Istog dana kada je „Politika” objavila tekst o državnoj otimačini privatne vile „Regenhart” u Dubrovniku, zbog čega će američka porodica tužiti Hrvatsku pred sudom u SAD, hrvatski ministar državne imovine Goran Marić podneo je neopozivu ostavku – „pošto se suočio sa medijskim napisima o sumnjivim poslovima s nekretninama”.

Iako je moguće da je reč o slučajnosti – da hrvatski ministar to učini istog dana kada je „Politika” objavila tekst pod naslovom „Trampova uredba protiv hrvatske otimačine”, nije isključeno da je baš naša priča bila kap koja je prelila čašu.

Marić je odluku o ostavci saopštio novinarima juče oko podneva, posle potpisivanja ugovora o poklanjanju nekretnina gradu Novom Vinodolskom.

„Ovo je poslednji ugovor koji sam potpisao kao ministar državne imovine. Danas sam podneo neopozivu ostavku predsedniku vlade Andreju Plenkoviću i uputio dopis Saboru za aktiviranje zastupničkog mandata”, rekao je Marić novinarima.

Mediji posebno naglašavaju njegovu izjavu da mu nijedan dan kao ministru državne imovine nije prošao mirno.

„Radio sam pod pritiskom u kojem sam postao meta. Medijska orkestracija prioritetnija je u odnosu na ozbiljan posao i proces oživljavanja državne imovine, koja je decenijama otimana i zapuštana. Uz svest i spoznaju o nametnutim okolnostima, nisam u stanju da prihvatim neviđeni udar na dostojanstvo, mir i integritet moje porodice. Uznemiravanje mojih najbližih čini potpuno nebitnim sve druge okolnosti koje su dovele do moje ostavke”, prenose hrvatski portali Marićevu izjavu.

Pored toga, on je naveo da je postao meta zato što su doneseni zakoni i nova praksa protiv otimanja državne imovine.

„Svima onima koji su želeli i žele da moj život pretvore u haos, poručujem da, hvala Bogu, u tome neće uspeti. Nisam više dostupan, jer sam već vratio mobilni telefon ministarstvu”, rekao je Marić. Hrvatski mediji već danima spekulišu o pripremama za rekonstukciju vlade premijera Plenkovića, a Marić je bio jedan od onih čije se ime povezuje sa aferom o nekretninama.

Ministarstvo državne imovine Hrvatske raspisalo je pre dve nedelje javni poziv za izdavanje u zakup na 30 godina tri vile na području Dubrovnika – bivše srpsko odmaralište na ostrvu Jakljan, vilu „Regenhart” u mestu Sveti Jakov i vilu „Aurora” u Trstenom, koja je vlasništvo Crvenog krsta BiH. Supružnici iz San Franciska, američki državljani poreklom iz bivše SFRJ, koji su pre 18 godina kupili vilu „Regenhart” od Jugobanke, došli su prošle nedelje u Zagreb i uručili svoju dokumentaciju ministru Goranu Mariću, uz napomenu da će se pozvati i na uredbu američkog predsednika Donalda Trampa, koja predviđa da se može zabraniti ulazak u SAD i blokirati imovina, bilo gde u svetu, svima koji su učestvovali u otimanju privatne imovine.

U Hrvatskoj se već decenijama, sistematski vrši pravno nasilje, tako što se donose zakoni i uredbe kojima se privatna imovina proglašava državnom. Na udaru su odmarališta čiji vlasnici imaju prebivalište u Srbiji i BiH. Hrvatska sa jedne strane odbija da primeni Sporazum o sukcesiji i vrati stanje na 31. decembar 1990. godine, a sa druge strane oglašava izdavanje tuđe imovine u dugoročni zakup. To se dogodilo i sa jednom od najpopularnijih vila na području Dubrovnika, u kojoj su snimane scene svetski popularne serije „Igra prestola”. Reč je o vili „Aurora” u Trstenom, koja je već dve decenije predmet sudskog spora između BiH i Hrvatske.

„Politika” je jedini dnevni list u regionu koji hronološki prati dešavanja u vezi sa pravnim nasiljem koje Hrvatska koristi da otima imovinu fizičkih i pravnih lica iz Srbije, smatrajući to, očigledno, svojim ratnim plenom. Pisali smo o prisvajanju odmarališta „Mladost turista” i grada Kragujevca u Makarskoj, likvidaciji filijala bivših jugoslovenskih banaka i utvrdili da se u Hrvatskoj vodi oko 180 postupaka za vraćanje imovine čiji vlasnici imaju sedište ili prebivalište u Srbiji.

Hrvatska nije otela samo nekretnine već i sredstva i potraživanja banaka sa sedištem u Srbiji, čija su potraživanja prema hrvatskim preduzećima otpisivana, kao što je slučaj sa višemilionskim kreditom za Brodogradilište „3. maj” u Rijeci.

Iako je to samo jedan deo zloupotreba, kojima se tek posle dve i po decenije ulazi u trag, uspeli smo da ukažemo na činjenicu da Hrvatska pred svojim pravosuđem fabrikuje potraživanja, koja treba da služe kao izgovor u odnosu na zahteve kojima se traži povraćaj otete imovine.

Procenjuje se da srpska imovina u Hrvatskoj vredi između tri i pet milijardi dolara, što je oko tri i po puta više od imovine koju je Hrvatska potraživala u Srbiji i koja je u najvećoj meri vraćena. „Politika” je prva ukazala da pravosuđe Srbije treba da preispita primenu Sporazuma o sukcesiji i da kroz svoje odluke vrati situaciju u pređašnje stanje. Privredni sud u Beogradu počeo je da donosi odluke o nepriznavanju presuda hrvatskih sudova, koji su od Srbije, pored otimanja imovine, tražili i isplatu sudskih troškova.