sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:01
„POLITIKA” U LIPLjANU

Neka mrtve ne diraju

Uništavanje grobalja u proteklih dvadeset godina je deo sistematskog uklanjanja tragova srpskog i pravoslavnog prisustva na Kosovu i Metohiji
Autor: Živojin Rakočevićponedeljak, 15.07.2019. u 22:00
Липљанско гробље између ноћних рушитеља и дневних градитеља (Фото Ж.Р.)

Li­pljan – S vi­še­sprat­ni­ce u iz­grad­nji ču­ju se sna­žni udar­ci če­ki­ćem, a maj­sto­ri se gla­sno do­vi­ku­ju na al­ban­skom je­zi­ku. Is­pod njih, ju­če, li­pljan­ski Sr­bi tra­že gro­bo­ve svo­jih po­koj­ni­ka na gro­blju, gde su se, pre dve no­ći, ču­li udar­ci ko­ji­ma je raz­bi­je­no i po­lo­mlje­no de­vet­na­est srp­skih nad­grob­nih spo­me­ni­ka. Iz­me­đu tih noć­nih ru­ši­te­lja i ovih dnev­nih gra­di­te­lja sto­ji, nad pot­pu­no sru­še­nim gro­bom svo­jih ro­di­te­lja, Doj­čin Ko­stić. Tih, smi­ren, za­mi­šljen, s emo­ci­ja­ma sve­de­nim na me­ru grad­skog čo­ve­ka. 

,,Je­di­no tu­ga, ne­ma mr­žnje, ne­ma oča­ja... Mno­go je zla ov­de uči­nje­no, pre­vi­še smo ogu­gla­li. Ima­li smo pre­vi­še ubi­sta­va, pa­lje­vi­na, stre­so­va. Ovaj spo­me­nik je bio ne­što ma­lo lep­ši, pa im je pa­dao u oči. Ga­đa­li su ga pre se­dam me­se­ci ka­me­njem. Po­lo­mi­li su krst, po­pra­vi­li smo ga. Ali ni­šta: pra­vi­će­mo no­vi, pa ne­ka ru­še, a mi smo tu da po­di­že­mo. Ne znam do­kle će to da tra­je”, pri­ča Ko­stić. Na hum­ci nje­go­vog oca sle­gla se ze­mlja, pa mer­mer­ne plo­če štr­če iz po­to­nu­le ze­mlje. Doj­čin Ko­stić je rav­no­du­šan i pre­ma po­li­ci­ji, ko­ja naj­ve­ći broj na­pa­da i in­ci­de­na­ta ni­ka­da ni­je re­ši­la i ve­ru­je „da ve­ći­ni ra­zum­nih Al­ba­na­ca ovo sme­ta”.

Na li­pljan­sko grad­sko gro­blje sti­gao je i gra­do­na­čel­nik Gra­ča­ni­ce Sr­đan Po­po­vić i sa svo­jim sa­rad­ni­ci­ma pot­pi­sao i evi­den­ti­rao šte­tu. Nje­gov ko­le­ga iz Li­plja­na, Al­ba­nac, ni­je se po­ja­vio, po­li­ci­ja je oba­vi­la uvi­đaj i is­tra­gu.

,,Ovo je ne­što što ne sme ni da se po­mi­sli, a ka­mo­li da se do­go­di u dva­de­set pr­vom ve­ku. Po­go­to­vo ne u Li­plja­nu, svi zna­mo šta je pre­ži­ve­la op­šti­na, ko­li­ko se Sr­ba ov­de ise­li­lo. Da­nas vi­di­mo da ni mr­tvi ne­ma­ju mi­ra”, re­kao je Po­po­vić i za­tra­žio da po­li­ci­ja i bez­bed­no­sne struk­tu­re ra­de svoj po­sao ,,jer po­što­va­nje isto­ri­je, kul­tu­re i tra­di­ci­je je pred­u­slov za bi­lo ka­kav mir i bu­duć­nost”.

Uni­šta­va­nje gro­ba­lja u pro­te­klih dva­de­set go­di­na je deo si­ste­mat­skog ukla­nja­nja tra­go­va srp­skog i pra­vo­slav­nog pri­su­stva na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Za­jed­no s ne­stan­kom i pro­te­ri­va­njem Sr­ba iz gra­do­va, u naj­ve­ćoj mo­gu­ćoj me­ri, po­ru­še­na su ve­li­ka grad­ska gro­blja u Pri­šti­ni, Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci, Pe­ći, a gro­blje u Đa­ko­vi­ci je pot­pu­no za­tr­to. Iz ši­ka­re u ko­ju za­ra­sta na­zi­re se tek osta­tak grad­skog gro­blja. Jed­na od me­to­da uni­šta­va­nja je pre­i­me­no­va­nje i fal­si­fi­ko­va­nje ime­na, na­me­ne i vla­sni­štva, gro­ba­lja, cr­ka­va i kul­tur­nih me­sta. 

Ka­rak­te­ri­sti­čan je pri­mer ra­zo­re­nog gnji­lan­skog srp­skog gro­blja gde je ne­dav­no na al­ban­skom je­zi­ku po­sta­vlje­na ta­bla ,,Grob­ni­ca pri­pad­ni­ka za­jed­ni­ce ka­to­li­ka, pro­te­sta­na­ta i Je­vre­ja”. Ta­ko je srp­sko pra­vo­slav­no gro­blje po­sta­lo me­sto ne­kih dru­gih i, u naj­ve­ćem bro­ju, ne­po­zna­tih za­jed­ni­ca i ve­ro­i­spo­ve­sti. Du­bo­ko u et­nič­ki oči­šće­noj te­ri­to­ri­ji si­ste­mat­ski su uni­šta­va­na se­o­ska gro­blja ko­ja je da­nas vr­lo te­ško pro­na­ći. Naj­ve­ći po­zna­va­lac ove pro­ble­ma­ti­ke, prof. dr Mi­tra Re­ljić, s Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci, dva­de­set go­di­na pro­u­ča­va uni­šte­no spo­me­nič­ko na­sle­đe.

