanijeg zapadnog saveznika na Kosovu, čiji su borci, osim sukoba sa srpskim snagama bezbednosti, veliku pomoć avijaciji NATO pružali i u otkrivanju neprijateljskih položaja.

Posle rata, tokom demilitarizacije OVK u snage za borbu protiv elementarnih nepogoda, Haradinajeve jedinice su se najbrže transformisale u Kosovski zaštitni korpus, zarad čega su mu povremeno opraštali „sitne nestašluke”, poput oružanih obračuna sa rivalskim klanovima na zapadu Kosova.

U takvim obračunima, navode poznavaoci tamošnjih zbivanja, ubijeno je i nekoliko potencijalnih svedoka koje bi glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte rado videla na svojoj strani.

Po izvorima iz inostranstva, a posebno onih iz Nemačke bio jedan od organizatora nasilja i etničkog čišćenja Srba u organizovanom pogromu od 17. do 19. marta 2004. godine.

Dana 4. marta 2005, sudija Bonomi je potvrdio optužnicu protiv Ramuša Haradinaja, Idriza Balaja i Lahija Brahimaja i naložio da bude zapečaćena.

Taj nalog je prestao da važi 10. marta 2005.

Svi su u prvom pojavljivanju pred Haaškim tribunalom odbacili vlastitu krivicu za ratne zločine nad kosovskim Srbima, Romima i Albancima za koje su optuženi.

Prema navodima te optužnice, reč je o udruženom zločinačkom poduhvatu u kojem su optuženi učestvovali nastao je u aprilu 1998. ili pre tog meseca, a imao je za cilj da Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) uspostavi potpunu kontrolu nad svojom operativnom zonom Dukađin, putem napada tamošnje civilno stanovništvo i njihovog i proganjanja, to jest putem protivpravnog uklanjanja srpskih civila s tog područja i nasilnog suzbijanja svakog stvarnog ili pretpostavljenog vida saradnje tamošnjih albanskih ili romskih civila sa Srbima.

Njegov zločinački cilj je, kako se navodi, uključivao zastrašivanje, otmice, zatvaranje, premlaćivanje, mučenje i ubijanje ciljnog civilnog stanovništva, javlja Tanjug.


Komentari3
d2f61
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radoznala
Ma, vuče ga nešto u taj Hag! Srećan put u jednom pravcu!
Mona
Haradinaj ce se vratiti kao "heroj", dokazi protiv njega su unisteni, ili u necijoj fioci.
Dragan Pik-lon
Daj boze da je mister Makron smogao hrabrosti i predao novom Tribunalu u Hagu tajne dokumente bivse francuske vlasti o zlocincu Ramusu Haradinaju.Ako je tako,postoji velika sansa da se on i osudi.Jer SAD-ve nece remetiti svoje odnose sa Francuskom zbog jednog nasilnika i priucenog hirurga.Koji je stedeo na anesteziji da bi sto vise zaradio.Ne verujem da ce mister Tramp pred pocetak kampanje za drugi mandat uci u rizik kao demokrate i braniti najbestijalnije zlocine u gradjansko-verskom ratu!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja