„Vrati je, vrati je”, uzvikivali su podržavaoci šefa Bele kuće ohrabrujući ga da vrati „kući” američku kongresmenku rođenu u Somaliji. Predsednik SAD je dobio podršku za antiimigrantsku politiku i „rat” protiv nebelih kongresmenki na predizbornom mitingu koji je održan preksinoć, samo nekoliko sati pošto je Kongres odbio da pokrene postupak za Trampovu smenu.
Demokratski kongresmen Al Grin je predložio opoziv predsednika zbog toga što je Donald Tramp pre nekoliko dana poručio grupi demokratkinja koje nisu bele da se vrate tamo odakle su došle. Iako Grinova stranka kontroliše Predstavnički dom, inicijativa nije prošla jer su protiv nje glasali ne samo Trampovi republikanci već i većina demokrata, prenosi „Politiko”. Predsedavajuća donjeg doma Kongresa Nensi Pelosi je osudila Trampove „rasističke” i „ksenofobne” napade, ali odbija da pokrene proceduru za njegovu smenu iz straha da bi se neuspeli impičment demokratama obio o glavu. Da bi predsednik bio uklonjen, potrebno je da za to glasa i Senat, gde Republikanska stranka ima nadmoć.
Američki lider je pre nekoliko dana poručio Aleksandriji Okasio Kortez, Rašidi Tlaib, Ajani Presli i Ilhan Omar da se vrate tamo odakle su došle, iako je samo ova poslednja rođena izvan SAD. One su najveće kritičarke Bele kuće, a posebno osuđuju predsednikovu politiku prema ilegalnim imigrantima i retoriku prema manjinama. Potvrdu da je bio u pravu za to što se okomio na njih Tramp je dobio na predizbornom skupu u Severnoj Karolini, gde su ga birači oduševljeno podsticali da Ilhan Omar pošalje nazad u Afriku.
Iako su napadi na kongresmenke učvrstili deo javnosti u uverenju da predsednik nema nikakve izglede da bude reizabran sledeće godine, pojedini mediji i analitičari podsećaju na to da se isto tako verovalo da Tramp nema šanse ni kad se prvi put kandidovao. Njegov izborni štab će naglasiti da je ekonomija snažna, zarade rastu, nezaposlenost je na rekordno niskom nivou, a vraćeno je i pola miliona radnih mesta u proizvodnji, za koje se verovalo da su nepovratno preseljena u Aziju ili Meksiko. To se dogodilo u Mičigenu, Viskonsionu, Pensilvaniji i Ohaju, nekadašnjim industrijskim centrima koji su godinama propadali i zbog toga zaradili naziv „pojas rđe”. Tamošnji radnici su tradicionalno bili za demokrate do 2016, ali su onda glasali za republikanskog kandidata, pri čemu su njihovi glasovi bili odlučujući za Trampovu pobedu.
Ako demokrate žele da se vrati u Belu kuću, moraće ponovo da privuku ovaj deo Amerike, što se, prema ocenama pojedinih analitičara, neće dogoditi. Kako je pokazalo istraživanje Ej-Bi-Si njuza, Trampov rejting je sada najveći otkako se uselio u Aveniju Pensilvaniju, a građani su najzadovoljniji stanjem u ekonomiji. Prema ovoj anketi, predsedniku ne može da parira nijedan od demokratskih kandidata izuzev nekadašnjeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena, ali on ne može da osigura pobedu među radnicima iz „pojasa rđe” jer pripada ozloglašenom establišmentu.
Bajden je trenutno najpopularniji među pretendentima na partijsku nominaciju, ali bi njemu bilo teško da napadne sadašnju administraciju za nepotizam i korupciju kad je njegov sin sklopio unosan posao u Ukrajini čim je tadašnji potpredsednik SAD podržao promene na Majdanu. U anketama među biračima demokrata visoko se kotira i afroamerička senatorka Kamala Haris, ali njeni stranački rivali smatraju da je njena slabost u tome što SAD još nisu spremne za predsednicu, posebno ne za crnu demokratkinju.
I pojedini komentatori smatraju da, ako Amerika uskoro izabere predsednicu, to će pre biti konzervativna žena sa juga poput Niki Hejli nego liberalka iz Kalifornije poput Kamale Haris. Isto važi i za Bernija Sandersa i Elizabet Voren, za čije se levičarske stavove veruje da su neprihvatljivi većini birača.
Tako se stranka ponovo vraća Bajdenu, ali bi njegovo imenovanje značilo da demokrate napadaju Trampa kao bogatog belog starijeg muškarca koji ima nedoličan odnos prema ženama i problematičan stav prema manjinama i kao alternativu predlažu bogatog belog starijeg muškarca koji ima problematičan odnos s ženama i manjinama.