U knji­zi ,,Srp­ska gro­blja na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji: uni­šte­na spo­me­nič­ka i je­zič­ka ba­šti­na” tvr­di da je u ovom pe­ri­o­du uni­šte­no ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da spo­me­ni­ka, raz­li­či­te sta­ro­sti, od sred­njeg ve­ka do da­nas. U jed­noj od naj­va­žni­jih knji­ga o na­šem je­zi­ku „Srp­ski je­zik na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji da­nas” pro­fe­sor­ka Re­ljić ka­že da „spo­me­nič­ki nat­pi­si pru­ža­ju do­volj­no po­da­ta­ka o isto­rij­skom usu­du, ve­či­tim, na­si­ljem iza­zva­nim mi­gra­ci­ja­ma i te­gob­nom ži­vo­tu ko­sov­sko­me­to­hij­skih Sr­ba, o pa­tri­jar­hal­noj ve­za­no­sti po­ro­di­ce, svag­da­šnjoj skrom­no­sti, ve­ri i pra­šta­ju­ćoj pri­ro­di ko­smet­skog čo­ve­ka”. Ona se u svom du­go­go­di­šnjem ra­du če­sto osvr­će na uni­šta­va­nje spo­me­ni­ka pre­mi­nu­loj de­ci, o ne­ki­ma se i lič­no sta­ra i odr­ža­va ih. 

Me­đu de­vet­na­est sru­še­nih gro­bo­va na grad­skom gro­blju u Li­plja­nu je i le­pa be­la nad­grob­na plo­ča jed­no­go­di­šnje Ni­ko­li­ne To­nić. Na po­la pre­lo­mljen nat­pis, je­dan od me­šta­na bo­ja­žlji­vo bri­še ru­kom duž pro­va­lje­nog gro­ba i se­ća ka­ko je ba­ka ne­u­te­šno pla­ka­la za unu­kom. Ma­lo da­lje pri­ča­ju ka­ko se već dva pu­ta lo­mi krst po­ro­di­ce La­bus. Sva­ko tra­ži svo­ju mu­ku i svo­ju po­zna­tu sli­ku. Ne­ko iz po­ro­di­ce Krulj je Cve­ti sa­sta­vio raz­bi­je­nu fo­to­gra­fi­ju, pre­ci­zno kao da se ra­di o mo­za­i­ku. Na gro­bu Zlat­ka Jo­va­no­vi­ća nje­go­va su­pru­ga Mi­li­ja­na iz­go­va­ra svoj mo­no­log ko­ji li­či na tu­žba­li­cu:

„Šta da ra­dim, ne mo­gu na gro­blju da spa­vam, ali odav­de ne idem, ov­de mi je muž sa­hra­njen – tu ću i ja, a oni ne­ka ra­de šta ho­će! Ne­ka uzmu ba­ger, pa ne­ka za­rav­na­ju, ja ću tu po­red mo­ga su­pru­ga. Ne­ma­mo mi­ra, sa­mo ja znam ka­ko sam pro­šlu noć pro­ve­la, a na­pa­li su mi na ku­ću pre pet­na­est go­di­na, is­tu­kli me, ni­je je­dan dan da se ovo pre­tr­pi... Mo­li­la bih dr­ža­vu, do­bre lju­de da se obra­te nji­ma i da im ka­žu da mr­tve ne di­ra­ju!” 


Komentari5
614a3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божа Бз
Похвала новинару Ж. Ракочевићу за текст и за све оно што ради да вандалски атаци на српски народ не остану незабележени. Треба да буде пример свима - да свако од нас, у свом домену, пружи највише што може, једино тако ћемо опстати. Иначе сам овај чин говори о цивилизацијским достигнућима једног народа. Као пример нека послужи и муслиманско (арбанашко) гробље у северном делу Косовске Митровице на којем ниједан споменик није порушен. Дакле, сваки и најмањи атак мора бити писано забележен.
шта каже Европа???
Зашто се о овоме не говори у преговорима??? Не треба пристајати ни на какве преговоре ни компромисе док се српска гробља не оставе на миру! Срамота да Европа дозвољава овакво дивљаштво. Треба поставити страже на сва наша гробља на Косову!
Marija
Suvise je ovo bolno da bi se dao komentar...mozemo ovim nasim mucenicima samo suzu prineti, suzu saosecanja. Kao sto je to tako skoro uvek kad se citaju vesti s naseg Kosova.
Poskok
Sve tacno, osim da je pecko groblje razruseno, mahom je u celosti sacuvano. Moze neka reportaza o crkvi Samodrezi?
Истраживач
Пећко гробље је 60% поломљено, однесено и урасло у земљу. Од капије са леве и десне стране је пустош са горње и доње стране поред ограде исто. Капела у јадном стању демолирана, бисте, слова са споменика, ограде, стари крстови уништени и однесени. Оно што видите сада није пећко гробље то је 40% "преживелих" споменика од којих су неки подизани и поправљани. Многи када дођу на задушнице не могу да пронађу своје ближње.
Preporučujem 10

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja