subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:55

Veći porez za vlasnike zapuštenih njiva

Novim zakonom predviđene kazne za one koji ne obrađuju ili ne izdaju zemlju u zakup
Autor: Ivana Albunovićpetak, 19.07.2019. u 20:00
(Фото А. Васиљевић)

Istina je da je reč o privatnoj svojini, ali ona je ipak ograničena društvenim interesom, a opšti interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane. To je prioritet broj jedan, kaže Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljišteDok mediji prenose kako u Republici Srpskoj, zbog rasta uvoza hrane, poljoprivrednici dižu ruke od posla kao i da je polovina zemljišta zarasla u korov, u Srbiji je, tvrde nadležni, situacija potpuno drugačija kada je reč o državnim oranicama.

– Državno zemljište se sve više traži, ne samo za ekstezivnu proizvodnju već i za podizanje voćnjaka. Recimo, u Novoj Varoši nedavno je izdato oko 200 hektara i to na 10 godina. To je značajna površina za taj kraj gde ne postoji kvalitetno zemljište. Pre tri godine tamo smo izdavali svega devet hektara. Sličnu situaciju imamo i u Sjenici. Jedan od razloga je i to što država sada ima preciznije podatke o raspoloživim parcelama i transparentnu ponudu sa dužim rokom zakupa – izjavio je za „Politiku” Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

U Vojvodini se svaki pedalj plodne zemlje obrađuje, cena hektara vrtoglavo raste a predmet zakupa su, u poslednje vreme, zapuštene parcele koje poljoprivrednici krče. Zapuštena i neobrađena zemlja uglavnom se vezuje za pojedine opštine u planinskim predelima.

Ipak statistika pokazuje da nešto manje od polovine državnih oranica nema zakupce. Srbija raspolaže sa oko 515.000 hektara državne zemlje, a prema poslednjim podacima ne izdaje se oko 235.000 hektara. Lakić ističe da su to uglavnom pašnjaci, livade i močvare koje se takođe tretiraju kao poljoprivredno zemljište i koji se na licitacijama nude u zakup u dva, tri kruga ali se na ove pozive niko ne javlja.

– Cilj nam je da kroz izmene zakona, koje su u toku ovakvo stanje promenimo i što više zemljišta stavimo u funkciju – kaže naš sagovornik. Do oktobra bi, dodaje, trebale da budu završene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Cilj predloga, koje priprema Ministarstvo poljoprivrede, jeste upravo da se napušteno zemljište, voćnjaci i livade stave u funkciju poljoprivredne proizvodnje. Ali, isto tako i poveća obradivost parcela u privatnoj svojini. Država trenutno, zbog nepostojanja normativnih okvira, ne raspolaže podacima o stanju zemlje u privatnoj svojini.

Lakić kaže da zato i postoji ideja da se propisi menjaju, tako da će obaveza privatnih vlasnika biti da prijave Ministarstvu poljoprivrede zemljište koje se ne obrađuje. U svakom slučaju, naglašava, postojaće i neki vid sankcije za one koji je ne obrađuju ili je ne nude u zakup.

– Istina je da je reč o privatnoj svojini ali ona je ipak ograničena društvenim interesom, a opšti, društveni interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane. To je prioritet broj jedan – kaže Branko Lakić. U mnogim državama EU primenjuju se sankcije za vlasnike zapuštenih parcela od, kako ističe, fiksnih novčanih kazni do uvećanih iznosa poreza na imovinu.

– Mislim da će Srbija biti bliža tom modelu da se zajedno sa poreskim organima, na transparentan način, može utvrditi veća poreska obaveza za one koji ne obrađuju poljoprivredno zemljište – najavljuje naš sagovornik.


Komentari20
57917
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

buki
@imperata Pred zimu smo morali i sumu da prodamo, bolje reci ono sto je ostalo od nje posle kraduckanja. To sto nisu sve pokrali, treba da zahvalimo neuredjenosti sume, koja ih je omela da pridju onim hrastovim "kapitalcima". Savetujem Vam da proverite i tu očevu, da li jos uvek postoji ili su ostali samo panjevi. Covek koji je zatekao samo panjeve od stotinu oraha, ni do danas se nije oporavio.
Predrag
"Истина је да је реч о приватној својини али она је ипак ограничена друштвеним интересом"...Pod ovom formulacijom mogu sve da vam otmu. Sloboda je nešto to mora da se uzme, niko vam je neće dati. I to mora da radi svaka generacija. Na žalost. ćutimo.
Пантелија
Нерадници и лезилебовићи уваљени у управљачке фотеље деру свом народу кожу са леђа измишљајући разноразне хараче. Да видимо, какав су то стимулативни амбијент створили ти лезилебовићи за развој и унапређење српске пољопривреде и свеукупног квалитета живота на селу? Наравно да је прадедовска њива запуштена, баш као што су запуштени сељак, његова домаћица и чељад... и њихова кућа и штала, и трактор и прикључне машине. Јад и беда. Ајде сад још и да их казнимо, па ако немају да плате - да отмемо!!!
vera
To nije u redu dokle god nema dobro organizovanog otkupa fruta ! Kaznjavati ljude sto nece da proizvode i bacaju, to je besmisleno, povrsno, neznalacki ! Vidite svake godine muke sa robom koju niko ne otkupljuje ili samo hoce ako je budzasto ! Dakle, vlada prvo mora da uradi poslove !!
V
Imam 5h zemlje samo 1h su uzeli u zakup ostalo niko nece, i taj 1h je uzet jer je u neposrednoj blizini magistrale. I sada hocete da odem u opstinu da se prijavim i placam dupli porez. U Sumadiji se ne isplati obradjivati zemlju a i ono malo sto vam rodi pokradu vam lopovi, a ostatak vam ukrade drzava.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja