nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03

Poslednju valjaricu sačuvati kao muzej

Bralovića valjarica u selu Drenovi, na reci Katušnici, generacije je u sukneno ruho odenula
Autor: Branko Pejovićponedeljak, 15.07.2019. u 20:02

Dre­no­va – Suk­ne­no ode­lo no­si­le su ge­ne­ra­ci­je na­ših pre­da­ka, da na do­ma­ći­nu po­no­sno sto­ji i od stu­de­ni ga do­bro ču­va. Ši­ve­no je ume­ćem na­rod­nih maj­sto­ra šnaj­de­ra od gru­bog suk­na va­lja­nog u va­lja­ri­ca­ma, ko­je je reč­na vo­da po­kre­ta­la.

Da­nas ta­kvo ode­lo tek ko­ji sta­ri­na u br­di­ma ob­u­če kad kre­ne na se­o­ski va­šar da se svo­je mla­do­sti pri­se­ti, po­nos po­vra­ti i že­lja ga mi­ne. A va­lja­ri­ce, mno­gi­ma ne­po­znat po­jam u ovo vre­me, svu­da su za­ru­še­ne, za­bo­ra­vlje­ne, ne­sta­le.

Ipak, još po­sto­ji jed­na – u zla­ti­bor­skom se­lu Dre­no­vi, na re­ci Ka­tu­šni­ci. Ni ona ne ra­di, odav­no je utih­nu­la, ali bi s ne­što ula­ga­nja mo­gla po­no­vo da va­lja suk­no. Za­pra­vo, da po­sta­ne mu­zej u ko­jem bi ovo­vre­me­ne ge­ne­ra­ci­je upo­zna­le ovaj sta­ri za­bo­ra­vlje­ni za­nat. A bi­lo bi zna­ti­želj­ni­ka jer je odav­de na osam ki­lo­me­ta­ra se­lo Si­ro­goj­no i u nje­mu ču­ve­ni mu­zej na­rod­nog gra­di­telj­stva na otvo­re­nom, ko­ji go­di­šnje po­ho­de hi­lja­de do­ma­ćih i stra­nih po­se­ti­la­ca.

Ime joj je Bra­lo­vi­ća va­lja­ri­ca, na­pra­vlje­na ov­de na Ka­tu­šni­ci pre 71 go­di­nu. Du­go je ra­di­la i ki­lo­me­tre suk­na iz­va­lja­la, ge­ne­ra­ci­je u suk­ne­no ru­ho ode­nu­la, pa se i umo­ri­la. Njen ga­zda Mi­lun Bra­lo­vić, ko­ji i sam ga­zi se­dam­de­se­tu, tre­će ko­le­no je u tom po­slu, pre nje­ga su ov­de suk­no za će­bad, ka­pu­te, pan­ta­lo­ne va­lja­li nje­gov de­da Jo­vi­ša i otac Mi­o­drag. Uz va­lja­ri­cu je tu i dav­na­šnja vo­de­ni­ca.

Pri­po­ve­da­li su sta­ri­ji Mi­lu­nu ka­ko je s kra­ja če­tr­de­se­tih pra­vlje­na Bra­lo­vi­ća va­lja­ri­ca, sve je ruč­no gra­đe­no. Od ala­ta maj­sto­ri su ko­ri­sti­li ke­ser, sko­blu, te­ste­ru obič­nu i du­be­ću, ma­co­lu... Bio je to mu­ko­tr­pan po­sao, tra­ga­lo se una­o­ko­lo i pet ki­lo­me­ta­ra da se na­đe šu­plja bu­kva za va­lja­rič­ki ba­danj, kao i sta­ro hra­sto­vo dr­vo bez čvo­ro­va za ma­lje­ve.

– Va­lja­ri­ca se sa­sto­ji od bad­nja, vre­te­na, ko­la, stu­pe, na­pre, dva ma­lja i još ne­kih de­lo­va. Ra­di­la je ta­ko što su ma­lje­vi (te­ški oko 150 ki­lo­gra­ma) na­iz­me­nič­no uda­ra­li u suk­no, pri­tom ga omek­ša­va­li, pa je do­bi­ja­lo ru­dež. Va­lja­lo se i po­li­va­lo to­plom vo­dom na sva­ka dva sa­ta, suk­no je po­vre­me­no mo­ra­lo i da se pre­tre­sa ka­ko bi se jed­na­ko uva­lja­lo. Sva­ko je mo­rao da do­ne­se i po­ve­smu (ku­de­lju od te­ži­ne) s ko­jom je va­ljar ute­zao suk­no, bo­je­no ili ne­bo­je­no. A ni­je bi­lo la­ko ra­di­ti. Otac i ja smo ra­di­li po 15 da­na i no­ći bez pre­ki­da. Umo­ran za­spim, ali se na sva­ka dva sa­ta bu­dim da bih po­li­vao suk­no to­plom vo­dom, ne znam ni kad je dan ni noć. Kli­no­vi su zna­li da za­sta­nu, pa kad je zi­ma, va­lja­lo je si­la­zi­ti u le­de­nu vo­du da se za­stoj ot­klo­ni, ali u mla­do­sti ni­šta ni­je te­ško A kad se iz­va­di va­lja­no suk­no, on­da se su­ši­lo na ogra­di jer ni­je mo­glo dru­ga­či­je. Bi­lo je suk­na du­ži­ne i po 60 me­ta­ra – se­ća se Mi­lun, ko­ji je od 1975. go­di­ne po­čeo da ra­di u va­lja­ri­ci.

I ima­lo je tih go­di­na mno­go po­sla, do­la­zi­li su s ra­znih stra­na, na ko­nji­ma do­no­si­li vu­nu za va­lja­nje: iz Ko­ki­nog Bro­da, Ra­do­ji­ne, Neg­bi­ne, Ja­se­no­va sve do Rav­ni, Ni­ko­je­vi­ća, Ro­žan­stva... Le­po se za­ra­đi­va­lo, po du­žnom me­tru na­pla­ći­va­lo. Ali pro­me­ni­la su se vre­me­na: suk­no su za­me­ni­li dru­gi ma­te­ri­ja­li, sta­ri su one­mo­ća­li da oba­vlja­ju taj te­žak po­sao, a mla­de to ne za­ni­ma. Za­to u no­vi­je vre­me va­lja­ri­ca ne ra­di, za­vr­ši­la je rad­ni vek. 

– Sa­da se, eto, do­ga­đa da lju­di opet tra­že do­bro va­lja­no suk­no, ali či­me ga na­pra­vi­ti. Pre dva­de­se­tak da­na pi­tao me čo­vek iz Ča­je­ti­ne šta da ra­di sa svo­jih 20 me­ta­ra suk­na, na to sam mu od­go­vo­rio da va­lja­ri­ca vi­še ne ra­di i da mu po­mo­ći ne mo­gu. A da se pre­u­re­di u mu­zej, to bi mo­žda mo­glo. Za ovu mo­ju va­lja­ri­cu in­te­re­so­va­li su se iz Mu­ze­ja „Sta­ro se­lo” u Si­ro­goj­nu, ko­ji sa­ku­plja i ču­va objek­te na­rod­nog gra­di­telj­stva. Ko­li­ko znam, u ši­roj oko­li­ni ih ne­ma, a bi­le su va­lja­ri­ce na Pri­šta­vi­ci, u So­lo­tu­ši i dru­ge, a ni one odav­no ne ra­de – is­pri­čao nam je Mi­lun Bra­lo­vić iz Dre­no­ve

 


Komentari0
96597
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja