sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:12
SLAB ROD PŠENICE NA SEVERU BAČKE

Sušna setva – mršava žetva

Od prošle jeseni do kasnog proleća gotovo da nije bilo kiše, što je uticalo na značajno manje prinose pšenice. U otkupnu cenu pšenice nije uračunata akumulacija – upozoravaju privrednici
Autor: Aleksandra Isakovpetak, 19.07.2019. u 08:25
(Фото Никола Тумбас)

Subotica – U subotičkom ataru gotovo je završena žetva pšenice, stručnjaci procenjuju da je ostalo da se sa njiva skine još deset odsto od oko 20.000 hektara, koliko je posejano hlebnim zrnom. Međutim, već sada je jasno da požnjevena pšenica neće napuniti silose, rod je značajno manji nego prethodnih godina i kreće se između 4,5 do 5,5 tona po hektaru.

„Sejali smo u prašinu, od septembra do Nove godine palo je svega tri litre kiše”, kaže za „Politiku” Pavle Kujundžić, zemljoradnik, objašnjavajući zbog čega je nizak prinos. Otkupna cena pšenice je 18 dinara, plus PDV, ali Kujundžić kaže da je to niska cena i strahuje da dalje će padati. „Za sada pšenicu otkupljuju samo mlinari, kada oni popune svoje potrebe, prestaće otkup, a trgovci su našli jeftiniju pšenicu u okolnim zemljama.”

Poljoprivredni kombinat „Ravnica” u Bajmoku, koji je u okviru kompanije „Matijević” pod pšenicom imao 1.830 hektara i spada u ovdašnje najveće proizvođače. U njihovom slučaju, na pojedinim parcelama prinosi su gotovo prepolovljeni, nekada su vršili preko osam tona po hektaru, sada na pojedinim parcelama oko 4,5 tone. „Suša i predusevi značajno su uticali na visinu prinosa. Tamo gde je prethodno na parceli bila šećerna repa, ona je sabila zemljište i dodatno iscrpla vlagu”, kaže nam Branko Suvajac, agronom koji upravo na njivi prati kombajniranje preostalih parcela pod pšenicom.

„Svake godine se pomalo smanjuje veličina parcela pod pšenicom, a sada imamo i manji rod”, kaže Neven Orčić, agronom u Poljoprivrednoj stručnoj službi, koji kaže da je uzrok slabe žetve teška setva. „Zbog izostanka zimskih i prolećnih padavina, pšenica se nije bokorila, nakon toga su je napale gljivične bolesti, kada čak ni tretmani nisu pomagali. Osim što je, u proseku, rod oko 4,5 tone, ono što brine je i da zrno ima malu hektolitarsku težinu.”

Prve najave otkupne cene pšenice kretale su se oko 14 dinara, da bi na početku žetve ona bila 18 dinara. Regionalna privredna komora na sednici Odbora sektora poljoprivrede utvrdila je cenu koštanja u rasponu od 19,1 do 26,3 dinara, a zbog najava da će tržišna cena pšenice biti niža, privrednici Severnobačkog okruga traže od Privredne komore Srbije da se obrati Vladi Srbije kako bi kontrolisala otkupljivače pšenice i tako spreči stvaranje kartela i dogovora oko formiranja cene pšenice.

Regionalna privredna komora prvi put se oglasila saopštenjem u kojem je izneta računica proizvodnje pšenice, ali i upozorenje da otkupna cena ne obuhvata i akumulaciju.

Cena koštanja po jednom hektaru jeste 105.120 dinara, u šta spadaju i fiskalni troškovi, poput poreza, ali i osiguranja useva. Ukoliko proizvođač ima troškove i zakupa državnog zemljišta ili prema kreditorima, njegova proizvodnja košta 136.320 dinara po hektaru.

U komori ističu: kada se utvrđuje cena koštanja proizvodnje pšenice, niko ne uračunava akumulaciju, već samo troškove nastale tokom proizvodnje. Zbog toga je neophodno da u otkupnu cenu pšenice bude uračunato i dva dinara po kilogramu na ime akumulacije. Tvrde da sa cenom od 19,1 dinar za kilogram, s prosečnim prinosom od 5,5 tona po hektaru poljoprivrednicima ne ostaje finansijska zaliha s kojom mogu da započnu narednu setvu.


Komentari3
554ad
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дом престарелых
Ukrajina sve konkurentnija na tržištu žitarica, Rumunija postavlja novi rekord u izvozu suncokretovog ulja - naslov u jednom poljoprivrednom portalu. Ovde su počele zlatne godine i može nam se da uvozimo i žito i sve drugo...
starasabla
več su japanci u osamdestima prošlog veka bili impresionirani vojvodinom, koja bi mogla da bude žitarica cele evrope . a umesto da snabdeva sa pšenicom in ostalim kulturama "sebe i pola evrope", srbija mašta s400, bombe i tenke i uništava ili barem ignorira sobstvene bogate prirodne resurse. da se investira u navodnjavanje, subvencionira poljuprivrednike itd, danas bi susjedi kupovali u Srbiji. A zna se, ko ima hranu, ima moč i suverenitet. A u Srbiji kad tad, da brašno doće izvana...ludo.
Ljubica
Srbija je iza Albanije po povrsinama koje navodnjava.Zato placamo danak svake druge godine.Vaznije su fontane,fudbalski stadioni,gondole...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja